НИМБУСОВ ПОДРУМ

  АТЕНТАТОР ИЗ МАЛОГ СОКАКА   ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО 23-04-2010.   Све више се говори о мазохизму србског трпљења. Радије ћемо да гладујемо и себи да сечемо прст, него да повијамо хуље и лопове. Пола народа се са дубоким поштовањем опходи према онима што су нам полупали градове и мостове. Као што су Индијанцима каубоји поклањали огледалце, нама дају путовнице. Половина наше академске омладине пресрећно је што постају добровољни јаничари или полу-робови на крузерима. Ако неко поред нас страда на правду Бога... добро је, није нас закачило, констатоваћемо задовољни као да смо извукли премију на лотоу. Онај мученик?... А, да није крив, не би га ни задесило... Наравно, наши људи нас најбоље газе. Без гриже савести. На против, са задовољством. Та вештина гажења је уметност која се усавршава генерацијама. Не мора увек да се пролије крв и поломе кости. Не мора ни шамар да се прилепи. Постоје суптилније методе за утеривање страха раји. Што је повод глупљи а поступак бесмисленији, то је дејс

МОЖЕ ЛИ МАЛА ДАРА ДА НАМ ОПЕРЕ ОБРАЗ? Фото:Луфтика.рс. Претежак задатак је стављен на нејака плећа једне девојчице. Филм "Дара из Јасеновца" Предрага Антонијевића, уз трапаву државну подршку, требао је свету да обзнани српска ратна страдања. Уместо шока, нелагоде и новоникле емпатије, из спољњег света смо запљуснути цинизмом, подсмехом и ниподаштавањем. Поништавање филма снимљеног по истинитим догађајима се своди на стереотипе о великосрпској пропаганди, антихрватству, антикатоличанству и "прању" сопствених злочина. Не хајући за питање како је уопште могуће снимити антихрватски и антикатолички филм о Јасеновцу, злонамерни и пакосни западни критичари су широким замахом гебелсовске пропагандне оштрице сасекли сваку помисао да ће слика српског страдања бити на достојанствен начин уважена. Ко је победио у филмском сукобу око балканског геноцида показала је номинација за Оскара - у ужи избор прошао је бошњачки филм "Кво Вадис, Аида?" за који и без гледања может

  ЗНА ЛИ УОПШТЕ АЦА-ПРОПАСТ КУД УДАРА? Вучић је од Трампа добио пенкало и кључ "од ничега". Од г. Гренела је добио декантер или можда болничку мензуру. Заузврат је покуњено потписао збркани споразум , који, и тако "неконвенционално" састављен, србији само најцрње зло доноси.   Онда су му рекли да може да иде*.   Сећамо ли се, ако се уопште вреди нечега и сећати, као се дрчни млади радикалски лав Аца-Србин, сав узрастао од тестостерона и адреналина, у бурној фази расног агросексуалца, заклињао да се нећемо покоравати Америци ! Не! - рекао је чешљу и огледалцету. Не! - рекао је џодисању на травњаку Беле куће.   После је читао Константиновића.   Затим је читао Вебера.   И, гле, проживео је невероватну контемплацију!   Сад може и да клечи и да чека пред затвореним вратима Беле куће. Кад му се каже може стрпљиво да стоји и "мало даље" . Научио се реду, сазрео и постао бољи човек. Схватио врлину покорности. Стижу нас последице Вучићеве клечеће вашингтонске дипло

 ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?! Пут Темерин-Сириг у реону пожара на Депонији (Сви снимци са ФБ странице МЗ Сириг)   Свашта се нама дешава, толика чудеса и невероватне невоље, да више немамо воље ни да се чудимо свакојаким малим и средњим људским лудостима са којима се срећемо сваког боговетног дана и морамо са њима да се носимо као да су здраве природне неминовности. Не чудимо се, некомоли да смо спремни да се супротставимо лудорији и безобразлуку. Ево ја мрзовољно покушаван да схватим бизарну ситуацију из моје локалне средине, вероватно јер тако нешто уврнуто и не може да се разуме у границама које одређује здрав разум. Елем, пред крај прошле године избио пожар на тзв "Сиришкој депонији", између Темерина и Сирига. Дим, пошто се диже са ђубришта, посебно је смрадан и штетан, опасност по возаче очита. Огласили се и брижни надлежни органи из месне заједнице: 23. децембар 2020.   · ОПРЕЗ НА ПУТУ! Поштовани суграђани, због пожара на општинској де

ПЕНЗИОНЕРИ И КОВИД Има три године како сам доспео у мировину . Међутим, одолео сам примамљивој понуди да се учланим у пензионерску удругу. Имају пензионери бројне погодности (којих никад није довољно колико су задужили ову земљу), но признајем да ми је удобније да живе сведоке изградње социјалистичког раја не гледам, макар пред изборе остајао ускраћен за зејтин, макароне и ђачку паштету. Био сам са тим горућим неимарима новог света у пионирској организацији, па сам био и узорити омладинац, довољно је то греха за један живот. Не морам под старе дане - у јесен живота што но се каже - да се гурам шњима око гајбе јабука повољно на три рате, бесплатних очних и шећерних прегледа, организованих излета "путевима револуције", такмичења на гулашијади, неизоставног шеш-беш домињања у пензионерском клубу где се служи лепа домаћа ракија јабуковача са 60% шпирита и претреса политика на нивоу идиота. Не могу да слушам церекање к êша, пардон, наших бака и дека, свему што се не уклапа у мед

  ФАМОЗНИ UNCLE BAS ПРЕЛЕТЕО ИЗ ДАНАС У КУРИР ИЛИ: ЗАШТО ВРУЋА СУПА ПРИВЛАЧИ МАЈМУНЕ? Светислав Басара, Марадона наш литерарни, писац чувеног дела "Фама о бициклистима" и власник опаке колумне "Фамозно", искористио је новогодишњу друштвену узбурканост за театрални дриблинг којим је "поломио кичму" својој ексклузивно-урбаној екипи, "послао их по бурек", и из "Данас" ушетао у "Курир".   Прелаз је изазвао снажно узбуђење у јавности који се још не смирује.   Курир је неупоредиво тиражнији и финансијски јачи па у Данасу не би могли задржати Басару таман да се сви у дукате претворе. Међутим, не иде баш све тако једноставно "на овим просторима" илити, да извинете на изразу, у Србији. У нашој друштвеној и политичкој констелацији, што ће значити при стању окупације, ни сви дукати западног Балкана не би били самодовољан разлог за селидбу. Сувише је Басара крупна фигура у номенклатури београдске котерије. Неко политички моћан

  "ОНИ СУ ЉУДИ КАО И МИ" Православна црква, Мајске Пољане крај Глине. Фото: Србија данас Тло у Хрватској још подрхтава. Ни ова несрећа није међутим потиснула хрватски шовинизам . Напротив, трус је покренуо ново надахнуће, као да Срби имају божанску моћ померања тектонских плоча па су читаву Банију померили двадесет сантиметара на исток, ближе себи а на пакост Хрватима?! Паралелно, "другосрбијанци", људи "широких схватања", "национално неоптерећени", бљују ватру на онај део народа који не дели њихова широка схватања и националну неоптерећеност, нити има трунку разумевања за увреде које стижу с ону страну границе и разума. У мноштву једнако одвратних аутошовинистичких узлета, издвајамо једно анонимно срцепарателно сочињеније : Браћо, Срби, стоко . Од мржње која вам исијава испод јагодица прстију и тог лудачког сјаја у очима који вас краси док постављате малициозне коментаре и карикатуре, не знам како можете да се надате том царству небеском које ва