Постови

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (3)

Слика
КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (3) "Свети ратници" - Манастир Манасија КАКО СУ СРПСКЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ФРЕСКЕ ПОСТАЛЕ "ЈУГОСЛОВЕНСКЕ" За време рата примитивне партизанске масе су певале "Носим капу са три рога и борим се против Бога!" Мислили су да им цркве више неће ваљати ни за шта, па су их рушили да би себи правили свињце и "преуређивали" их у штале и магацине. Није то било довољно. Убијали су свештенике више и суровије од сваког окупатора. Више од две трећине страдалих свештеника у току рата и првим поратним годинама, преко пет стотина њих, страдало је од партизанске руке. Довољно је поменути владику Иринеја Ћирића који је из мађарског логора Шарвар спасао 2800 деце и 180 мајки са малим бебама, а кога су комсомолци и комсомолке каменовали и газили цокулама 1946. У револуционарном заносу дакако. Који, занос, је биће некоме оправдање? Владика Иринеј Ћирић (1884-1955.) Међутим, свега три године касније њихова "револуц

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (2)

Слика
КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (2) Фото: Википедија УДАРНИЧКО ИСПИРАЊЕ МОЗГА   "Са групом бригадира присуствовала сам слету и готово све је било исто, као да је Тито још увек жив. После свих тачака приредбе у једном моменту, непосредно пред крај са једне од трибина заорила се песма: „Друже Тито, схватили смо писмо, чуваћемо братство и јединство!“ Песму је прихватио цео стадион и та јека 50 000 људи који као један певају и ништа се друго не чује у тој тишини осим песме и њеног одјека! И тишине кад се песма завршила! И потом аплауз!" ( Хајдана Богдановић Шербеџија ) Стварни ефекти "културног уздизања" народа након насилног отимања власти, били су много мршавији од онога чиме се агитпроп КПЈ разметао. На културни развој Југославије током прве послератне деценије, поред осталог, утицала је и чињеница да је то био период између времена распрострањене неписмености и пристижуће телевизијске слике стварности. У Југославији је неписменост, која је 1921.

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (1)

Слика
ЈБТ ПСИХОПАТЕ, НЕ РЕВОЛУЦИОНАРИ* Један остарели Титов партизан, уморан и мучен несаницом, одлучио је да своју душу олакша пред филмском камером: „Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ Поред мемоарске, постоји и архивска грађа о партизанским злочинима. Однос XIII дивизије НОВХ према заробљеницима био је такав, да их је народ упоређивао са усташама**. Сами југословенски комунисти су себе доживљавали као најбр

ЗОМБИРАНИ МАЛОГРАЂАНСКИ НАЦИЗАМ

Слика
ЗОМБИРАНИ МАЛОГРАЂАНСКИ НАЦИЗАМ ФОТО: "НАЦИОНАЛНА АВАНГАРДА" Кад видите грађанистичке активисте да се срчано боре за нека људска права, мора вам бити јасно да су их детонирали, или су им бар сасули соли под реп, нацисти или какви други зликовци. Без спољњег електричног импулса они се не померају већ блажено смрдљају у свом кругу, који им је освојила Црвена Армија октобра 1944. Наши грађанисти и антифашисти заиста личе на вампире када крену у борбу за "грађанска права" која се (борба) редовно заврши истребљењем Срба на неком простору, после чега се оптужи СПЦ и САНУ и "српски десничари" да се криви. Левичари и усташе никада нису криви. Тако то код њих ради последњих осамдесет година. Грађанисти су врло сензитивни на светске промене, и брзо се адаптирају. Ми ћемо навести два примера на које наш грађански корпус у опште није реаговао. Дакле, одобрио је. Ако анализирате догађаје, они су по идеолошкој конотацији супротни, инкопатибилни, те

ЦЕНЗУРОМ У СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ

Слика
ЦЕНЗУРОМ У СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ* Југословенски комунисти никада нису имали јасну идеологију, сем ако се под "идеологијом" не чита помамна, прчевита, жеља за богатством, насилном надмоћи у свом сокаку и освета Србијанцима. Већином су врхунски наши предратни комунисти били професионални револуционари са генералским апанажама. Идеалисте међу собом су убијали. Убијали су и прогонили и онакве међу собом који нису били довољно храбри да их ни од чега није стид. Комунистима је апсолутни непријатељ је био српски домаћин. Затим им је смртни непријатељ био српски патриотизам у било ком облику и назнаци. Коначно, борили се против свега што је само заличило на одбрану српског интереса у својим редовима. Тако, до деструкције свега људског источно и јужно од "Страже на Дрини". Комунисти су дакле били компликовани у свом деловању: дивљачки су убијали све што је иоле српско у Србији, док су са усташама били у змијском колоплету.  Позната је њихова "исконска