Постови

КАД ИМПЕРИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ

Слика
КАД ИМПЕРИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ КРАТКА СТУДИЈА СЛУЧАЈА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ БАКА-ПРАСЕТА  Нацистички копљаници, нису јутјубери   Не, нисам очекивао да се континуирано бавим феноменом Бака-Прасета. Написао сам шта сам имао у датим ситуацијама, и негде тамо је требало ставити тачку. Међутим. Тренутно је у току процедура гашења Јутјуб канала Бака Прасета са неизвесним исходом. Све је праћено препознатљивом негативном кампањом, халабуком и "навлачењем" надобудног али политички неискусног јутјубера у медијске замке којима није дорастао (нпр. гостовање на ТВ Прва ). Непосредни повод за коментар је чланак Динка Грухоњића "Нове деведесете – Бака Прасе, Левијатан и Фирер", са филозофским поднасловом "Пржење мозга: Лоша бесконачност" . Уважени професор са Филозофског факултета у Новом Саду, Катедра за журналистику, који би морао будуће новинаре да учи објективном и етички чистом новинарству, не пише "Србија" него  "српија" . Већ ова

НА ДАНАШЊИ ДАН ОСЛОБОЂЕН ЈЕ БЕОГРАД

Слика
НА ДАНАШЊИ ДАН ОСЛОБОЂЕН ЈЕ БЕОГРАД На данашњи дан 1918. Врати се Србска војска у Београд, На челу са Александром, Мишићем и Бојовићем. Браниоци Београда од ономад, 1915., што им је командовао мајор Гавриловић, уђоше у Слободни Београд окићени рузмарином. Једнако како су се окитили пред онај јуриш. Рекоше тада, на команду Гавриловићеву - у реду, женимо се са смрћу! Не! Много су јачи били од сваке смрти! Тишина влада данас престоним градом. Ваљда због стида? Не мирише више рузмарин Београдом, но смог.

РАКЕТЕ С-500 НА КАЛЕМЕГДАНУ

Слика
РАКЕТЕ С-500 НА КАЛЕМЕГДАНУ Сећа ли се неко још еуфорије око појаве ракетног система С-400 у Србији? Беше то пре читавих недељу дана. Како су се само поносно надимала прса  Вучићевих патриота док смо гледали моћно руско оружје које полако иде српским друмовима ка Пасуљанским ливадама. Одушевљење се заразно пренело и на Вучићеву опорбу националног предзнака а, богами, и пословично цинични грађанисти се ућуташе и "направише да су мртви". Не треба ни помињати да је јавно мњење преплављено пригодним насловима, војно-стручним и геополитичким анализама шта се све мења допремањем руског С-400 у Србију. Типични наслови: "С-400 ИМ ЈЕ ТРН У ОKУ! ЗАПАДНИ МЕДИЈИ ПУЦАЈУ ОД МУKЕ! Русија помаже савезнику Србији, БАЛKАНСKЕ ЗЕМЉЕ ЗАБРИНУТЕ!" Или: "ЗАПАДНИ МЕДИЈИ ОТKРИВАЈУ ЗАШТО СУ РУСИ ДОПРЕМИЛИ С-400 И ПАНЦИР У СРБИЈУ" . Помно се пратило како на новонасталу ситуацију реагују наши потенцијални непријатељи, чији официри, узгред буди речено, заузимају добар

НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА

Слика
НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА Прва слика које се сећам Беше из Друговца. Тукла је олујна киша У летње поподне. Муње и громови су пуцали. Отац је говорио Да не треба да се плашимо Јер то је природна појава. Но, за мене је било тада важније Да моја сестра има хоклицу, А ја не. Хоћу своју хоклицу! Да равноправно седим под тремом На спрату И гледам како град одскаче. Када сам оцу причао о свом Првом сећању, Говорио ми је да сам био сувише мали, Скоро беба И да није могуће да се сећам. Мада, све описано је тачно. Једини мирис кога се сећам И данас Мирис је Друговца. Предвече, када се сви врате Са пољских радова, Или стока са испаше, Коњи се тимаре, Чисте се штале и цело село Мирише на стајњак. Скоро, да сам, полу-детиње Пожелео да плачем Од тог мириса Моје Србије. Но бејах већ дечак Коме такво што Више не пристаје. Када сам се оног јутра пробудио, Знао сам да је отац умро. Није требало да погле

ЗАШТО НЕЋУ ИЗАЋИ НА СЛЕДЕЋЕ ИЗБОРЕ, МАКАР ИХ И ПАПА ФРАЊО БЛАГОСЛОВИО

Слика
ЗАШТО НЕЋУ ИЗАЋИ НА СЛЕДЕЋЕ ИЗБОРЕ, МАКАР ИХ И ПАПА ФРАЊО БЛАГОСЛОВИО Спавао сам и сањао како је живот радост. Пробудио сам се и открио како је живот служење. Дао сам се на служење и спознао да је служење радост. Рабиндранат Тагор Дошао нам је у посету Димитриј Медведев, руски Премијер. Након дочека који је био сличан школској приредби која се понавља сваке године у избледелим и згужваним костимима, Медведев је говорио у скупштини Србије. Посланик Ђорђе Вукадиновић ће забележити: ‏ Дмитриј Медведев управо у скупштини. "Русија снажно подржава суверенитет и територијални интегритет Србије и резолуцију 1244." Скупштинска већина ћути... Нико чак ни грешком да затапше... До душе, не знамо шта је са скупштинском мањином, да ли су бар они акламативно подржали руски став по питању поштовања Устава Србије? Изгледа да нису. Неки су били заузети личним бизнисом. Други радије путују у Москву; у Београду им је Медведев некако досадан. У Скупштину се бирају на

СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ

Слика
СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ Никада Ласла Вегела нисам разумео другачије већ као аустро-фашистичког култур-трегера у сеферјот и ендемског гембеша. Никада тај малограђански и медиокритетни умерени скрибоман није ни покушао да се избатрга из меланхолије средње-европског кича без нарочите мушкости, или бар покушаја да се буде мушкарац. Није корисно. И, истина је, само такав је могао доспети до епитета "писца у траперицама" и отварача Београдског сајма књига. Али, ништа то не помаже. Остаје видљива остарела мрља као и Филип Давид. Обојица знају да ће им дела завршити на шаторским крилима препродавача старих књига на ободима пијаца, али да их ни тада нико неће удостојити погледа. Још једном, ова одвратна фуњара, показао је као функционише полу-писац, препредењак, вечити на нечијим јаслама. Има тај и "дневничке забелешке". Човек у ходу се воздиже и бележи своја сорзерцанија, понирање у дубине мисли, да не кажемо контемплације. изгледа то све плит

ПЕРА ХАНДКЕ БРАНИ ПЕНАЛ

Слика
ПЕРА ХАНДКЕ БРАНИ ПЕНАЛ Читате ли Хандкеа? Ја не, и скоро је извесно да се нећу тим штивима мучити. Не сумњам да је потражња за Хандкеовим књигама порасла, те се неће приметити моје швиндловање из актуелне гужве. Прочитао сам неколико критика његових делá, па ћу само на основу тога указати на суштинску промашеност Хандкеовог веровања. Дакако, ради се о делу које га је давних дана прославило "Страх голмана од једанаестерца".  Kњига се сматра страшно важном за књижевност њемачког говорног подручја. На основу Хандкеове новеле једнако неопевани давеж Вим Вендерс је снимио филмско остварење. На жалост, наслов новеле која се у опште не бави фудбалском проблематиком, покушао је објаснити сам Петер Хандке, што је увод у пропаст. Рече Хандке:  ‘Само голману који се не миче, извођач једанаестерца лопту пуца у руке’. Јао, јао, јао! Неки су чак покушали да рационалним аргументима подшпрајцују Ханкеову депресивно-анксиозну сублимацију, односно несвесни одбрамбени