НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЗАК, ЈЕБО ТЕ ХИТЛЕР! Који "стандарди наше заједнице" дрипци нацистички?! "Стандард ваше заједнице" је цензура политички некоректних садржаја. Та цензура је отишла у потпуну параноју, у лудило које нам је по прилици суђено као "здрава памет". Архетипски пример простачке америчке цензуре је забрана објављивања слике "Слобода води народ" "због приказивања голотиње" !   Тако сам и ја дошао под удар џудиш-наци цензуре. Цитирамо: Ова објава није у складу са нашим Стандардима заједнице о непожељном садржају ЗАТВОРЕН АKТИВНОСТ Информације о вашој објави Данас Нико други не може да види вашу објаву. Стандарди заједнице подстичу људе да се изражавају и међусобно повезују на начин који никога не вређа. Мој коментар који потенцијално за срце уједа Закове миљенике гласи овако: "На једном усташком сајту нађох и овакову фотографију, са потписом "Домобрани заробљени у Сријему 1945 травањ" .

ДА ЛИ СЕ АУТОШОВИНИЗАМ МОЖЕ БАЖДАРИТИ? Милић од Мачве "Светосавски плато" - "Арте-Медиа"   На интелектуалној маргини српског националног клизишта води се расправа око појма "аутошовинизам". Дискусија је проблематизована око три питања: Да ли аутошовинизам у опште постоји као ментално-суставна појава? Ако постоји, шта је то у ствари? Ако постоји и ако знамо тачно шта је, може ли се измерити? Наравно, лако препознатљиви аутошовинисти тврде да аутошовинизам не постоји. Међутим, озбиљна конфузија влада око дефиниције и граничника, дијагностицирања овог синдрома. Чим не можете тачно да дефинишете појаву, не можете, бар не ваљано, да одмеравате њен интензитет. Лако је препознати аутошовинисту који негира сваки злочин над Србима и којима су Срби за све криви. Може Весна Пешић да негира постојање аутошовинизма и тврдње у том смеру назива "чистом будалаштином". Међутим, пошто ова рођена Грочанка захтева да се "Геџама", као поли

МОЈ ИЗБОР СПОРТСКЕ ОПРЕМЕ (САМО ЗА МУШКАРЦЕ + 12 ГОДИНА) Прво што спортиста, у мом виђењу фудбалер, мора да дефинише, је да ли је мушко или женско или нешто између. Ово је важно зато што су моји савети усмерени ка војно способним људима. Војно способни мушкарци играју фудбал. Не јебени "сокер", него фудбал, запамтите ово, важно је за тематику. Прво што вас сваки налицкани јутрубер пита ако вас савата у тржном центру који рекламира је "Коју марку патика носиш?". Тачан одговор је "Шта те боли Qрац?". Али, пошто се сви ваљају на истом таласу, онда је одговор "Најк"(и). А? Који "Најк" сунце ли вам балаво?! Одмакните очи мало од излога и видећете да то дречаво чудо којим шетате градом или селом пристаје једино за циганске свадбе. Ви обувате те нике-патике зато што су вас зачарали бесомучном рекламом па се пецате као шарани. У данашње време један дан од исте композитне синтетике праве патике, други дан куртоне. Да

БАЛКАНСКА БИОПОЛИТИКА Холокауст је мртав, дошло је време Натчовека. Признајем, слабо верујем у филозофирања комуниста. Поготово извиканих салонских комуниста, а скоро у опште извиканим салонским комунистима који момке траже по турским купатилима док се не распадну од содомије. Међутим, некада су од помоћи да се разуме стварност, ваљда зато што је наопако виде па је отуда ближа њима него нормалним људима. Мишел Фуко  важи за врло модерног филозофа, изванредног ерудиту ХХ века. Неспорно, измислио је неколико добрих речи које су нам од помоћи. Реч која га је прославила је " биополитика " . Биополитика нема никакве везе са генетским инжењерингом и експериментима у којима кактусима расте мека длака, нема везе са генетски модификованим паприкама, не бави се моралним аспектима истраживања генома и ДНK, нити се занима за учинке уништавања озонског омотача. Ништа од тога. Биополитика чак није ни дисциплина, већ растуће мноштво појава, богатство све софистицираниј

ЂУРИНЕ ОПШТИНСКЕ СТРАТЕГИЈЕ ...Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високомишљење о себи самом. У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да нису жива бића него материјалне препоне. Он је добар „лакташ” – израз који је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалаца. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у „чаршијском” смислу, дакле сасвим материјалистички. СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ: "ШТА ЈЕ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛАЦ" Србија је симулакрум државе са највише стратегија по глави становника. Што више стратегија, то гори симулакрум.

  АКО СУ ОВИ СРБИ, ЈА НИСАМ Хуља има свуда, али ове наше камените хуље су  најсмрдљивија раса. Не мора се много објашњавати. Данас је двадесетогодишњица агресије НАТО на Србију. Људи се шире на исток, ка Сибиру, па им треба простор. Србија се нашла на путу и то је то. Не чуди ни што тзв. "грађанисти" меде о тој агресији, како је то нешто јако добро за опоравак народа. Они, кад о тој теми пишу, увек подмећу страдања Шиптара, стварна или чешће измишљена, и српско наводно зло. Није било тровања уранијумом и вађења бубрега. Нема слика НАТО злочина, дакле нису чињени. Ако се Срби у неком страдалном контексту помињу, онда су редовно на менију подгрејане "топле људске приче" о малим људима који су трпели због политике Слободана Милошевића. Јутрос, у ТВ програму "јавног сервиса", водитељка рече да су многима у најдражој успомени из дана бомбардовања остале "журке у склоништима". Не рушења мостова него журкице. Шта ли јој се тако мило догодило

УЗАЛУДНА ЖРТВА ВЛАЈКА И ЗОРАНА Хашки "часни Трибунал", како себи тепа ова прва геополитичка наказа ХХI века, лагано завршава своје прљаве послове. Радован Караџић, први Председник републике Српске, коначно је осуђен за "геноцид" са казном да струне у затвору. Још да одраде више мртвог него живог Ратка Младића, па могу у офису да организују опроштајни парти са шампањцем и неколико фелација у WC. Затим ће друге службе да преузму пост-продукцију - ликвидацију Републике Српске, коначно комадање Србије, брисање Срба са светског инвентара као геноцидног шкарта. Право говорив, немам високо мишљење о предводницима народа који праве циркус од себе. Нисам желео да постављам фотографије из позне фазе слободе Радована Караџића и тако мећем со на рану онима који још рана имају. Једнако, не ценим Ратка Младића као изузетног војсковођу. Нису то били људи дорасли историјским изазовима. Са последњом горчином и ускликом у себи који не допире ни до кога " Да! У пр