НИМБУСОВ ПОДРУМ

"ТЕБИ ПЕВАМ ЈЕВРОПО" Теби да певам - теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв - Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже ко црв И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: "Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд!   Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л' живот може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!... "Па изгините!" Подсмеха твога горди је збор. "И гинућемо, гинути славно - Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!   Изгинућемо - али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил' гроб!" ЂУРА ЈАКШИЋ

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ТУЂМАН Са веома великом захвалношћу преносимо без коментара и икакових измена и потребних побољшаања, текст са узоритога хрватскуга портала "Аутограф".   Ваља опет прочитати Туђманове изјаве о БИХ и ХВО Аутор : Телеграф.хр/Аутограф.хр / 04.12.2017.   Фрањо Туђман Шесторка водећих људи некадашње Херцег-Босне осуђена је на укупно 111 година затвора, а генерал Слободан Праљак је усред изрицања пресуде попио отров и убрзо умро. Премијер Андреј Пленковић, предсједница Колинда Грабар-Китаровић и предсједник Сабора Гордан Јандроковић казали су како је ова пресуда неправедна. “Хрватска сматра да се овом пресудом погрешно алудира на улогу државног врха у збивањима у БиХ деведесетих година. Сматрамо да државни врх у тим ратним догађањима према ставу Владе није ни на који начин могао бити повезан с оним чињеницама и интерпретацијама како су настојале бити растумачене и интерпретиране у пресуди из 2013. години”, рекао је Пленковић. Жал

ЕНГЛЕСКИ МОНСТРУМ У ПОЗАДИНИ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА "Од свих европских статиста, највећа опасност прети од Срба" Не само на Балкану, већ светска вест дана је јавно и театрално самоубиство бившег Србина, усташе, сина ОЗНА-ша , Слободана Праљака, у судници Хашког трибунала. Као свака таква вест, трајаће једа н дан и још неколико дана касније за одјеке и реаговања. Након тога Хрватима ће оста ти тема за изградњу епск ог мита а нама јалова утеха да је "доказана хрватска аг ресија на БиХ " што је наводно "драматични преокрет" на самом крају рада хашког трибунала. Невероватан цинизам је да тај Хашки трибунал повод ом овог несретног случаја, коме би на водници сасвим добро п ристајали, из јављује саучеш ће поро ди ци. У најмању руку, на снимку последњих тренутака живота Праљаковог, види се да држи бочицу у рукама, па и лагано испија садржину, али обезбеђење не интервенише. Даље се питања множе и уназад - како је фамозна флашица у опште допремљена у згр

СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ   Не бих умео да се сетим народа који је у тако кратком времену, за тако мало деценија, своју етичку вертикалу, уз њу, колатерално, и народну солидарност, уситнио у духовног ћифту, себичност, бездушност, фанатично обожавање шљаштећих џиџа-биџа . К ако то себи учинише Срби. Колико врло модерних дрангулија је довољно да нас испуни, да нам душа буде сита? Колико аута, цигала, сипорекса, ботокса, гипсаних лавова на капијама? Како смо постали толико банални материјалисти и халапљиви архи-малограђани, тешко је разумети. Питање је да ли се тако фрагментисани у неколико милиона гагрица у опште можемо звати народом. Немамо ми државу, ово је „џимристан“. Нема људи, нема народа, нема државе, нема ни окупације. ***   Потегох недавно неку тему, размишљање, о нашој испразности у „сајбер“ простору; како смо много, превише, лицемерни и невротично површни. Прави и/или искрени смисао мојој опаски је дао један далеки ФБ пријатељ, и држим да је сажео што сви о

ДОБРО РАСПОРЕЂЕНИ ГЕНЕРАЛИ  Ономад , 11. новембра 2017., беше један врло суморан , мучан и досадан дан у Србији. Требал о би да тај дан буде Празник Победе у Првом светском рату. Дан поноса због највеће победе у целокупној српској историји и дан једнако велике туге , јер је величанствена победа извојевана уз највеће губит ке који је неки народ поднео у ратовима ХХ века. Требало би да тако буде, али није. Да питате згубидане у кафићима о чему се ради, не би знали. Ако би им објаснили, насмејали би вам се у лице и окренули да наставе с воје испразне приче са друштвом. Такозвана "грађанска" Србија упаљиво је игнорисала Празник. Тек по неко се удостојио да констатује  "Аустроугарска била боља" и да је "ЕУ наставак мултикултурн е Аустроугарске", г де Србима у добронамерној варијанти припада улога стрипованих ликова Астерикса (= "затуцан, шовинистички и крволочан као политички и друштвени принцип"). "Патриотска" гласила су била и