Постови

О СРПСКОМ СТАНОВИШТУ

Слика
О СРПСКОМ СТАНОВИШТУ Светислав Басара нас је даривао још једном својом салатаром кој ој с е у салон има декадентних културн их београдских кругова још тепа "кол у мна", мада такве вечите полуинтелектуалне колумнист е са каде нцом ради гутљаја у прислону з а шанком имате у свакој биртији са историјом , па ником не пада на памет да их назива културном елитом. У најновијој колумни "Српска салата" Басара се бави такође "колумном" трутовског колеге Саше Илића са "Пешчаника" "Културна кухиња " . У најкраћем, Илић се згражава над неком књигом "Ка српском ста новишту" у којој су поларизован и "свесрпски, у бити антихрватски програм спрам Југосфер е и Европск е униј е " . Заборавио је И лић да помене Аустроугарску, но нема везе. Кулминација згражавања Саше Илића је што с е нови министар културе и информација Владан Вукосављевић д рзнуо да напише предговор овом зборнику на читаве три и по стране. Т у га (Илића)

ФУДБАЛ КАО ОГЛЕДАЛО РОДИТЕЉА

Слика
ФУДБАЛ КАО ОГЛЕДАЛО РОДИТЕЉА 1. УВОД Протеклих дана учмалу српску јавност узбуркало је убиство Александра Станковића званог Сале Мутави, припадника Партизанове групе навијача Јаничари. По неким изворима био је вођа ове групе, по другима, био је у рангу „пуковника“. Оно што смо могли сазнати из добро обавештених кругова, или лично се уверавајући сопственим очима, може се сажети у следеће: - Да се Јаничари не зову случајно тако, јер су у питању бивши „навијачи“ других клубова. Тако је до широке јавности допрло сазнање да је српски спорт изузетан по томе што не само у политици већ и у спорту постоје „прелетачи“, што је пракса непојмљива у нормалним земљама. Не само то, већ су се Јаничари наметнули као доминантна групација и то не само тако што су на Јужну трибину ушли као добро увежбана група пит-бул теријера, већ и зато што су руководству Партизана служили као обезбеђење. Партизанове челнике, где је узгредно питање зашто им у опште треба обезбеђење, чувају „навијачи“

СРЕЋА

Слика
СРЕЋА Како је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Јован Дучић

УБИ НАС ПРЕСЛАБА РЕЧ

Слика
УБИ НАС ПРЕСЛАБА РЕЧ Генерал Михаило Живковић, Командант одбране Београда Заповедник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји. "Главном команданту у Београду, Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града. Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи пре шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву. Густав Гоља, генерал-мајор Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Калемегдану уместо српског истакне бели барјак.” Одговор генерала Михаила Живковића: "ИДИ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ!" Н емамо ми Срби у овом времену неку наро читу снагу. Али, има нас, није баш ни тако да смо сасвим одумрли. Убиће нас стидна потреба да се докажемо свима, и кусом и репатом, да смо начитани и културни а не безрепа стока , само наши "аргументи&q

ЉУДИ ОД ГИПСА И ЦОКУЛА

Слика
ЉУДИ ОД ГИПСА И ЦОКУЛА* (песма у прози) Anno Domini 2008. Вест је обишла свет: Ухапшен је Радован Караџић, вођа Босанских Срба, одговоран за геноцид над муслиманима. Током рушилачких демонстрација које су уследиле у знак протеста, хулигани су поразбијали нетом постављене скулптуре које су Београд сврстале у ред најсветскијих метропола. Б92 је оштро поставио питање ко ће да плати те непроцењиве вредности и зашто инспиратори још слободни ходају земљом?! Да сам пао од никуд, наивно сам могао да поставим питање (и испаднем смешан) што су толико запели око тога, све у понор нагиње, а они над гипсаним вежбама студената, колачима од блата, богораде. У крајњој линији, има код мог сестрића, у дворишту, тога колико хоћеш. (Ишао на академију за кипара па исто студентски вежбао). Мој зет, кад предвече изведе краве у шпацир, или само село да види колико их има и колике су, и да се види да се ту нешто ради, краве се задовољно чешу о веће, а лижу мање, због велике потре

ЗЛАТНО ДОБА КЕТМАНА

Слика
ЗЛАТНО ДОБА КЕТМАНА ...Кад су такви вукови Који се најтеже лове Какви ли су тек људи Па и читави народи А поготову наш Који се властите крви Не може надостити И пре ће нестати Него се опсетити Да ће крвав бодеж Остати Једини Споменик И крст Изнад нас. („Бодеж“ - М. Бећковић) Непосредни повод јесте колумна Николе Самарџића „Снага Србије“ у листу „Данас“. Питање које из позадине избија и превазилази Самарџићев јадни и бесмислени памфлетић је кеманство у Срба. Кетманство као начин живота; кетманство као идеал успешног Србина; србско транс-сексуално кетманство; кетманска вештина достојанственог шетања опанака; кетманство као главни поток у граду; провинцијско кетманство; полу-интелектуални кетмани; кетманство као дискурс. Деретић је у праву: ми смо народ најстарији, јер су несумњиво Персијанци од Срба преузели идеологију кетманства, па је Чеслав Милош много касније освежио српску причу. Могао сам овом скромном коментару дати наслов „Три кетмана и Сорош“,