НИМБУСОВ ПОДРУМ

ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА Вук Драшковић је у "Данас" објавио ауторски текст "Виртуелне победе Србије" . Затим су тај ауторски текст "уз дозволу аутора" пренеле "е-новине". Пристојан човек при чистој свести сигурно не би дозволио да се нешто његово објављује у таквом гласилу, нити "е-новине" имају обичај да објављују написе пристојних људи при чистој свести, сем да их напљују. Дакле, јасно је да је ствар трула. Но, ту је и кићење труле писаније епитетом "ауторски текст". Није баш јасно како било чији текст може бити неауторски. Ја замишљам да се овим посебним обележавањем жели истаћи да је у питању веома важно писмо врло уважене личности у којој се граду и свету саопштавају ствари од великог друштвеног значаја. Овај пут, ништа од тога. Вук Драшковић је човек моралних преокрета. Заправо, Вук Драшковић је толико морално испревртан, да се никако не може прихватити да је у питању личност од ауторитета и интегритета чији би

УДБА КАО СУДБА Објаснили на "Данас" кроз прекаљено перо Светислава Басаре како се треба борити против растућег терора у Европи. И дабоме, спасоносна антитерористичка модла пронађена је у систему ОНО и ДСЗ СФРЈ, са ударном песницом на челу познатијом као УДБА. Објаснио Басара: "...Може о бившем СФРЈоту мислити ко шта хоће, али једно му се мора признати: била је то земља у којој - поглавито захваљујући доктрини ништа нас (осим нас) не сме изненадити - тероризму нису цветале руже. Било је неких покушаја, није да није, неки су чак били и успешно реализовани, али углавном су сасецани у корену. Давних година је, тако, извесни Миљенко Хркач, усташки емигрант, поставио бомбу у биоскоп "20. октобар". Било је ту жртава. Али после их више није било. Српски биоскопи брзо су постали једна од најбезбеднијих места на свету. А Хркач, Хркач је промптно сафатан , још промптније осуђен и постављен пред зид. Удба је, међутим, отишла и корак даље. Није се она, на подоб

ПОМОДНА СУЋУТ Након напада арапских терориста на Париз, који је уследио због крвавих напада НАТО на арапске земље, који су били изазвани нападима арапских терориста на Западну демократију, итд... уследила је ерупција урбане емпатије са страдањем француског народа. Почело је утркивање јавних личности ко је ганутији. Из Владе је наређено да се три дана (?!) заставе спусте на пола копља. У току је опште фарбање фејсбука, а у знак жалости вештом техником је направљено да здање Скупштине Србије добије изглед циркуске шатре. Трезвенији људи су указивали да нисмо испољавали ни делић сличне "емпатије" у случајевима много тежих и крвавијих терористичких акција. Посебно је уочљива потпуна тупост нашег крем-друштва када су Руси били жртве. Што нас Руси више бране, наша елита све тупља за њих. Што нас са Запада презривије газе, ми смо више уз њих у њиховим "тешким тренуцима", који су (тешки тренуци) у суштини колатерална штета политике коју в

ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА Цензори у магли Није нам се мастило осушило на папиру од прошлог писања о Ђорђу Вукадиновићу, а ево нас опет са новим критичким освртом. У свом новом чланку Вукадиновић се бави гласањем о пријему "Косова" у УНЕСКО . Било би све то сасвим у реду да није поново покушао да нам протури на фин начин, ситно калуђерски, Вука Јеремића као патриотског Титана међу српским дипломатама, а његове критичаре као мишеве изашле из српских "жутара". Поштованог Вукадиновића сам покушао подсетити на неке кључне ситуације, које га демантују. Пошто је на НСПМ дозвољено 1000 карактера у једном коментару, морао сам свој коментар поделити на пет делова:   1. Ђорђе Вукадиновић: ...својевремено је из медијских кругова блиских како овој тако и претходној власти пакосно мерена километража Вука Јеремића и његових сарадника и пребројаване звездице њихових хотелских апартмана. И сложно су га черечили и тзв. „патриоте“ и „грађанисти“. Али зато, уз све

ПРЕМИЈЕР БЕЗ РАМОНДЕ У СЕНЦИ ПОТОЧАРА     Данас је "Дан примирја" у Првом светском рату. Дан је нерадни, мада многи после неколико година обележавања најновијег нашег празника не знају о чему је реч. Нити их интересује. Па кад им се некако објасне, дају беневолентан (благонаклон) коментар "А, тооо..." Они који мало боље познају проблематику, имају више или још више резервисан став у односу на вредност овог датума за српски народ. Никола Танасић: "...Питање обележавања 11. новембра није питање сећања на Први светски рат, већ питање снисходљивог усвајања доминантног наратива о Првом светском рату са Запада. Србија може да бира међу смисленим датумима којима би обележила Први светски рат - од Видовдана, преко Церске и Колубарске битке, пробоја Солунског фронта, Кајмакчалана, ослобађања Београда, протеривања војске осовине из Србије (мислим да би улазак српске војске у Загреб такође требало да се слави у духу регионалне сарадње). Мислим да је поготово

ШТА НАМ ОТКРИВА УНЕСКО?     Полако се смирује еуфорија после неочекиване победе Србије над   „Косōвом“   у вези пријема ове на силу произведене „државе“ у УНЕСКО. Грехота је народу кварити то мало радости. Мој утисак после прегледа развоја догађаја је ипак да је ствар мутна. Након што је без по' муке Извршни савет УНЕСКО подржао пријем „Кос ōве“ , исти предлог није прошао на Генералној конференцији за три гласа. Тешко се може поверовати да такве силе као што су УСА, В. Британија и остали пријатељи „Кос ōве“ и Александра Вучића, нису могле „начепити“ цокулом још неку од својих бивших и садашњих колонија да подрже Тачијеву младу демокрацију. Уз то, из извештаја о гласању види се да САД, Израел и још седам земаља нису имале право гласа јер нису платиле чланарину. Дакле, да су хтели, могли су регулисати ту обавезу и изгласати шта су намислили. Па је и моћни албански нарко-лоби, могао је исто учинити за пар земаља и проблем опет решен. Чудно је и вези Израела, који је могао