НИМБУСОВ ПОДРУМ

ПРЕМИЈЕР БЕЗ РАМОНДЕ У СЕНЦИ ПОТОЧАРА     Данас је "Дан примирја" у Првом светском рату. Дан је нерадни, мада многи после неколико година обележавања најновијег нашег празника не знају о чему је реч. Нити их интересује. Па кад им се некако објасне, дају беневолентан (благонаклон) коментар "А, тооо..." Они који мало боље познају проблематику, имају више или још више резервисан став у односу на вредност овог датума за српски народ. Никола Танасић: "...Питање обележавања 11. новембра није питање сећања на Први светски рат, већ питање снисходљивог усвајања доминантног наратива о Првом светском рату са Запада. Србија може да бира међу смисленим датумима којима би обележила Први светски рат - од Видовдана, преко Церске и Колубарске битке, пробоја Солунског фронта, Кајмакчалана, ослобађања Београда, протеривања војске осовине из Србије (мислим да би улазак српске војске у Загреб такође требало да се слави у духу регионалне сарадње). Мислим да је поготово

ШТА НАМ ОТКРИВА УНЕСКО?     Полако се смирује еуфорија после неочекиване победе Србије над   „Косōвом“   у вези пријема ове на силу произведене „државе“ у УНЕСКО. Грехота је народу кварити то мало радости. Мој утисак после прегледа развоја догађаја је ипак да је ствар мутна. Након што је без по' муке Извршни савет УНЕСКО подржао пријем „Кос ōве“ , исти предлог није прошао на Генералној конференцији за три гласа. Тешко се може поверовати да такве силе као што су УСА, В. Британија и остали пријатељи „Кос ōве“ и Александра Вучића, нису могле „начепити“ цокулом још неку од својих бивших и садашњих колонија да подрже Тачијеву младу демокрацију. Уз то, из извештаја о гласању види се да САД, Израел и још седам земаља нису имале право гласа јер нису платиле чланарину. Дакле, да су хтели, могли су регулисати ту обавезу и изгласати шта су намислили. Па је и моћни албански нарко-лоби, могао је исто учинити за пар земаља и проблем опет решен. Чудно је и вези Израела, који је могао

Ђ ОЛЕ ,  Karadağ и Србија У својој најновијој "политичкој анализи" Аца и Мило "очи у глави"   Ђорђе Вукадиновић бавио се паралелама између менталних профила Александра Вучића и Мила Ђукановића и механизама њихових владавина. Уме Вукадиновић, нема збора, лепо да прича, а на НСПМ је уз то строго забрањено критичко разматрање његових написа, те су се коментари читалаца свели на већ дегутантно хваљење аутора, најчешће и без труда да се објасни зашто је чланак за толику хвалу. Нпр.: "Свака част!" - то је цео коментар. Појединци су се више потрудили па смо добили мале гравире апологије: "...Ох мој Ђорђе, престар сам да бих Ти персирао али Богу сам захвалан за сваку ову честиту, коју стављаш пред нама превареним и слаганим, покраденим и изневереним, мало је таквих попут Тебе међу нама, златна је Твоја реч која храбри и буди наду да ћеш баш оваквим садржајима, пробудити србски "сокак" - да ће га масе изневерених и гладних испунити паро