Постови

АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ - ОПАКИ СВЕТАЦ

Слика
АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ - ОПАКИ СВЕТАЦ Сматрао је да су Срби и Хрвати два света који се неће ујединити ”док је једнога од њих у животу. Дух бизантизма је нешто тако грозно да је само Свемогући и Свезнајући Бог у стању парирати интригама и подвалама тих људи” .  [ Дневник Алојзија Степинца , 27.III.1941, Данас (Загреб), 14.VIII.1990, 67.] У српској историографији неуобичајено је мало темељних и свеобухватнијих истраживања хрватског геноцида над не-Хрватима у ХХ веку. Овај вишеструки злочин остао је зато недовољно расветљен, што омогућава његову релативизацију и, коначно, претапање злочинаца у жртве. Зато није чудо што се у Католичкој цркви води снажна кампања да се блажени (?) Алојзије Степинац канонизује у свеца ! Да "блажени" Степинац није ни изблиза тако чистих мисли, дела и руку, показао је МИЛАН КОЉАНИН у есеју "Алојзије Степинац у власт у НДХ" .  Овај есеј, снажно аргументован и богато снабдевен валидним изворима, објављује у виду фељтона хрватски "Аутограф

ПИТА ОД МИНИСТАРА

Слика
 ПИТА ОД МИНИСТАРА   "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће." Дис После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије. Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало": "Женска влада мафију напада" ), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеј

СТРЕЉАНИ ВАТРОМ ЗАБОРАВА

Слика
 СТРЕЉАНИ ВАТРОМ ЗАБОРАВА ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈЕ! Синоћ (21. октобар) слушам на Јутјубу емисију једног "вансистемског" титоисте. Мучно. Тема тешка, а човек није више сасвим ментално стабилан. Бар тако делује. Његова прича је збрка истинитих констатација, лажи, контрадикција и вулгарних излива мржње према Србима. На пример, истовремено жали народ страдао од Немаца у Другом светском рату и говори како би убијао Србе који нису прихватили комунизам горе него Тито. "Поред мене, Тито би био мајка Тереза" - пише на другом месту о истој теми. Реч је о обележавању годишњице стрељања у Крагујевцу 1941. Са пуним правом је револтиран наш водитељ јер је овај догађај потпуно прећутан у целокупној штампи, док на многобројним ТВ-каналима једва да је споменут , негде у рубрикама "под разно". Толика унисоност у уредничком забораву је једноставно немогућа без гвоздене дисциплине и строге директиве наметнуте из политичких кабинета оних који управљају државом, на

О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА

Слика
  О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА Кућа у којој је рођен Бан Јелачић /Фото: Слободна Европа/ Пре неколико дана, у присуству највиших политичких чимбеника Србије и Хрватске, председника Александра Вучића лично, министра вањских и еуропских послова Хрватске Гордана Грлић-Радмана, представника хрватске заједнице у Војводини и новосадске елите, отворена је обновљена и реновирана кућа у Петроварадину у којој је рођен хрватски бан Јосип Јелачић. Кућа је затим предата у посед Хрватском културном вијећу. Пратећи пригодни говори изразили су релативни међусобни статус. Док је Вучић помирљиво говорио о кључној важности односа Београда и Загреба, те је додао „Радимо на томе да Хрвати у Србији једнако воле како Србију тако и Хрватску, и радимо на бољем односу Хрвата и Срба“, Грлић-Радман је надмено оценио међусобне односе као лоше: "Отварање куће бана Јелачића у Петроварадину добар гест, али су односи Србије и Хрватске на минимуму", те изнео даље захтеве пред Србију, између осталог да "Треба дати

"ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА"?

Слика
  "ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА"? Амбасадор РФ Александар Конузин Први пут објављено 09-21-11 Вест: четвртак, 15. сеп 2011 Руски амбасадор у Београду Александар Kонузин напустио београдски безбедносни форум, пошто је био незадовољан током расправе. Бринете ли се за судбину својих сународника, упитао је Kонузин негодујући што нико не поставља питања о актуелној ситуацији на Kосову. Руски амбасадор Александар Kонузин је гласно запитао „Има ли овде присутних Срба?“ *** Чули смо како присутни негодују, видели смо како се "модератор" Иван Вејвода цинички смеје и видели смо како Kонузин, који није имао коме више да се обрати, напушта конференцијску дворану. Са неколико реченица Рус је уздрмао нашу устајалу свакодневицу, као изненадни удар ветра. У дворани заиста није седео ни један Србин, већ само представници окупатора и домаћи издајници. Можемо набројати неколико већ у јавности добро познатих имена са „другосбијанске“ сцене, режимских гуруа и оперативаца, и закључити да смо у пра

СИЛОВАЊЕ СРБИЈЕ

Слика
СИЛОВАЊЕ СРБИЈЕ О срамном и трагичном путешествију Вучићевом у Америку прича је заокружена. Најконцизнију оцену дала је главна уредница “Русија данас” Маргарита Симоњан : „Не спрдајте се са Вучићем, и он и Србија су силовани тамо“ . Американци су скоро сигурни да су већ ту, у равни с Богом, још мало па ће и њега покорити, и није чудна њихово холивудско силеџијство. Вучићу се међутим ни из ког разлога не може опростити што је дозволио силовање Србије. Обичне људе је срамота. Дубоко су депримирани. Аутошовинисти се наказно ругају, иако су и они силовани. Опозиција ћути, свесни да би они поступали као и Вучић. Најгоре су Вучићеве присталице...Цитирамо један коментар о српским пост-акцијама након вашингтонске калварије: "...Поражавајуће је. Више ни сам уопште не знам шта да кажем пред призором тих бића, која као мантру понављају једно име док су уједно пуни разумевања за велеиздају збиља џиновских размера коју спроводе соц-радикали, тј. управо милошевићевске

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (4)

Слика
КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (4) Мића Поповић "Аутопортрет с маском" СРБИЈА МЕЂУ НИТКОВИМА 1. Дисциплинована естетика Ако се резултати рата вођеног 1941–1945. године на тлу Југославије и ефекти послератне власти упореде са дефиницијом која револуцију схвата као „преузимање политичке власти, уз масовну употребу насиља, често ирационалног „насиља ради насиља“, од стране вођа једног масовног покрета, с тим да се та власт касније користи за отпочињање великих процеса реформе друштва“, мора се констатовати да се уклапају без остатка: то јесте била револуција, не рат из патриотских побуда. Друго је питање шта је из ње настало. А то је питање од кључног значаја. Све иде у прилог тезе да смо заправо имали посла са прикривеном контра-револуцијом, чији је превасходни циљ био замена победника Првог светског рата. Зато је Тито био у Србији и само у Србији тако радикалан и крвожедан, и зато су му били потребни инструменти тоталитарне власти. У Хрватској