Постови

МОДЕРНИ И ПРИСТОЈНИ КРОМАЊОНЦИ

Слика
МОДЕРНИ И ПРИСТОЈНИ КРОМАЊОНЦИ Таман смо снагом воље потиснули у депоније сећање трауме са Коридора 10, владајући режим нас је наново трауматизаовао реурбанизацијом Београда. Не треба околишити: након "реконструкције" Трга Републике, центар Београда изгледа језиво. Добио је лик минијатуре Букурешта из 1965. "Писта" у касарни Ђорче Петров у Скопљу ми се јавља кад погледам ово Вучићево чудо урбанизације Београда. Неки стручњаци тврде да трг могао реално да се пресвуче приде са пет слојева позлате, колико је званично коштао. Сада су сви "стари Београџани" упрли да објасне феномен потребе за пустоши садашњег режима, не објашњавајући како су направили ситуацију да такав режим дође на власт. Један, са аутошовинистичког "Данас" продире у бит: "...Они не врше реконструкцију централних градских улица већ комплетно мењају досадашњи изглед града... Дуго сам се питао откуд актуелним властима тај порив да када је реч о изгледу града

ВУЛКАНИЗЕР ЗДРАВЕ ПАМЕТИ

Слика
ВУЛКАНИЗЕР ЗДРАВЕ ПАМЕТИ Лутајући беспућима српске здраве памети наиђосмо и на штованог Владицу Цветковића, редовног професора Рударско-геолошког факултета у Београду и дописног члана САНУ. Цветковић је најуваженији наш вулканолог, посвећен проучавању магматских формација Балканског полуострва и околних региона, као што су интерни Kарпати и Родопи. Бави се углавном петрогенетском и геодинамичком интерпретацијом магматских стена различите старости, применом геохемијских података и њиховом интеграцијом са текстурним везама и геолошким доказима. Бави се и развојем вулканолошког приступа у проучавању српских мезозојских и кенозојских вулканских провинција. Да преведемо - цео живот тражи вулкане по Србији. Отуда, ваљда, сматра да има право да даје свој ауторитативни професорски и дописнички САНУ суд о дубинским несрећама нашега народа о којима благе везе нема, и процењује логичку нашу зрелост иако би сам требао разумети да је типични фах-идиот. Цветковићев допис редакција "

ПУКОВНИК ЗДРАВЕ ПАМЕТИ

Слика
ПУКОВНИК ЗДРАВЕ ПАМЕТИ Било је довољно да навијачи Звезде дотерају тенк испред стадиона, па да се из летњег дремежа разбуде домаћи терористи здраве памети које још познајемо као аутошовинисте. Почело је у спринту надметање аутора и ауторки и смишљању ингениозних наслова и виспрених метонимија у телу текста. "Тенковска стадионска грозница", "Слика још једног вуковарског тенка", "Тенк, оклопно возило и Црвена звезда", "Лептирић и тенк", "Тенк и трактор"... Има свакако још таквог галијотског ђубрета и биће га у изобиљу даље, без бриге. Постоје до душе индиције да је тенк из Вуковара, али заробљен, хрватски, док је посада на време убјежала. По изузетно нервозној реакцији наших грађенера и навијача БББ, изгледа да и они то знају, али не смеју да признају. Поента је ипак да се реч по реч, стилска фигура по стилска фигура, дотера да је тенк дотеран из Вуковара оличење српске агресије, па отуда доказује српску геноцидну нарав. Ко по

СРПСКА ОТИМАЧИНА ЗА ПРАЊЕ НЕМАЧКИХ УСРАНИХ ГУЗИЦА

Слика
СРПСКА ОТИМАЧИНА ЗА ПРАЊЕ НЕМАЧКИХ УСРАНИХ ГУЗИЦА Медицински послови су најтежи послови, понекад тежи и ризичнији од рударских послова или ливаца. Што се у нашим филмовима медицинске сестре стереотипно приказују као курвице, сем ако нису партизанке, није тема. Тема је што у Србији недостаје медицинског особља. Нема ко да лечи људе и брине о пацијентима. Чим је недостатно, пада квалитет. У овом слућају квалитет се мери животима и патњом. Не може се лекар-специјалиста произвести на убрзаном курсу. Не може ни медицинска сестра. То је занат који се дуго учи. Како пада квалитет и ауторитет особља, расте фушерај и корупција.   Дефицит стручног медицинског особља настаје због њихове миграције на Запад.   Овај тренд посебно је изражен када је реч о медицинским сестрама и техничарима, којима се до недавно у огласима регрутних кућа нудио посао само са дипломом, положеним стручним испитом и познавањем језика.   Одлазак медицинских радника из Србије и региона у земље Европе, посебн

СЕНИ ХЕРОЈА

Слика
СЕНИ ХЕРОЈА Ратко Зечевић Прокупље * У СРЕТНУ ЈЕСЕН 1912. ГОДИНЕ ОД ПРОКУПЉА ДО ГАЗИМЕСТАНА   „Када су маленом Србијом ходили велики Срби“ У један од најелитнијих, добровољачких, војних центара за обуку, који је функционисао у Прокупљу од 1908. до 1912. године, долазили су младићи из Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе и Војводине, да се сретну и науче нешто од мајора српске војске, војводе Војислава Танкосића и његових искyсних вукова из четовања по Македонији и Косову. Ученици завршних раз реда нишке гимназије и београдски студенти, свакога викенда окупљали су се на ливадама и брдима око Прокупља, чекајући да их одабере и предложи Танкосићу, неки од искусних четничких инструктора задужених за обуку. Готово читава „Млада Босна“ прошла је обуку у Прокупљу, Куршумлији и Врању: Богдан Жерајић, Владимир Гаћиновић, Данило Илић, Цветко Поповић, Ристо Миличевић, Ристо Тохољ, Јован Гашић, Душан Стокић, Ђуро Шарац, Мустафа Голубовић, Гаврило Принцип и Симо Миљуш.

ПРОДУКТИВАН РУЧАК ВУЧИЋА У БЕЛОЈ КУЋИ

Слика
ПРОДУКТИВАН РУЧАК ВУЧИЋА У БЕЛОЈ КУЋИ Ових дана прецедник Србије Александар Вучић је походио Вашингтон. Медијски, његова посета је пропраћена неуобичајено дискретно, али професионално. Нису бујале емоције као иначе. Мајк Помпео је на Твитеру написао да је са српским председником имао "продуктиван ручак", током којег су разговарали о дијалогу Београда и Приштине, као и европским интеграцијама Србије. Након истог продуктивног ручка, наш прецедник Вучић је дипломатски изјавио: "Имамо америчку подршку за укидање такси!" Затим је, са мало задршке, сувог грла, додао, гледе преговора о косовском питању (које је иначе и метохијско питање, али се глодури мејстрим медијима не баве тривијалијама) :  Не очекујем лаку јесен, ни једноставну зиму. Па, шта да кажемо? Имамо америчку подршку за укидање такси у замену за тешку јесен и компликовану зиму. Шиптари, у замену за подршку у укидању такси, добијају лаку јесен и просту зиму пуну радости. Све

"ВАР" - СИСТЕМ ЗА ВАРАЊЕ ДИВЉИХ ПЛЕМЕНА

Слика
"ВАР" - СИСТЕМ ЗА ВАРАЊЕ ДИВЉИХ ПЛЕМЕНА Фото: Anderson Silva; Pinterest     Грешке су људске, па и судијске грешке у фудбалу. Јесам се као млад бунио против тих неправди, али сам временом схватио да људи једноставно греше. Нису проблем људске грешке, већ намере тешке. И то се релативно лако препозна, чак и кад су врхунски професионалци у питању. Неки коњ легне, судија дуне у звижду, ако се побуниш, дивљак си и следи ти заслужена казна. Врти ли пара где бургија неће? Врти. Зашто би ВАР био изузетак? И, није изузетак. Поновићемо закључак до кога смо дошли гледајући Светско првенству у фудбалу у Русији: ВАР систем је елиминисао ненамерне грешке судија, а оставио суви дестилат људске покварености. ВАР-ом ни једна намерна погрешка није исправљена. На против. Чудом је неки богати Немац, није важно али зове се Феликс Брих, додељен да суди у Русији меч Швајцарска : Србија. Да је лик нациста није требао ВАР, да нас увери. У једном дуелу Шака направи четири фаула н