Постови

СЕГЛАМОВЕ ШВАЉЕ

Слика
СЕГЛАМОВЕ ШВАЉЕ   "Ел' вам сад јасно да сте турски робови?!" - Вучић Путујући СНС циркус иде Србијом. Не треба да се мучимо питањем ко су у ствари циркузанти у том провинцијалном приказању. Биће да је то публика. Аутобуси, сендвичи, истерани радници, плаћени оперативци, пензионери, комсомолци, пијанице, глупе бабе. За прилику посете Смедеревском крају отворене су све капије Ковина. У осталом, што да се замарамо тим нашим јадом који је смешан још само плаћеницима СНС. У драматичним извештајима о походу Вучићевом мојим завичајем, којом приликом је обишао и Гимназију у којој је мој отац пре 90 година перфектно научио два страна језика,  јавља се : 7.45  - Вучић је у пратњи власника компаније  "Макарон мода" Сафета Сеглама  и председника општине Игора Матковића обишао погон турске компаније који је отворен почетком јула 2017. године и у који је до сада уложено близу три милиона евра. Танјуг Сеглам је купио некадашњу конфекцију "Перкон&

QUO VADIS, ГРАЂАНИНЕ ПОКОРНИ

Слика
QUO VADIS, ГРАЂАНИНЕ ПОКОРНИ Ваљају се невелики али упорни и разгранати грађански протести Србијом. С обзиром на размере пљачке, ниво корупције и вртлога распадајућег друштвеног сустава у нечему што се још зове Србијом, протести су слаби какви би морали бити. Превише смо трпељиви. Овакво организовано безвлашће, у коме је нарочито и циљано урнисан темељ здравог друштва - школство и здравство, ни један цивилизован народ не би трпео. Протести су, дакле, потпуно оправдани. Ако се уважи стање опште друштвене депресије и поколебаности српског национа, протести су снажнији него што би се реално могло очекивати.  Није међутим добро како се усмеравају протести. Никако то што се ради не ваља. Само један важан детаљ - из гласила наклоњених "плишаној" побуни инсистира се да су протести "грађански" а никако "народни". Ово малограђанско инсистирање на финеси дефиниције протеста имплицира намеру да се подвали народу, односно да је једини стварни циљ тајно

И САЈТОВИ УМИРУ, ЗАР НЕ?

Слика
И САЈТОВИ УМИРУ, ЗАР НЕ? БЛОГ Бр 250.   Не сматрам да су "округли бројеви" од неког нарочитог значаја. Не видим зашто би се боље сећали предака на стогодишњицу неке битке него на сто прву годишњицу. Тако је и са овим мојим "јубиларним" блогом. Само се поклопило да је тема иста као и у најчитанијим чланком "Идиоти су снага Србије". Иначе, не разумем зашто је тај чланак изазва највећу позорност публике. Супротно, знам да овај нови чланак, који суштински показује колико сам у праву био претходно, неће ни изблиза постићи исто интересовање. Тако је како је, па да пређемо у вугла, или, што би задрти казали, in medias res. Само у једном дану стигла су три обавештења: 1. "Српска Акција је престала са радом! Поздрав свим читаоцима и надамо се да ћете уштеђено време паметно искористити. Сву одговорност за престанак рада преузима власник домена  www.srpskaakcija.com - Побеснели Аца. Дулету, Сими, Јелени, Чеди, Драшку, Микши, Туљанину

САПУНСКА ОПЕРА "БАКА И ПАРЕ"

Слика
САПУНСКА ОПЕРА "БАКА И ПАРЕ" БАКО ДАЈ ПАРЕ! "Зграбили су га, понели су га, крвавог и опаљеног, три пута су завитлали њиме по зраку и високо су прснуле искре из пламена: а кад су Јернејеви гробари изашли из ватре, имали су црне руке и црна лица." Пре месец дана распламсала се расправа о новом феномену у нас, тзв. "јутјуберима", и тренутно водећој фигури у том поткултурном простору, становитом "Бака Прасету" (Богдану Илићу). Један табор је имао пуно разумевање за јутјубере. На челу овог табора је о. Ненад Илић, који срчано и робустно брани пре свега своје дете. Иде, рекло би се, преко граница природне родитељске пристрасности, јер не тражи од нас тек разумевање за свог наследника, већ га велича као човека са мисијом. О. Ненад Илић нас учи: Мој син Бака Прасе учиниће више за овај народ од мене . Нећемо се бавити онтолошком питањем шта је све о. Ненад Илић учинио за овај народ, те га не може нико превазићи до рођеног сина. Само кон

ФЕМИНИЗАМ - ПОДВАЛА ДЕБИЛИМА

Слика
ФЕМИНИЗАМ - ПОДВАЛА ДЕБИЛИМА Блог настао уз велику помоћ мог ФБ пријатеља Душка Калуђеровића Шлагворт за размишљање да нам је психијатар-терапеут Зоран Миливојевић, који се годинама бори за здрав разум. Овај пут је гурнуо балван у око овдашњим феминисткињама и феминистима освртом "Мужевност као патологија" . Између осталог Миливојевић указује: " Издржљивост, физичка снага, атлетска грађа, храброст и преузимање ризика, емоционална суздржаност, склоност узбуђењима, такмичарски дух, успех и постигнуће и агресивност постају негативне црте личности, подложне психолошком третману . Kада приметите да је нека жена женствена да ли то сматрате позитивном или негативном особином њене личности? Да ли тако гледате и на мужевне мушкарце? Иако се женственост и мужевност у многим културама сматрају за позитивне особине личности, амерички психолози не мисле тако: мужевност су прогласили за патологију." На запрепашћење, ову тешку будалаштину о "мужевност

ПРЕСТАНИМО ДА БУДЕМО КУКАВИЦЕ - ПЉУНИМО У ЛИЦЕ СИНУ ТИСУЋЛЕТНЕ ФИСКУЛТУРЕ

Слика
ПРЕСТАНИМО ДА БУДЕМО КУКАВИЦЕ - ПЉУНИМО У ЛИЦЕ СИНУ ТИСУЋЛЕТНЕ ФИСКУЛТУРЕ Усташе у Београду ПЕГЛАЊЕ РЕАЛНОСТИ По ко зна који пут догодио нам се Сплит, и опет смо се нашли затечени. Неколико ватерполиста Црвене Звезде су ничим потакнути прошетали ривом и догодила се ситуација са млаћењем, скакањем у море, нијекањем сопственог порекла и бацањем дреса који је након тога трофејно гажен. По ко зна који пут позвани смо да будемо мудри, да не шаљемо овим поводом негативну „слику у свет“ и, обавезно, да гледамо напред и да гледамо себе а не друге. Хрвати, међутим, у опште се не поводе истим резонима. Њихова девиза је: шта год ми чинили Србо-четници су гори ( овде  ,  овде  и овде ). На то се надовезују домаћи аушовинистички поравњивачи злочина, тако да на крају Срби буду и мртви и криви. У ту сврху пеглања односа са гледањем у будућност требала је да послужи емисија „Упитник“ РТБ полит-коректне ауторице Оливере Јовићевић, у којој се Дуле Савић отргао контроли и

ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О КИКАШУ?

Слика
ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О КИКАШУ? Спасавање Срба са сарајевског аеродрома - "утроба" "Кикаша" ДЕЗЕРТЕР Беше децембар 1991. или јануар 1992. У амбијенту полумрачне сеоске кафане која је поносно носила назив пицерија, једно друштво водило је мучан разговор. Просторија беше прописно задимљена, недовољно загрејана и непријатно хладног пода, али довољно натрпана гостима различитих узраста и хигијенских навика, што се њухом дало осетити јер су се мешали мириси парфема, дезодоранса и ускислих маскирних "пршњака". Било врло загушљиво. Све, амбијент, помешани смрадови, хладноћа, полумрак, као да су банално-архетипски осликавали оно време. - То је ба раја, то је ба раја - на ивици хистерије врискао је мој опонент. Он је Сарајлија пореклом из Херцеговине, који је дошао у посету рођацима у Војводину. Врло је висок младић, школован, убеђени "Сарајлија" који држи за непорециво да су они најбоље што СФРЈ има. Није крио осећај сопствене доминације. Изгледало као д