НИМБУСОВ ПОДРУМ

ШТА ЈЕ, ЗБИЉА, ВУКОЈЕБИНА - КОСОВО И МЕТОХИЈА ИЛИ БЕОГРАД? ЈЕЗЕРО ГАЗИВОДЕ Пише: Никола Крстић 03. октобра 2018. Истиномер, пренето са "ДАНАС" Пре неких две године, један старији колега, који се бави друштвено-политичким темама о мрачној прошлости Србије, упитао ме је да ли сам икада био на Косову. „Нисам.“ „И немој никада.“ „Што?“, питао сам га сасвим збуњено. „Знаш ли ти која је то вукојебина?“, одговорио ми је. Никола Крстић. ИЗВОР: ЈЕБЕНИ ДАНАС   Погледајте овог роџеног беграџанина, пореклом засигурно из неке вукојебине, те му празилук из гузице вири. Е, тај је написао да је "Косово вукојебина". Редакција "Данас" је 'ладно пустила овај вређајући текст. Да знају за увреду намах су показали. Цензурисали су коментар од две просте реченице: "Није Косово Вукојебина. Београд је вукојебина." Да додамо, овај празилуковић не осећа да Београд смрди, јер се сам осећа. Београд се осећа на издувне гасове два м

БАЛКАН ПО МЕРИ ЕНВЕРА ХОЏЕ Шиптарском полицијском "инвазијом" на "Газиводе" и лаганом Тачијевом регатом језером, шиптарски лидери су још једном демонстрирали силу, подржани од тзв. "међународног фактора", односно од оног силеџијског њеног дела који се представља као сами врх савремене цивилизације. Највећи живи конц-логор на свету ради. Ако, иритирани још једним национални понижењем од стране недвосмислених нациста, почнете истраживати тему сурфујући Интернетом, десиће се да наиђете на неки старији чланак као овај чији ћемо почетак цитирати и помислили би да је у питању неки памфлет овдашњих НВО финансираних са Запада. "...Јавност у Србији, као и на Косову, ових дана у својим средствима информисања може да види, може се рећи, читаву хистерију око, и у вези преговора Београда и Приштине, тачније, између Србије и Косова . При томе се не преза ни од чега. На делу су ниподаштвања, национализам, шовинизам, багателисање једних од стран

ЗАБРАЊЕНИ ФИЛМ "МЕЗИМИЦА" И ИСКУСТВА ЦЕНЗУРЕ Дигла се велика халабука око неоствареног новог српског филмског подухвата "Мезимица", по сценарију Димитрија Војнова. Прича се да је све већ било углављено и 'затворено' и онда се волшебно, на седам дана пред почетак снимања финансијер, државна институција под командом филмског експерта и чувене бранитељке српства Јелене Триван пишманила, те је амбициозни пројекат врган у подруме. Намах је кренуо одијум демократске јавности од Јадранског до Северног мора против несретне српске државе и народа, који "одбија да се суочи са прошлошћу" а цензура "Мезимице" непобитни доказ "параноје у којој живимо". (О томе овде ,  овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде , овде ...) Има тога још и више, али  рачунамо

ТОМИСЛАВ ЛОВРЕКОВИЋ, СУПЕРБОТ Томо Ловрековић у својој маскуларној фази Супербот није глуп. Он има стил, креативан је, уме да се изражава. Будући вешт са речима, сваком политичком трешу који промиче ингениозно ће дати привид смислености. Тако поставља нове стандарде ботовштине. Супербота ћете препознати по томе што не брани политичара који га је унајмио, већ напада његове противнике. Свог старосту помиње овлаш, остављајући нациљаном конзументу да својом памећу схвати колико је староста у ствари прави народни вођа са ставом и визијом.   У својој авангардној модификацији супербот је разбарушен, ван друштвених шаблона. То је самосвојни ботовски Мајаковски. Изградио је имиџ антисистемског диверзанта, скандал-мајстора спремног да за своја слабо плаћена уверења допадне и затвора.   Попут савременог Дантона, оног анфантерибла Француске револуције, супербот може да гордо ускликне „Продајем утробу, али срце никад!“ . Зато што је тако принципијелан и уједно искусан, он је најпозванији д