НИМБУСОВ ПОДРУМ

ШТА СА ДЕЦОМ? Први пут објављено год. 2016. Српски културни клуб   Притиснути великим и тешким државним питањима, некако смо заборавили на децу. Изродили смо кћери и синове, истина много мање него што демографски стручњаци саветују. Демографи нас уче да је за народно здравље нужно да свака породица има троје деце. Они то зову „генофонд“. Ми смо се, каже статистика, одлучили да правимо једно и по дете. Тако се сваке године смањујемо бројчано за једну паланку. Села се одавно празне, па се жилави паланачки дух Р. Константиновића насељава у неколке градове, велеград Биоград особито, у које се преостало становништво бујицом соргало, мутирајући у једнако паланачки дух, само што сада носи лепши наслов „урбани дух“. Али, децу смо родили колико-толико, љуљали смо их јер је ваљало, шта сад даље с њима, не умемо да одговоримо. Пошто не знамо па смо рефлексно тај мучни проблем ћушнули на споредни колосек, покондирена паланка је заврнула рукаве да нам децу преобликује у дебиле.

СРПСКИ ПЕТЕН "Вишијевска Француска" из времена Д ругог светског рата била је бизарн а маска самоиздаје већине Француза. Чудну поз ицију ове творевине могли би сместити у дефиницију " више од колаборације, мање од савезништва". Та тзв. "Слободна Француска" имала је на папиру све што формално чини суверену државу. Свој у законодавну и судску власт, некакву (ограничену) војску и полицију . Била је чак и ме ђ ународно призната. Не да су је признавале државе "Силе осовине " већ , бар неко време, и савезничке државе. Аустралија је дипломатски признавала вишијевску Француску до краја, а након 1944, аутоматски признала Слободну Француску. Канада до 1941, Британија до 1940, СССР до 1941, Америка до 1942... И све то тако пише, али ми знамо да није било тако. Испод прозирне маске суверене државе, невешто се прикривала колаборација типичне квислиншке творевине. Французи су међутим снажно подржавали свог вођу, маршала Анри Филип Бенони Ом

ЗАСТАВЕ НАШИХ СИНОВА Најновије што смо сазнали је да застава наше државе није наша застава. Држава има своју заставу, народ своју. Поштена подела, за сваког по нешто.   "Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављању", рекао је хералдичар ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић , директор Центра за истраживање православног монархизма за Новости. "А закон је јасан. Државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције. Никако грађани", рекао је он. - Не може обичан човек на својој кући да држи заставу са грбом, јер то није државна институција . Ни приватне фирме, на својим објектима не могу да окаче овакву тробојку. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани би требало да користе народну заставу. Јер, општенародна весеља нису државне церемоније! - истиче Јовановић. У држави не постоји ниједно т