НИМБУСОВ ПОДРУМ

ДРЖАВНО ОБРТАЊЕ КА УНУТРА Ентропија (грч. έντροπή, „обрт ка унутра“) је тежња сваког затвореног материјалног система препуштеног самог себи да спонтано пређе у стање веће неуређености. Наш државни систем је изузетни случај извитоперења закона ентропије, у коме се све више енергије троши да би се систем увртао у већу  хаотичност. Производња растућег хаоса захтева растуће слуђивање народа и растројство јавног дискурса односно јавног мњења како се то звало док смо знали шта причамо. Већ је заборављено да како је Вучић у Ниш аутобусима довео своје кохорте да  му помогну у дисциплиновању Нишлија. Онај исти који нас је затракивао Вебером и „протестантском радном етиком“, дотерао је са радних места одасвуд политички запослене поданике да урлају њему у част и плаше народ. Какве такав силеџијски гест има везе са многохваљаном владавином права а поготово са вредним радом протестаната? Никакве. Може имати везе са добро познатом нам 1948 годином и ничим више.   Ако без

ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ - ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ Радници, сељаци и поштена интелигенција 1.   Један од најомиљенијих фетиша југонасталгичара је прича о чувеним ОРА – омладинским радним акцијама, које се и дан-данас приказују као невиђени пример комунистичког прегнућа у подизању „заостале“ и порушене земље и неприкосновени доказ животности ондашњег „братства-јединства“. Пркосно ће стари акцијаши запевати „Нема више Југе – остале су пруге! “. Уз дозу сарказма може се одговорити да су стихови истинити, али да су пруге већином заостале од Марије Терезије и прокажене наше Монархије, будући да је 45.000 километара пруга већ било изграђено, а да је за сво време постојања ФНРЈ/СФРЈ подигнуто, уз сав технолошки напредак, 9.000 километара*. Али, нису ту, у километрима пруга, чворови спорења. Цео тај „акцијашки наратив“ је претрпан улепшавањима до неукуса, кичерајским идеализовањима, ситним и мало већим лажима, ћутањем о трагичним догађајима, све до фалсиф

ВРАЖЈИ ЛАУРЕАТ Некада се одликовања нису лако стицала. Требало је  бити велики јунак или учинити много значајних и корисних ствари за народ да би се заслужио орден. Обично се помиње да је ђенерал Драгољуб Михаиловић најодликованији Србин. Други опомињу да је кнез Арсен Карађорђевић носио више одликовања. Међутим, варају се. Најодликованији Србин је Веран Матић . Он је победио у титанском надметању за  количину одликовања Соњу Лихт. О овом несвакидашњем окршају остала је белешка у Интернет „кешу“ са упокојених „е-новине“ . „Исцрпљујућа борба између Верана Матића и Соње Лихт – ко ће освојити више награда – током децембра ушла је у своју последњу рунду; након што је Матић Веран за три дана освојио три награде, одмах му се реванширала Лихт Соња, добитница награде „Витез позива“...Ако је прошле недеље Соња Лихт с правом била потиштена и огорчена, ваљало ју је разумети: три награде за Матић Верана током фатална 72 сата, уништиле би свачији его навикнут на стални прилив при