НИМБУСОВ ПОДРУМ

ШТА СМО МОГЛИ А НИСМО НАУЧИЛИ ОД СИРИЗЕ? Пре десетак дана штампа је објавила вест која можда није преживела ни онај један загарантовани дан: " Ципрас пукао на изборима у Грчкој: Опозициона Нова демократија прогласила историјску победу, Сириза признала пораз" . Па шта - рећи ће се - ако је вест прошла незапажено? Имамо ми својих проблема, шта нас брига што је у Грчкој Нова демократија заменила Сиризу на власти? Није тако. Пре четири и по године, када је Сириза фуриозно освојила власт у Грчкој, то је била главна тема српске политичке аналитике, без обзира на све наше мигрене. Памет се разливала на све стране, а егзалтација је повремено добијала оргазмичне манифестације. Чак ни "Пешчаник" није могао одолети зову грчке сирене. У низу наслова издвајамо један симпатичан:  "Kако су Ципрас и Сириза надиграли Меркел и Еврократе" . Да, баш тако! Ни мање ни више него Ципрас опасао ЕУ. Ципрас и Сириза беху златни пресек српског политичког генија. Када ће &q

А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ Што виси капија? Где вам је ограда? Што је цреп крив? Докле је ваше? Ових дана, помамила се полемика око избора за председника мучене Србије. Гласници јављају са свих страна: Три кума ће све да одувају! Да им је додати четвртог кума што тихује, Вука Драшковића, тек би чудо направили. Остало је ситн ија боранија. Усуд је што којој год опцији да се приклонимо, не гине нам да будемо „модерна нација“. Решили празилуковићи да од нас направе баш модерну, грађанску нацију. Дефиницију шта суштински чини модерну нацију, па још на то и грађанско друштво, модерна елита остави у флуидима стратосфере, па не можемо ни обрисе дефиниције да наслутимо, провлачећи као дискретну назнаку да је ово слабовидје плод недовољне способности апстрактног мишљења, илити тупавости, нас сораба Божјих. Но, уз то, ускратише нас и за одговор на питање зашто се друге, несумњиво напредније нације од нас, тако чврсто укопавају у своју традицију, не одричући се ничега