Постови

Приказују се постови са ознаком споменици

ЖРНОВ НАШЕ САВЕСТИ

Слика
ЖРНОВ НАШЕ САВЕСТИ Има у нашем начину заборављања нечег сладострасног, похотног, магијског. Истина, од времена кад Србију преплавише, Туђини нашег имена су чинили све да нам униште памћење, духовност, народну мудрост, знање... све што нас је чинило бољима. Све што има духовну снагу да човека уздигне, претварали су у ругло. Рушили су старе споменике чије значење смо осећали свим својим бићем и замењивали их безличним својом бетонским одвалинама који у себи и не могу носити ништа до пустоши. Споменик Петру и Александру Карађорђевићу у Скопљу, кога нема више Споменик НОБ у Мославини, где су се, кажу, борили партизани Истина је то: можете кесеџијама и крџалијама подићи занатски најбоље израђен споменик, он ће увек бити ружан. Исијаваће гадост. Зато што је гадно оно што преноси. Шта онда остаје кесеџијама и крџалијама него да унаказе на сваки начин обезвреде и компромитују оно што је боље, храбрије и узвишеније од њих, не би ли њихове бетонске грдосије из

УМЕТНОСТ ТИТОВОГ МОРДОРА

Слика
УМЕТНОСТ ТИТОВОГ МОРДОРА Мордор је замишљен/а као држава апсолутног зла. Но, бар има, до душе нешто повишену, топлоту. Чисту естетику чини се да су аутори филма "Господар прстена" преузели од Југословенског комунистичког уметничког концепта монументалног апстрактног споменичарства.  Од краја Другог светског рата сасуто је хиљаде тоне бетона, челика, гранита, алуминијума у огромне безобличне творевине. Или оне са обликом и ликом, али са лажи у себи. Рачуна с е да је направљено преко 7000 различитих споменика на комунистичкој револуционарној псеудо-исто рији , по измишљотини без премца у европској цивилизацији. Сваки трећи дан траја ња Титостана је по неки споменик о тваран негде, или нигде, "усред ничега" (енглески превод наше лепе речи вукојебина ), најчешће без истинског повода. Разлика је у томе што је Титова споменичарска архитектура марсовски ледена, лишена људског осећаја, за разлику од ватреног Мордора . На шта личи ова бетонска накарада