Постови

Приказују се постови са ознаком солидарност

СУРОВИ ДУШЕБРИЖНИЦИ

Слика
  Novosadski glumac, pesnik i muzičar preminuo kao beskućnik na klupi na Trifkovićevom trgu Један карактеристичан коментар: V 15.11 , Lopovi na vlasti ne mare za nemocne samo su im bitni njihovi kafici i zgrade a mi jos veca stoka ako opet glasamo za niih! Не раубујте туђу несрећу за исхрану својих ниских душа. Немојте упорно да се проказујете као стварна инспирација филозофије паланке. Да су на власти аутошовинисти, Аиде и Маринике, не би се нико смрзавао у парковима? Нико гладан, нико млаћен у затворима? Та, шта би за њих остало кад би свима делиле? И, како би излазиле на крај са неистомишљеницима? Дијалогом, биће? Или канџијом и "суровим одговором државе"? Не би градиле са уграђивањем стадионе и не би шаком и капом финансирале НВО сектор, него би давале гладнима и болеснима? Та маните се, лицемери малограђански. Исти сте ви као и чипуљички бак. Са истог сте духовног крша. Да ли је несретни НП имао родбину, кумове, комшије, фах-колеге да

ЗАШТО СМЕДЕРЕВЦИ ВОЛЕ И ПОШТУЈУ ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА, МАДА ИЗБЕГАВАЈУ ДА О ТОМЕ ГОВОРЕ?

Слика
ЗАШТО СМЕДЕРЕВЦИ ВОЛЕ И ПОШТУЈУ ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА, МАДА ИЗБЕГАВАЈУ ДА О ТОМЕ ГОВОРЕ? ИЛИ: ВРЕМЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ КАДА СУ СРБИ, НЕМЦИ И ЈЕВРЕЈИ БИЛИ СОЛИДАРНИ Деспот Ђурађ Бранковић био је без сумње ношен Божјом промисли када је дигао у равници тако моћну тврђаву каква је Смедеревска тврђава. Била је намењена да спасе народ, и њене зидине учинише немогуће пет векова касније. Пети јун 1941. у Смедереву је био типичан дан под окупацијом. Жилави народ се одупирао окупацији и тако што је наставио да живи. Искусно. Пијачни дан. Раније но што је обичај закључује се школска година. Деца добијају сведочанства. Врти се омладина на рингишпилу. Гужва на железничкој станици.  И тада, у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године, догодио се најтрагичнији тренутак у историји Смедерева. Све је експлодирало! Немци су одредили Смедерево као место на коме ће се складиштити сва заробљена опрема, оружје, муниција и бензин. У граду је било 400 вагона муниције! Дунавом,

СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ

Слика
СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ   Не бих умео да се сетим народа који је у тако кратком времену, за тако мало деценија, своју етичку вертикалу, уз њу, колатерално, и народну солидарност, уситнио у духовног ћифту, себичност, бездушност, фанатично обожавање шљаштећих џиџа-биџа . К ако то себи учинише Срби. Колико врло модерних дрангулија је довољно да нас испуни, да нам душа буде сита? Колико аута, цигала, сипорекса, ботокса, гипсаних лавова на капијама? Како смо постали толико банални материјалисти и халапљиви архи-малограђани, тешко је разумети. Питање је да ли се тако фрагментисани у неколико милиона гагрица у опште можемо звати народом. Немамо ми државу, ово је „џимристан“. Нема људи, нема народа, нема државе, нема ни окупације. ***   Потегох недавно неку тему, размишљање, о нашој испразности у „сајбер“ простору; како смо много, превише, лицемерни и невротично површни. Прави и/или искрени смисао мојој опаски је дао један далеки ФБ пријатељ, и држим да је сажео што сви о