НИМБУСОВ ПОДРУМ

Студенти против хашких пресуда, београд 4.12.2012. Има свако право на наду. Тако сам се ја те давне године понадао да још има наде, да вреди веровати, и да је наша нада у младима. У међувремену, свака нада је ишчилила. *** АРХИВА БР. 26. 05-12-12 Забезекнута проеуропска курајбер-елита гледала је данас масовни бунт српске интелектуалне младости против хашке тираније, под којим су стењали учмали градови. Еуро-пандурски креационисти су могли са горчином само да констатују да народ, студенти посебно, нису онаква ресетована титоистичка политичка стока, каквом су мислили да су га (народ) издизајнирали. Горку неверицу заменио је бес. Студенти су им забили прст у зеницу ока, у врховно Светилиште, у Свети Сифилис – Хашки Трибунал. Уследила је другосрбијанска ноћ дугих носева. Кренуо је општи напад западњачких интелектуалних ренџера у најму на здраву памет. Бесомучно пендрекање истине. У последњих неколико сати другосрбијанска псина достигла је свој улт

  "Ал' је ђаво али су мађије али нешто теже од обоје" 1. Он је луд. 2. Коста К. је анти-херој. Зар је требало да се деси онаква трагедија па да се људи довољно потресу и покрену у последњи покушај промене стања у друштву? Излази да је Коста К. нечијом промишљу жртвовао себе и своје другове за спас свих нас?! Да су нам својом жртвом пружили последњу наду и часну прилику? 3. Добро је примећено: Ни Вучић, ни Ана Брнабић, ни градоначелник Александар Шапић нису дошли пред школу да положе "један цвет" и запале свећу. Добро је уочио Владета Јанковић да тај гест елементарног саосећања нису учинили јер се боје реакције народа. И добро је Владета Јанковић оценио да су бедници. Међутим, ми сада имамо ситуацију да маса народа фанатично подржава Вучића, а да истовремено ни он ни најекспониранији његови сарадници не смеју да се појаве у најтежим тренуцима јер се боје свог народа. Нема пластичнијег приказа колико се наше друштво распукло. 4. Нешто друго је ретко ко приметио. К