НИМБУСОВ ПОДРУМ

  То бре мора да се воли. То им је израсло у генима. То је чудо од инстинкта. Тице знају где су југ и север, они где се ствара ред. Они не могу без реда. Све их сврби кад нису у реду. То се преноси с колена на колено. Инстинкт за стојањем у реду код њих расте пропорционално са падом тестостерона. Са седамдесет и пет достиже се пуна зрелост чекача у реду. Хвала ђеду на реду! Простата је њихов највећи народни непријатељ. Без реда нема среће у животу. Ко иде преко реда, рђом капо док му је кољена! Најслађи је врућ чај од нане у мразно јутро кад чекаш у реду. Деда стојао у реду за бензин и детерџент; Отац пред Јездом и Дафином за камату, макар је и недочекао. Он у реду за ваучере. Не брините, биће редова и за сина. Ако редова нема, направиће их.  

Историчарки уметности лакше да гони трамвај него да покуша да заради неки динар бавећи се својом професијом. И, зато што су алави и прости, треба да угрозе људске животе, дечије животе?   Објављено • 25. 9. 2021. Догодила се у Земуну саобраћајна незгода. Улетео аутобус у дечије игралиште. Има повређених, срећом без људских жртава.   Извор: ФБ страница немања Шаровић       Возач има 72 године, а дошло је је до такозване “ибер-туре” мотора, а то се дешава код мотора који су прешли више стотина хиљада километара, можда и преко милион. У преводу давно су за пензију били обојица. Када се боље размисли - греши Синиша, дубоко греши.   Професор гимназије и кустос музеја могу да живе од својих пензија. Не претиче нешто значајно. али за пристојан пензионерски живот имају.   Па зашто возе аутобусе и трамваје без велике нужде?   Зато што им је мало. Увек им је мало. Хоће још, и још!   Историчарки уметности лакше да гони трамвај него да покуша да заради неки динар бавећи се својом професијом.

ПЕНЗИОНЕРИ И КОВИД Има три године како сам доспео у мировину . Међутим, одолео сам примамљивој понуди да се учланим у пензионерску удругу. Имају пензионери бројне погодности (којих никад није довољно колико су задужили ову земљу), но признајем да ми је удобније да живе сведоке изградње социјалистичког раја не гледам, макар пред изборе остајао ускраћен за зејтин, макароне и ђачку паштету. Био сам са тим горућим неимарима новог света у пионирској организацији, па сам био и узорити омладинац, довољно је то греха за један живот. Не морам под старе дане - у јесен живота што но се каже - да се гурам шњима око гајбе јабука повољно на три рате, бесплатних очних и шећерних прегледа, организованих излета "путевима револуције", такмичења на гулашијади, неизоставног шеш-беш домињања у пензионерском клубу где се служи лепа домаћа ракија јабуковача са 60% шпирита и претреса политика на нивоу идиота. Не могу да слушам церекање к êша, пардон, наших бака и дека, свему што се не уклапа у мед

КУЛТУРА ПАНИКЕ (Седми дан самоизолације) Србија је мала земља са врло развијеном културом панике. Сматра се да је златно доба панике у Србији било за време Старог. Већина која је доживљавала кризне ситуације у то доба, најпохвалније ће се изражавати о тадашњим паникама... "Ни онда није било лако, али се боме знало....". Не казује се шта се знало. Тачкице (знате ли да су се тачкице делиле за дефицитарну робу скоро до седамдесетих година, али, ко је имао везу, није било проблема), бонови, џакови преко синдиката, стојадин преко везе, неуспешна јурњава за усташама по Босни, уз штуре информације... Или, знало се оно што је било на ТВ Дневнику у осам, односно пола осам увече, остало је боме пендрек решавао. Тако, дођосмо до новонастале ситуације. Народ са толиким искуством у понашањима у паничним ситуацијама, ваљда је требао лако да се прилагоди. Боме, како ко. За сениоре, за баке и деке, држава је одредила у сваком месту продавницу у којој наши најстарији суграђани могу д

ВЕСЕЛИЦА ЗА БАКЕ И ДЕКЕ (Први дан самоизолације) Корона-вирус је, тврди се, довео Србију од "ванредног стања". Рекли бисмо да су Срби по суштинским елементима драматично нам предочене промене нашег начина живота, у истом стању од 1944., тако да смо заправо само мало живнули, промрдали се. Карађоз из Ћипуљића је више махова узвикивао "Живела Србија!" што је у мени изазивало језу, јер кад тај каже то, чека нас оно. Но, да пустимо... "Мере" предузете се у главном тичу спасавања живота "наших бака и дека". Ја немам ни бабу ни деду, те се нисам пронашао у причи, али, признајем, био је дирљив моменат. Главно је да се баке и деке одлуче на самоизолацију, па ће их тако помрети много, али мање него да та Вучићева мера не примени. Након временски одговарајућег периода строге самоизолације, најближи - што ће рећи деца, унуци или комшије, треба да дођу и покупе скелете са каучева или дојаве дежурној служби. Да се покаже озбиљност, све

БАУК РОДОЉУБЉА Кад сељана гласа После дуге, топле и спарне зиме пао је с нег почетком марта. Ништа се не догађа случајно - ако Божја рука н ије кадра да покаже пут Београ ђанима, бар нека те зверке покажу траг. Колате рал но, нека у својим финим пати кама, ципелицама и штиклицама гацају по лапавици кад су већ запели да се продају некрстима. Прочитах у једној ФБ преписци и овакав дијалог : Неки шибаџија са вечерњ им к у рсом урбаности и космополитизма и стаништем у већ свима о дурном "Кругу Двојке", славодобитно је констатовао: "Круг двојке је осветлао образ - ми нисмо гласали за сељака из Чипуљића!" . На то му је једна госпођа хладно одбрусила: "Да. Зато сте гласали за сељака из Очигарије.". Шта се може чути у вези ти Београдских избора, који  су евидентно прошли у задатости "ћоравих кутија", у демократској иначици из доба Слободана Милошевића ? Каже се " кадрови опозиције су истрошени". Добро, како с у се тако

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРБА Док нам се притисак претвара у тлак Сваком  српском телу уроњеном у политику притисак скаче сразмерно дубини урона. Тако је потписник ових редова оборио лични рекорд. Прогутах пар препоручених таблетица и добро. Но, уз пилулице добих и савет - ако хоћеш да сачуваш срце, мораш престати да мислиш . Да, престати мислити и стоички трпети последице престанка размишљања је глобална усрећитељска формула за уредан тлак. Пензионери на удару беле куге Ударна песница празне главе и уредног тлака су дакако пензионери. Нема већих фанова људског ђубришта „Парова“ од пензионерске популације. Најактивнији су у јављању уживо , читају своју лирску епику, саветују „укућане“, исказују неостварене певачке таленте и ласцивну враголастост. Рече један пензионер уз опште одобравање да Парови нису за интелектуалце већ „забава за обичан народ“. Људи који би требали носити наталожену народну мудрост најлакше се идентификују са курвештијом? Једини одговор је да никада