Постови

Приказују се постови са ознаком дезертери

ДИНКО ПЛАЧЕ ПОСЛЕ РАТА

Слика
Неким чудом и писац пашквиле и његов уцвељени саговорник спас нађоше у Србији, у којој се, да је таква каквом је приказују, главе не би наносали ни до првог Kурбан-Бајрама?!   Објављено • 27. 9. 2021. ДИНKО ГРУХОЊИЋ: Дан када се слави смрт Сви "другосрпски" портали, за које рекосмо да се налазе у акутном стању епилептичних конвулзија, пренели су његов безвредни домаћи састав. Безвредан, сем ако му се као вредност од ширег значаја не рачуна уткано србомрзје. Иначе, у питању је новинарска сплачина у којој су са једне стране „великосрпске жртве“, које немилице цминздре и слине... „Плакао сам…, то је био један од посљедњих пута да сам плакао…”, прича ми, присјећајући се кроз дим и ракију, мој пријатељ. вратио се у студентску собу и – јецао…” тај је јецај био реквијем за живот А он, мој пријатељ, је у међувремену плакао још једном. завукао се у ћошак и сузе су ми лиле низ образе. више никад ко човјек заплакао... А са друге стране су Срби... Вуковар је до тада већ био изг

ПУЛИТИЋКА СИТУВАЦИЈА У ФЕДЕРАЛНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

Слика
Насупрот свега што презентује наша историографија о Другом светском рату, постоје безбројни документи. Насупрот митолошке епике наше партизанске филмске и свакојаке друге уметности, опет стоје документи. Равно је чуду како су архитекте партизанске "епопеје" успеле да створе читав један симулирани универзум, насупрот толиких информација и сведока догађаја? Чиме тај партизански симулакрум може да се измери? Свака мера је кратка. Не постоји ништа свеобухватно - нешто што може потпуно да омеђи тај примитивни и опаки, незајажљив и опасан у похлепи, амок. У овом случају ради се о насумичном избору из непрегледне збирке докумената који се односе само на Хрватску и ОЗНА. Само на сам крај рата и прве године нове државе. Зашто? Зато што Хрвати имају људе који су спремни да обелодане такву архиву. Наши "историчари" уништавају исту такву документацију. Веле, против су "ревизије историје". (Бивши) "Знаци.нет" су архивирана партизанска база података. Ту

"КРАЈИШКО СРЦЕ СРБИЈЕ"

Слика
"КРАЈИШКО СРЦЕ СРБИЈЕ" Прву декаду августа 2021. обележили су Дани сећања на прогон Срба из Хрватске 1995., чија је централна манифестациј а одржана у месту Бусије код Београда, и Олимпијске игре у Токију, са свечаним дочеком освајача медаља испред Старог Двора. Оба догађаја су количински претерано и упадљиво неукусно коришћени за хвалу председника Вучића и његове визионарске политике. Заједничко за ова два неспојива догађаја је истост у обради. И место туге и место радости претворени су у једну политичку рекламу, у режирани "медијски садржај" за широку потрошњу. Већ препознатљиве колоне аутобуса, милом или на превару доведена публика, груписане ново-распаковане заставе на ново-одељаним штаповима којима сви машу у исто време и на исти начин док камера прелази преко масе да се види колико је та маса једнодушна. Затим стандардни сценски програми, светлосни ефекти и обавезно ОН, са својим чудноватим гримасама, патетичним бусањем у груди српске и крешчендом у виду вел