НИМБУСОВ ПОДРУМ

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога ! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“. Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије. Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом. Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је о

ЦРНОГОРСКА ПОСТИЗБОРНА СТВАРНОСТ Фото: Спутњик   Након парламентарних избора у Црној Гори остало је врло мало наде да се Црногорци могу вратити свом, каквом-таквом, изворном српском достојанству. После градских избора у Никшићу и та слабашна нада све више бледи*. Узалуд онолики штрапац на Литијама, прозеблост и премор, Црна Гора је једнако Црвена Хрватска колико је била и пре Литија. О новој/старој стварности црногорској преносимо сведочења са изворишта, од црногорских аутора, онако како их они са горчином износе. *** МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА : О НОВОЈ ЦРНОГОРСКОЈ ВЛАДИ Министру пољопривреде треба 63. падобранска, голооточка служба реда и Еф Би Ај да би сазнао шта се десило у Министарству, колико је покрадено и ко је крао. У исто време, у том министарству раде људи који једини имају, формално, искуства у раду на таквим пословима, те су неприокосновени фаворити у случају да се распише конкурс за пријем на иста радна и руководећа места. Идиотизам у који нас је увела "експертск

ПРИЗЕМЉЕЊЕ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСА       АУТОР: МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА   Авиони Монтепркно Ерлајнса су били место првих, несигурних корака црногорске приградске сељаније у свет.   У њима је агресивни приградски елемент спознавао размере своје историјске победе. Димензије своје моћи и дражи афирмације унутар система диктатуре кој им је омогућавао ту скупу сељачку забаву за џабе.   Ја сам, живећи у Београду у време експлозије црногорског пројекта, био сведок нарастања нове класе и сазревања нове националне самосвести Црногораца.   Имајући превише слободног времена, дочекивао сам на аеродрому и развозио подгоричке викенд јебаче, српске политичаре, динарске партизановце, "навијаче зазвијезду", бизнисмене, делове црногорске административне булументе.   И моју мајку, са њеног последњег боравка у Лиону, код Вијалових.   Да и ја, као необавезно, провучем да је моја мама ишла за Француску и назад.   Авионом.   Има још један детаљ, који је антитеза описаној провали самопоуздања у Црного

  ПРОДАВЦИ СРПСКОГ СМОГА Примећује се убрзање западног решавања балканских међународних питања. За Србе, више није актуелан ни принцип решавања "све за ништа" , већ се од нас очекује да прихватимо формулу "све за још горе" . Све што непријатељским народима у окружењу треба ми смо дужни да испоручимо. Испорука о нашем трошку да буде брза и тачна. За узврат ћемо морати да прихватимо западно пријатељство чије коштање није наведено, али знамо да је скупље од живота - у новцу, крви, аргату, земљи и води. Иста се "агенда" спрема за Србију (без Косова и Метохије), за Републику Српску , за Црну Гору и Македонију, која нас се неоправдано мало тиче. Ваља назнаћити и снажно подвући да је "модерна европска агенда решавања западног Балкана" у длаку идентична стаљинистичко-енверхоџистичком концепту решавања истог питања. Окрени -обрни сударамо се са нечим што може изродити само нацистички обликован ум. Кога смо ми Срби делегирали да се супротстави како зна

КОМЕ ЗВОНА ЗВОНЕ? Народни бунт у Црној Гори након доношења закона о "равноправности вероисповести" сасвим је изненадио целокупну јавност Западног Балкана. Заиста треба бити дубоко лицемеран па слагати да је тако нешто очекивано. Изненађени смо масовношћу и ширином протеста, једнако као и стоицизмом људи који су под суровим условима, шибани леденим горским мећавама и осветничком зловољом силника, истрајавали у одбрани наших заједничких светиња. Гле, ово нису поворке убогих "сендвичара"; нема аутобуса чије ознаке домаћи не препознају, нема "викара" и паролаша награђених по акордном систему. Ништа од стереотипне слике крезубих, пијаних и склоних силеџијству неписмених "ћриличара". То што српски народ у Црној Гори чини не може да се плати, не може да се вештачки произвести; овде "инфлуенсери" немају шта да траже. Анасоновићки би било зима. Око срца, нарочито. Видесмо, можда закратко, али видесмо, надмоћ метафизичке луче у човеку