НИМБУСОВ ПОДРУМ

Студенти против хашких пресуда, београд 4.12.2012. Има свако право на наду. Тако сам се ја те давне године понадао да још има наде, да вреди веровати, и да је наша нада у младима. У међувремену, свака нада је ишчилила. *** АРХИВА БР. 26. 05-12-12 Забезекнута проеуропска курајбер-елита гледала је данас масовни бунт српске интелектуалне младости против хашке тираније, под којим су стењали учмали градови. Еуро-пандурски креационисти су могли са горчином само да констатују да народ, студенти посебно, нису онаква ресетована титоистичка политичка стока, каквом су мислили да су га (народ) издизајнирали. Горку неверицу заменио је бес. Студенти су им забили прст у зеницу ока, у врховно Светилиште, у Свети Сифилис – Хашки Трибунал. Уследила је другосрбијанска ноћ дугих носева. Кренуо је општи напад западњачких интелектуалних ренџера у најму на здраву памет. Бесомучно пендрекање истине. У последњих неколико сати другосрбијанска псина достигла је свој улт

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (5) 4. СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ – Фалсификовани Карађорђе О Слободану Милошевићу (Пожаревац, 1941 – Хаг, 2006) се много зна, али нико неће да зна. Многи га сматрају за највећег Србина, коме међутим нико, ни родитељи, ни рођени брат, ни деца нису Срби. А ни сам Слободан Милошевић до 1987. није био Србин. Затим се преко ноћи самопрогласио за неприкосновеног бранитеља српства који је српски народ третирао као марву. Све што смо највећом муком стекли од Орашца 1804. до Версаја 1919. Милошевић је проћердао у Карађорђеву за дванаест година своје страховладе. Само на основу ових пар чињеница, он би лако могао доћи на врх наше ранг-листе најгорих нових српских џелата. Оно што га делимично аболира су чињенице да није он измислио према Србима дискриминаторски устав из 1974., није он заговарао распад државе који никако није могао мирно проћи на штету већине њених грађана, већ је то била клика око Тита на челу са Кардељем који је према неким подацима