Постови

Приказују се постови са ознаком СФРЈ

НЕКОМЕ ЗВОНЕ СВА ЗВОНА, НЕКОМЕ ЋУТЕ

Слика
  Застава уместо завесе на прозору пропале фабрике АРХИВА Бр. 4.  29-11-11 Ових дана свет су напустила два човека. Обојица су, сваки на свој начин, обележила један тренутак наше историје. Први је најавио трагедију, и пострадао због тога. Други је био активни судионик, актер катаклизме, а остао је хваљен и слављен. Први, бољи, поштенији и часнији, оличење како треба да се понаша врхунски интелектуалац према судбини свога народа - Проф. Др. МИХАЈЛО ЂУРИЋ Академик Михаило Ђурић, један од водећих српских филозофа и социолога, професор који је оставио дубоки траг и у педагошком раду са низом генерација студената београдског Правног факултета до 1972. године, такође и као гостујући професор на универзитетима у Бечу, Западном Берлину и Аугсбургу, умро је у 25. новембра у Београду у 86. години. Професор Ђурић је рођен 1925. у Шапцу, а студирао је право, филозофију и класичну филологију на Београдском универзитету, да би 1954. докторирао с тезом „Идеја природног права код грчк

УДАРНИЧКО СУЈЕВЕРЈЕ

Слика
  Део исповести једног посвећеног учесника радних акција од времена СФРЈ и касније. "Акцијаш" описује време када је био, по његовој тврдњи, у завршној фази карцинома: ...Био сам везан за кревет, опхрван боловима и ’навучен’ на морфијум. Без мог знања, мајка је по некој комшиници која је редовно ходочастила послала моју мајицу у манастир Острог. У то време нисам био крштен, нити сам веровао; био сам Титов пионир и омладинац. Та жена је оставила мајицу да преноћи испод ћивота Светог Василија, заједно са уљем, шећером и ко зна чиме још. Kада се вратила са ходочашћа, донела је миропомазано уље, шећер и неко камење из манастира. Мајка је ставила то камење под јастук на којем сам лежао у бунилу; тог дана и те ноћи сам повраћао небројено пута и падао у неко коматозно стање. Ничег од свега реченог нисам био потпуно свестан, то ћу сазнати од мајке тек неколико година касније, као ни промена у мом изгледу: почео сам да се изобличујем, био сам сив, па зелен у лицу, мишићи су

ПОЗДРАВ ИЗ ЈНА

Слика
ПОЗДРАВ ИЗ ЈНА Први пут објављено 01-04-11 Српске војске одавно нема. Уместо ње, подвалили су нам ЈНА. Ишли су младићи у војску возом, певали „Ој машино сломила точкове, што растављаш најбоље другове...“, писали писма како је тешко или како је супер друштво, патили за мамином храном, проводом са другарима и, не патили већ јаукали, за девојкама...На крају би рекли „Ја сам часно одслужио“... Ја сам војничка писма сачувао. Између реченица о темама које су интересантне само уском кругу, провлачиле су се и опаске које су одсликавале какво је стварно стање у држави, много другачије од онога што је приказивано на (за војску обавезном) ТВ Дневнику. О томе је у овим цитатима из старих писама у главном реч, уз тек по неку шаљиву приватност. Пошто мојих писама нема, да додам своја искуства: Оружје сам задужио други дан након доласка у касарну, зато што је била велика криза на Бугарској граници. Затим је умро Тито. (Или је само Тито умро у илегали... ко ће знати...) Из војске сам каснио

ЦРВЕНИ БАНОВИ ЦРНЕ БАНОВИНЕ

Слика
ЦРВЕНИ БАНОВИ ЦРНЕ БАНОВИНЕ Панонски Титаник /Дванаести дан самоизолације/ Сви смо заокупљени пандемијом Корона-вируса, но то не значи да ђаво не ради свој посао и од куће. Тако, војвођански усташолики сепаратисти користе сваку прилику да натерају још мало воде на своју воденицу у мочвари. Пошто је све то годинама отприлике исто, репризирам један текст на тему војвођанског сепаратизма из децембра 2013. године. ***** Не, нећемо од кулина-Бана, нити од Бана Јелачића. Само колико морамо. Невероватно, колико је све исто. Намесници и бановине ће нам доћи главе. Родио се нови национални модернизам: враћамо се у будућност савремене нације. Године 1882, у Босну и Херцеговину стиже Бењамин Kалај , нови ћесарски намесник. Дочекао га је и митрополит Kосановић , кога је именовао двор. У пратњи Kалајевој, као „доглавник“, тајни саветник, беше и угарски Србин Федор Николић . Овог Федора Николића можемо сматрати једним од претеча „друге Србије“. Био је нешто као оновременски

ТОРЛАК ИЛИ СЛУШАЛИЦЕ

Слика
ТОРЛАК ИЛИ СЛУШАЛИЦЕ (Четврти дан самоизолације) Фото: Wikiwand Сваки боговетни дан извесни комуниста Милан Миленковић на свом Јутјуб каналу тумачи новонасталу заразу и у то име слави Тита. Шта год да се деси, он слави Тита, дочим смо ми телетабиси или, још горе, срБски патриоти. Ја сад не бих залазио у психу ММ и његових праћеника, већ ми је намера да укажем само на нешто што не мора бити довољно, ако је човек превише фанатизован. Ипак, реч је о опасним заразама. Kао пример организованог система, Милан Миленковић наводи заразу великих богиња, још познатијих као вариола вера, из 1972. када је умрло између 35 и 40 заражених, под условом да верујемо званичним извештајима. Kолико се може таквим извештајима веровати, ја ћу поновити, док сам служио војни рок у СФРЈ, у мојој најближој околини страдало је смртно четири војника, али се о томе ништа није смело чути ни рећи у јавности, мада је 15.000 војника знало. Исти систем је примењен и код заразе великих богиња 1972. кад

СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ

Слика
СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ Никада Ласла Вегела нисам разумео другачије већ као аустро-фашистичког култур-трегера у сеферјот и ендемског гембеша. Никада тај малограђански и медиокритетни умерени скрибоман није ни покушао да се избатрга из меланхолије средње-европског кича без нарочите мушкости, или бар покушаја да се буде мушкарац. Није корисно. И, истина је, само такав је могао доспети до епитета "писца у траперицама" и отварача Београдског сајма књига. Али, ништа то не помаже. Остаје видљива остарела мрља као и Филип Давид. Обојица знају да ће им дела завршити на шаторским крилима препродавача старих књига на ободима пијаца, али да их ни тада нико неће удостојити погледа. Још једном, ова одвратна фуњара, показао је као функционише полу-писац, препредењак, вечити на нечијим јаслама. Има тај и "дневничке забелешке". Човек у ходу се воздиже и бележи своја сорзерцанија, понирање у дубине мисли, да не кажемо контемплације. изгледа то све плит

ФАЛА ЂЕДУ НА ПОСJЕДУ

Слика
ФАЛА ЂЕДУ НА ПОСJЕДУ "Освета бедника"    Управо тако: Освета бедника Тиранину коме су као пашчад верно служили, да би им бацио свој избљувак испод стола. Нису ову цигански нафарбану бисту са вашара бацили на депонију неки четници масних брада, већ бивши партизани који су је до јуче држали истакнуто и пет пута се јавно клањали пред ругобом. Да се види. И, тешко оном код којих препознају презир. Сад овако бришу прошлост, уста и дупе. Или обрнуто. нема разлике. Шта све нису радили само да дођу до обећаног плена? Одвратно је помињати. Не може истина да се сакрије, макар колико је гурали под тепих. И, кажу поседници туђих станова, данас неки "Дан победе"?! Ко је кога победио и кад? Каква победа такав и празник: у свету је један такав Дан победе над фашизмом, код нас је покретан празник, како прилике налажу. Зато што ништа није јасно ни сигурно, сем да су окупаторску пљачку и злочине заменили ослободилачки пљачка и злочини. Колико је била та велика разли

YUGO - АМЕРИКА

Слика
YUGO - АМЕРИКА "Југо" у Америци - Умри мушки (3) ''Доле ћемо јако сести;  Ал' ће да се слади!  Мор'о бих те, рибо, јести  И да није глади!''  Па је узе, па њом брже  Да примакне к усти -  Чун се љуљну - он се трже -  Оде санак пусти! "Рибарчета сан" - Бранко Радичевић У трулежној СФРЈ Срби су шеретски и самокритично инсталирали појам "југовина" . Југовина заправо значи јужни ветар који нагло, обично с краја зиме, доноси отопљење. То значење је мутирано алузијом на "Југу" тј Југославију у време социјализма. Преносно значење "југовина" је: не радити ништа и не умети свој посао радити, не мислити ништа, угодно ленчарити, па ипак имати солидну плату и многе друге "омогућености". Тренутак истине је дошао када смо Совјетима све мање могли продавати ластиш гаће и Леда-ципеле а и прилива девиза од гастарбајтера беше све мање. Тако су Титови дрипци и мамлази типа Тодо Куртовић докона