Постови

Приказују се постови са ознаком Роми

ШТА НАС ЈЕ ЈОШ УЧИО РАША ПОПОВ

Слика
ШТА НАС ЈЕ ЈОШ УЧИО РАША ПОПОВ Теме о којима правимо белешке нису повезане. Вероватно није ни сасвим прилично да се стављају у блиски контекст. Оно што им је ипак заједничко је да су везане за нашег драгог Рашу Попова и да наводе на размишљање, ако нас не мрзи. *** Да ли знате шта славимо 1. маја? Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник". Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права, па демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму. Апсурд? Није. Зато је ту био Раша Попов да укаже на свој специфичан начин о чему се ради. Раша Попов је потицао из старе, патријархалне лозе. Дух доброг, традиционалног домаћег васпитања је код њега био уочљив, мада је тај дух у нашим друштвеним приликама препоручљиво прикрива

ТЕЖИНА ШКОЛОВАЊА ИЛИ ФАРСА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ

Слика
ТЕЖИНА ШКОЛОВАЊА ИЛИ ФАРСА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ Наиђ осмо на овај новинарски наслов: "POTRESNA ISPOVEST MINISTARKE: Evo šta je radila da bi preživela!" У напису се износи фрапантан детаљ: " У изјави за недељник "НИН" Брнабићева је причала о својим студентским данима у иностранству и Србији, а подвукла је да је током студирања морала да дели флајере на улици како би имала за школовање." Замислите! Као студенткиња МОРАЛА да дели флајере да би платила школовање?! Нико није платио школовање дељењем флајера. То је лаж. Да се оде на школовање у иностранство, треба нешто више, што нормални људи, средње и радничке класе, у главном не могу да омогуће својој деци. Изузетак су врсни таленти или политички талибанчићи на обуци. Оно што сигурно знамо је да Брнабићева није била никакав врсни таленат. Дакле није из средњег слоја и јесте талибанчић, што је доказала својом каснијом политичком и заташканом "пословном" каријером. Сасвим је могуће да је по

ХОЛОКАУСТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Слика
ХОЛОКАУСТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА 1. Наш државни врх решио да уђе у ЕУ. Препрека је превише. Једна од тих препрека је реституција, повраћај давно одузете имовине. Нема сумње да је наша олигархија у епском сукобу интереса по овом питању. Генерално, ради се о баснословној имовини најбољих домаћина. Што се натуралног враћања тиче, закон се састоји од изузетака. Новчаном накнадом биће компензовано 0,04% стварне вредности у тамо неке две деценије. Тако старо право својине престаје заувек. Наравно, деца титоиста који су сада на власти у ритерском оклопу „Европљана“ направили су „закон“ чија је једина функција да њима и „страним инвеститорима“ остане 99,96% те имовине. Све је објашњено надри-етичким постулатом да се „једна неправда не замењује другом“. Куд може Србија са таквом етиком, враг зна. Али, ту се укључују Јевреји са својим холокаустом, и прича о враћању имовине добија кардиналне обрте и отвара неколико озбиљних дилема. Зa доношење посебног Зaконa о врaћaњу имовине