Постови

Приказују се постови са ознаком Косово

ПРИМЕР ДИСТРАКЦИЈЕ: "КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ..."

Слика
  Широм Русије.. . ГОСТ АУТОР Mekenzi СНС радикалки ботови тачније фирма "УЛТРА КОП" која је у  спрези са њим и батом му и која координише "сверни део трибине" покренула је кампању: КАДА СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ.. Овоје исто као она радикалско шешељевска фолушка КАРЛОБАГ-КАРЛОВАЦ-ОГУЛИН-ВИРОВИТИЦА И сад навијачи Звезде у сарадњи са СНС активистима уз логистичку подршку удбе жврљју овај графит по Србији. Прво ово је свирање к--цу ти који пишу ово нису видели Косова а још мање војске а пушку су једино видели једино у партизанским филмовима. Овај графит је јачање ега нарциса нашег и његовог величанства.. Војска на Косово се неће вратити. У наредних 450-1000 година. Не пише се само Косово него Косово и МЕТОХИЈА. Најбитније да нити један једини Србин у последњих 30 а можда и 50 а вероватно и у 70 година није купуо имање, нити кућу нити стан нити земљу на Косову и Метохији...Па пошто је велики егзодус Чејена или како го

БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ДО ПОСЛЕДЊЕГ СРБИНА

Слика
  Манастир Девич, XXI век Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати! "На Газиместану" Милан Ракић, Песник, дипломата, четник Војводе Вука, ослободилац Косова, 1912. Коментар на чланак: Албанско-српске бесе Аутори: Александар Р. Милетић , Бељуј Бећај [2] и Срђан Милошевић . ПЕШЧАНИК, 09/02/2023 [1] Цитат: Проблем данашње јавне перцепције је у томе што се тадашња збивања посматрају само кроз ту поремећену диоптрију великих националних наратива; читав универзум свакодневице живота и међуљудских односа у локалним срединама постаје невидљив у великим синтезама које од историје виде само националне међе, карабине, реденике и војну музику. Супротстављајући историјске изворе таквој перцепцији прошлости, ми указујемо на Ракићеве депеше

ЗНА ЛИ УОПШТЕ АЦА-ПРОПАСТ КУД УДАРА?

Слика
  ЗНА ЛИ УОПШТЕ АЦА-ПРОПАСТ КУД УДАРА? Вучић је од Трампа добио пенкало и кључ "од ничега". Од г. Гренела је добио декантер или можда болничку мензуру. Заузврат је покуњено потписао збркани споразум , који, и тако "неконвенционално" састављен, србији само најцрње зло доноси.   Онда су му рекли да може да иде*.   Сећамо ли се, ако се уопште вреди нечега и сећати, као се дрчни млади радикалски лав Аца-Србин, сав узрастао од тестостерона и адреналина, у бурној фази расног агросексуалца, заклињао да се нећемо покоравати Америци ! Не! - рекао је чешљу и огледалцету. Не! - рекао је џодисању на травњаку Беле куће.   После је читао Константиновића.   Затим је читао Вебера.   И, гле, проживео је невероватну контемплацију!   Сад може и да клечи и да чека пред затвореним вратима Беле куће. Кад му се каже може стрпљиво да стоји и "мало даље" . Научио се реду, сазрео и постао бољи човек. Схватио врлину покорности. Стижу нас последице Вучићеве клечеће вашингтонске дипло

БАЛКАН ПО МЕРИ ЕНВЕРА ХОЏЕ

Слика
БАЛКАН ПО МЕРИ ЕНВЕРА ХОЏЕ Шиптарском полицијском "инвазијом" на "Газиводе" и лаганом Тачијевом регатом језером, шиптарски лидери су још једном демонстрирали силу, подржани од тзв. "међународног фактора", односно од оног силеџијског њеног дела који се представља као сами врх савремене цивилизације. Највећи живи конц-логор на свету ради. Ако, иритирани још једним национални понижењем од стране недвосмислених нациста, почнете истраживати тему сурфујући Интернетом, десиће се да наиђете на неки старији чланак као овај чији ћемо почетак цитирати и помислили би да је у питању неки памфлет овдашњих НВО финансираних са Запада. "...Јавност у Србији, као и на Косову, ових дана у својим средствима информисања може да види, може се рећи, читаву хистерију око, и у вези преговора Београда и Приштине, тачније, између Србије и Косова . При томе се не преза ни од чега. На делу су ниподаштвања, национализам, шовинизам, багателисање једних од стран

БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ

Слика
БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ Био је баш уморан. Не постиже се. Колико их је само, мајку им јебем. Хоће браде да носе, а глава немају. Ко је имо' неће је валај више носати. Јес' јебо? Ниси. Е неш' ни јебат' . Што плачете, кога молите јааде? Која мајка? Сад сте се сетили? Овдје? Бога помињете? Јеб'о вас бог, где вам је сада кад сам вас ја уз'о под своје?! Тако данима, од јаме до јаме. Већ му се смучило. Скоро није ни спавао, летећи по задатку. Успут је шкргутао зубима, размишљао је : „Ако је, заиста, историја учитељица живота, век иза нас опомиње нас да је Српска црква међу кривцима за највеће националне и државне трагедије. На судбинским раскршћима, она је српски народ жртвовала „царству небеском“ и гурала га у највеће и непотребне погибије. Ма чуј лудака - „Србија је без Косова труп без главе!“ Опредељење за смрт, као врховна обавеза српског народа, сажето је, 27. марта 1941, у самоубилачки поклич: „Боље гроб него роб“.“ Да, да, то је... ј