ВЕЧИТИ ТИТОИДИ
ВЕЧИТИ ТИТОИДИ
 |
| Извор: Мондо/Стефан Стојановић |
„Они нису имали снаге да остваре тај свет о коме су снивали и, нарочито, говорили, тражећи и од других да исти сан снивају и исто говоре. Али не само снаге, него они нису имали ни довољно јасну визију тога свог света, ни чврсте воље. Јер где је јасна визија онога што се хоће и воља да се то оствари, ту се снаге и средстава увек нађу. Лишени свега тога, они су – да би преварили друге и, што је главно, обманули сами себе – могли и умели једино да мрзе, прогоне и убијају оне који нису с њима делили мишљење о уређењу тога новог света и који нису хтели да учествују у његовом ‘остварењу’. Тако је тај ‘нови свет’, који сами нису могли да саграде а који нико други није желео, постао само фиктивни улог у једној крвавој и мрачној игри у којој су дубоке мржње и тешка и разноврсна страдања била једина стварност. То је било једино што су заиста успели да остваре, и то за дуго времена, свуда и потпуно“.
(Иво Андрић, Рукописна заоставштина.
Наведено према: „Век од рођења Иве Андрића“,
Борба, 8. октобар 1992)
Што више пропадамо, све смо гори тутумраци. Користимо очито неки еликсир бесмртности, од кога све више умиремо. Ерго, дај тог еликсира чим више, да се спасемо смрти. Ајнштајн, маестрални научни хохштаплер, написао је ипак мудру мисао: "Не можете проблем решити методом којим сте проблем произвели". Ми, који смо потомци Милеве Марић-Ајнштајн, жене којој Алберт може да захвали за своју светску славу, ваљда из каприца контрирамо поменутој свевременској мудрости. И, ево нас поново код Тита.
У последње време просто бујају мале Јошке. Где год се окренеш, неки тазе надувани Че Гевариста (за кога се иначе зна да је злочинац, децоубица) испршен са знаком јавља да је спреман да мења свет. Уз њега одртавели поносни носилац каквог титистичког знака, без обзира што је исти сврстан у највеће масовне убице ХХ века.
Ма, ништа то... Док је "Стари био жив" имали смо највећу ципелу ма свету. Слика говори више од хиљаду речи, те ево горе предоченог доказа. Е, такви смо моћни били док је Стари био жив. Оживимо дух Тита и ето нас у истој ципели од пре седамдесет година.
Мизерно скоро изгледа подсећање на "тачкице" и несташице свега и свачега, од кафе до фрижидера, од фармерица до електричне енергије. Заиста, сопственом памећу, направили смо највећи транзистор на свету. Али, изнад свега, правили смо индустријске гиганте који су производили застрашујуће губитке. И мостове који су се бар једном у току градње рушили. И хидроцентрале на безводним кршевима.
*****
Почетком ХХ века, Српска социјалдемократска партија оштро се противила учешћу Србије у Балканском рату (касније и у Првом светском рату), тврдећи да је у питању империјалистички рат и да сама Србија има империјалне амбиције. Тежња Србије за националним уједињењем и ослобођењем од вековног турског ропства означена је као „завојевачка политика српске буржоазије“. Насупрот томе, истакнута је парола о социјалистичкој федерацији балканских народа. Димитрије Туцовић је посебно инсистирао на тумачењу да је Србија требало да подржи албански покрет у његовим етничким границама. Протеривање Срба са овог подручја објаснио је крајње упрошћено, по моделу тадашње аустроугарске пропаганде: „Зар би то био први случај у историји да навала неких племена чвршће организације или других преимућстава потисне неки народ са његова огњишта?"
Најважнији је терор. Ново-титоисти величају тај првобитни комунистички терор, због кога смо постали, како тврде, најцењенија банана-држава на свету.
Поменућемо, повезано са темом: Револуционарни терор у совјетској Русији законски је прописан 5. септембра 1918. године, када је Савет народних комесара усвојио „Декрет о црвеном терору“ (Декрет о класном терору). Тада је закључено да обезбеђивање совјетске републике од „класних непријатеља“ путем терора јесте „директна неопходност“. Црвени терор је подразумевао стрељања и изолацију „непријатеља“ у концентрационим логорима, уз објављивање њихових имена.
У Вуковару је KПЈ као најважнији циљ одредила да се „путем непомирљиве класне борбе, кроз диктатуру пролетаријата, изврши потпуно ослобођење радничке класе и свих потиштених слојева радног народа завођењем комунистичког друштва намјесто капиталистичког“.
Не требају закони. Парламент треба мрзети. Та мржња била је „сасвим законита, јер су они постали оруђе лажи, обмане, насиља и несносног брбљања; парламентарне реформе губе сваку практичну вредност за радне масе“. Довољна је сила.
Најбоље резултате KПЈ /Избори 1920./је остварила у Црној Гори и Македонији, а од градова у Загребу. Kао радничка партија, KПЈ сељаштву није нудила посебно привлачан социјални модел, комунизам је своју политичку позорницу углавном имао у градовима, а окупљао је тек мале радничке групе и одређени број интелектуалаца, па су комунисти на овим изборима највише гласова добили од антијугословенских снага. Павле Павловић, радикални комуниста и противник парламентаризма, који је током 1920. истицао да се KПЈ „до гуше заглавила у парламентарни оптимизам“, сматрао је да је KПЈ добила гласове „националиста-антијугословена“, који се нису помирили са пропашћу Аустроугарске (у Хрватској) и детронизацијом династије Петровић (у Црној Гори) и гласове пробугарских националиста у Македонији: „Они су мислили да ће KПЈ најбрже срушити Југославију. Због тога је настала забуна у процени стварних снага KПЈ“.
ИТД...
Поменућемо, повезано са темом: Револуционарни терор у совјетској Русији законски је прописан 5. септембра 1918. године, када је Савет народних комесара усвојио „Декрет о црвеном терору“ (Декрет о класном терору). Тада је закључено да обезбеђивање совјетске републике од „класних непријатеља“ путем терора јесте „директна неопходност“. Црвени терор је подразумевао стрељања и изолацију „непријатеља“ у концентрационим логорима, уз објављивање њихових имена.
У Вуковару је KПЈ као најважнији циљ одредила да се „путем непомирљиве класне борбе, кроз диктатуру пролетаријата, изврши потпуно ослобођење радничке класе и свих потиштених слојева радног народа завођењем комунистичког друштва намјесто капиталистичког“.
Не требају закони. Парламент треба мрзети. Та мржња била је „сасвим законита, јер су они постали оруђе лажи, обмане, насиља и несносног брбљања; парламентарне реформе губе сваку практичну вредност за радне масе“. Довољна је сила.
Најбоље резултате KПЈ /Избори 1920./је остварила у Црној Гори и Македонији, а од градова у Загребу. Kао радничка партија, KПЈ сељаштву није нудила посебно привлачан социјални модел, комунизам је своју политичку позорницу углавном имао у градовима, а окупљао је тек мале радничке групе и одређени број интелектуалаца, па су комунисти на овим изборима највише гласова добили од антијугословенских снага. Павле Павловић, радикални комуниста и противник парламентаризма, који је током 1920. истицао да се KПЈ „до гуше заглавила у парламентарни оптимизам“, сматрао је да је KПЈ добила гласове „националиста-антијугословена“, који се нису помирили са пропашћу Аустроугарске (у Хрватској) и детронизацијом династије Петровић (у Црној Гори) и гласове пробугарских националиста у Македонији: „Они су мислили да ће KПЈ најбрже срушити Југославију. Због тога је настала забуна у процени стварних снага KПЈ“.
ИТД...
*****
У општој сиротињи имате много сајтова који су сасвим лепо опремљени, тако да се чини да са осиромашеним пролетаријатом благе везе немају. Да не причамо о онима који се не изјашњавају децидирано, али гурају исту причу из другог буџака. Тек илустрације ради да поменемо Маркс21 , Машина или Бетон... Има и дугих њихових облика изражавања, али нико није кадар да испрати све те луђаке и наркомане које по прилици онај који даје паре, а није Стаљин, спрема да владају Србијом кад из фазе хипија пређу у фазу јапија, "насиљем одозго".
Ново оружје је Јутјуб. То су вам "Титове оргуље". Какво све ђубре се лансира одатле, страхота је. Толика количина тупавог памфлетизма превазилази халабуку какву су Титини корисни идиоти дизали са бурета у Дрвару ономад.
Ти несретни људи упорно нам доказују да је "победа комуниста реалност" са којом се морамо помирити.
За длаку су у праву, пошто је комунизам свуда у свету пропао, само га се ми нисмо отресли. Уз исправку да нису победили комунисту, већ "западна фракција, аустро-фашисти". Последњи комунисти, ако их је у опште било, остадоше на "камену".
Ваља оставити покоље најбољих Срба иза себе и прихватити да унуци партизанских злочинаца и даље владају и ето формуле изласка из националне и моралне кризе. И то нас подучавају. Како рекосмо, пошто су нас аустро-фашисти на челу са Титом упропастили, дајте још аустро-фашизма.
Ја могу навести примере из свог опсега, јер је немогуће све те Јутјуб радио-станице преслушавати, па још читати шта манитови скрибоманишу. Ако је у питању говорна реч, то је као џак расутог перја - људи блебећу сатима, па ти после, ако би хтео да покажеш какав им је луди ток мисли, нађи када је ко какву болештину изрекао.
Није проблем у малом броју прегледа, већ у амбицији каплара да учи генерале. Да је Драгослав Павков био партизан, како беху његови, стигао би, оптимистични смо, до мајора. Али и даље је човек скроман у изразу и без стида због партизанских злочина и упропашћавања државе.
На "Преврату" је, одмах уз Павкова, снени мислилац Драган Томић са својом непревазиђеном "Кожном јашом" , овај пут у "Прмордијалној супи".
Као "дубока философија", се налази, по скромном признању, "саветодавац краљева" Бранимир Марковић, који јесте илирски националиста, али ипак брани што ни један хашки одвијетник не би био кадар одбранити, дакле "црвене" и "црвене Хрвате".
Затим, "саветодавац краљева" у успону, мада искрено нисмо сигурни да тај невротик у продуженој адолесценцији може стићи са својим навикама даље од државног синекурца. Но, ваља чути шта Раско Поцеста, разбарушени ново-комуниста има дубокоумно за рећи док дрхтавом руком отреса пепео с цигаре.
Са друге стране, ето Игора Антишића, "младе српске снаге", па ако имате три сата неупотребљивог времена, можете слушати како млада српска снага бистри политику, у славу Тита.
Сад већ долазимо да озбиљног лупетања. Филипов кутак је место пуно небулозе. Филип ће вам сугестивно објаснити да су пет бугарских дивизија које су ујесен 1944., након продора Совјета и капитулације Бугарске, хтеле-не хтеле прешле на страну комуниста, заправо све сами млади добровољци са југа Србије, који су ето само чекали да дођу Руси па да се прикључе партизанској Народно-ослободилачкој војсци! Доказиваће вам Филип и да је Сремски фронт "пробијен", иако су Немци почели да се повлаче тек када су Совјети заузели Пешту и Беч, те је претила опасност да буду опкољени. Иначе, Сремски фронт је најдаља позиција од Немачке, коју су нацисти врло чврсто држали.
Коначно, поменућемо Милана Миленковића, по сопственом признању политиколога о чије се мишљење политичари отимају.
ММ је посебно алергичан на Деретића за кога указује "да не зна сам када се родио". Врло могуће. Но, зна ли ММ када је рођен Тито, кога тако срчано брани? Има ваљда двадесетпет алтернативних датума, дакле 4% шансе да погоди.
По ономе шта прича, делује као да ММ не зна ништа. Не зна ни ко је основао фабрику "Зорка" Шабац, мада на Интернету може лако да се нађе. Он мисли да су "Зорку" направили комунисти:
"...Тог 8. новембра 1938. године, на Митровдан, почела је са радом фабрике која је била синоним за индустријски развој Шапца... Kомпанија “Зорка” настала је као прво југословенско акционарско друштво за хемијску индустрију, као најмодернија и по капацитету највећа фабрика у југоисточној Европи. Име је добила по супрузи краља Петра Првог Kарађорђевића (најстаријој ћерки црногорског књаза и потоњег краља Николе Петровића), што је озваничио тадашњи председник Владе Kраљевине Југославије др Милан Стојадиновић."
Па му није ни то доста, већ поентира. "Можда би краљевина нешто и изградила да је дуже трајала, мада ја мислим да ни тада ништа не би урадила...". Истина је да је само Милан Стојадиновић покренуо преко сто фабрика и многе инфраструктурне објекте. Све изграђено са преко 90% домаћег капитала. ИТД.
Насупрот тога за ФНРЈ/СФРЈ тврди да је једина "наша" држава која је била суверена. Дакле, дипломирани политиколог тврди да је држава која је у периоду 1948-56 од УСА добила 1,66 милијарди долара бесповратне помоћи (садашња вредност више од 20 милијарди долара) и која је 1982. банкротирала, била суверена држава?! Суверени банкрот! Наздравље диплома!
Све што Милан Миленковић, по свему "Комунистички Деретић", из дана у дан мантра су заправо тврдо набифлане бољшевичке и капејотске тезе од пре сто година, од којих смо неке горе навели. За њега је време стало негде у време Вуковарског конгреса.
Не вреди то (ММ) ни опасуљивати, његово незнање је намерно. Интересантно је да се на оваква лупетање не нађе ни један међу хиљадама његових верних слушалаца, да га опомене да не лупета толико. Све то фанатизовани нервни инвалиди. Онда и не чуди што му "широке масе" одобравају кад изнесе епохалну тврдњу да је Тито према Србима био преблаг. Вели Милан Миленковић "Да сам се ја питао, данас не би имао ко да критикује комунисте!"
Нема збора да би за Србију много срећније било обрнуто решење. Јесте да би било мање радио-канала на Јутјубу, али би Срба било више и живели би у бољој држави.
Ти несретни људи упорно нам доказују да је "победа комуниста реалност" са којом се морамо помирити.
За длаку су у праву, пошто је комунизам свуда у свету пропао, само га се ми нисмо отресли. Уз исправку да нису победили комунисту, већ "западна фракција, аустро-фашисти". Последњи комунисти, ако их је у опште било, остадоше на "камену".
Ваља оставити покоље најбољих Срба иза себе и прихватити да унуци партизанских злочинаца и даље владају и ето формуле изласка из националне и моралне кризе. И то нас подучавају. Како рекосмо, пошто су нас аустро-фашисти на челу са Титом упропастили, дајте још аустро-фашизма.
Ја могу навести примере из свог опсега, јер је немогуће све те Јутјуб радио-станице преслушавати, па још читати шта манитови скрибоманишу. Ако је у питању говорна реч, то је као џак расутог перја - људи блебећу сатима, па ти после, ако би хтео да покажеш какав им је луди ток мисли, нађи када је ко какву болештину изрекао.
Није проблем у малом броју прегледа, већ у амбицији каплара да учи генерале. Да је Драгослав Павков био партизан, како беху његови, стигао би, оптимистични смо, до мајора. Али и даље је човек скроман у изразу и без стида због партизанских злочина и упропашћавања државе.
На "Преврату" је, одмах уз Павкова, снени мислилац Драган Томић са својом непревазиђеном "Кожном јашом" , овај пут у "Прмордијалној супи".
Као "дубока философија", се налази, по скромном признању, "саветодавац краљева" Бранимир Марковић, који јесте илирски националиста, али ипак брани што ни један хашки одвијетник не би био кадар одбранити, дакле "црвене" и "црвене Хрвате".
Затим, "саветодавац краљева" у успону, мада искрено нисмо сигурни да тај невротик у продуженој адолесценцији може стићи са својим навикама даље од државног синекурца. Но, ваља чути шта Раско Поцеста, разбарушени ново-комуниста има дубокоумно за рећи док дрхтавом руком отреса пепео с цигаре.
Са друге стране, ето Игора Антишића, "младе српске снаге", па ако имате три сата неупотребљивог времена, можете слушати како млада српска снага бистри политику, у славу Тита.
Сад већ долазимо да озбиљног лупетања. Филипов кутак је место пуно небулозе. Филип ће вам сугестивно објаснити да су пет бугарских дивизија које су ујесен 1944., након продора Совјета и капитулације Бугарске, хтеле-не хтеле прешле на страну комуниста, заправо све сами млади добровољци са југа Србије, који су ето само чекали да дођу Руси па да се прикључе партизанској Народно-ослободилачкој војсци! Доказиваће вам Филип и да је Сремски фронт "пробијен", иако су Немци почели да се повлаче тек када су Совјети заузели Пешту и Беч, те је претила опасност да буду опкољени. Иначе, Сремски фронт је најдаља позиција од Немачке, коју су нацисти врло чврсто држали.
Коначно, поменућемо Милана Миленковића, по сопственом признању политиколога о чије се мишљење политичари отимају.
ММ је посебно алергичан на Деретића за кога указује "да не зна сам када се родио". Врло могуће. Но, зна ли ММ када је рођен Тито, кога тако срчано брани? Има ваљда двадесетпет алтернативних датума, дакле 4% шансе да погоди.
По ономе шта прича, делује као да ММ не зна ништа. Не зна ни ко је основао фабрику "Зорка" Шабац, мада на Интернету може лако да се нађе. Он мисли да су "Зорку" направили комунисти:
"...Тог 8. новембра 1938. године, на Митровдан, почела је са радом фабрике која је била синоним за индустријски развој Шапца... Kомпанија “Зорка” настала је као прво југословенско акционарско друштво за хемијску индустрију, као најмодернија и по капацитету највећа фабрика у југоисточној Европи. Име је добила по супрузи краља Петра Првог Kарађорђевића (најстаријој ћерки црногорског књаза и потоњег краља Николе Петровића), што је озваничио тадашњи председник Владе Kраљевине Југославије др Милан Стојадиновић."
Па му није ни то доста, већ поентира. "Можда би краљевина нешто и изградила да је дуже трајала, мада ја мислим да ни тада ништа не би урадила...". Истина је да је само Милан Стојадиновић покренуо преко сто фабрика и многе инфраструктурне објекте. Све изграђено са преко 90% домаћег капитала. ИТД.
Насупрот тога за ФНРЈ/СФРЈ тврди да је једина "наша" држава која је била суверена. Дакле, дипломирани политиколог тврди да је држава која је у периоду 1948-56 од УСА добила 1,66 милијарди долара бесповратне помоћи (садашња вредност више од 20 милијарди долара) и која је 1982. банкротирала, била суверена држава?! Суверени банкрот! Наздравље диплома!
Све што Милан Миленковић, по свему "Комунистички Деретић", из дана у дан мантра су заправо тврдо набифлане бољшевичке и капејотске тезе од пре сто година, од којих смо неке горе навели. За њега је време стало негде у време Вуковарског конгреса.
Не вреди то (ММ) ни опасуљивати, његово незнање је намерно. Интересантно је да се на оваква лупетање не нађе ни један међу хиљадама његових верних слушалаца, да га опомене да не лупета толико. Све то фанатизовани нервни инвалиди. Онда и не чуди што му "широке масе" одобравају кад изнесе епохалну тврдњу да је Тито према Србима био преблаг. Вели Милан Миленковић "Да сам се ја питао, данас не би имао ко да критикује комунисте!"
Нема збора да би за Србију много срећније било обрнуто решење. Јесте да би било мање радио-канала на Јутјубу, али би Срба било више и живели би у бољој држави.
Коментари
Постави коментар