И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ...

И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ...


Јуче, после дужег времена, отишао да гледам фудбал. Јесте да је игралиште које би се уз мало труда могло претворити у симпатични стадиончић, у првом комшилуку, али у главном немам шта тамо да гледам. Знам како раде у мом бившем клубу и не волим то, без обзира ко је у питању, од Кокезе па наниже. Поновићу: ја сам једини тренер у историји југословенског/српског фудбала који је кажњен са годину дана забране тренерског рада јер сам одбио да продам утакмицу (против "Младости" са Сателита). Према изјави Председника Новосадског фудбалског савеза, тако ригорозно сам кажњен на захтев руководилаца мог клуба. Ти руководиоци тврде да овај лаже, тако да је остала вечита енигма.

Противник је лидер на табели "Јединство" из Руменке, које је састављено од "хуманих звезда". У петом (од шест) рангу такмичења, а све неки озбиљни семи-професионалци. Што редом побеђују, него имају гол разлику 20 : 0. Јесу сада моћни, газе, али им видим епилог: кад спонзору дојади да плаћа семи-пијане фудбалере, ето "Јединства" у шестом рангу, ако га у опште буде, јер ће неумитно постати раз-јединство. Ко тако вештачки узлеће, стрмоглав му је гори. Истина, и сви наши фудбалери су плаћени да би се изволели костимирати и изаћи на терен, сем једнога који је инсистирао да му "хранарина" буде рефундирана у пиву (не шалим се).  С обзиром да противник има јачег спонзора, победили су. Мада, не спорим, наши су коректно одрадили своју семи-професионалну обавезу.

На жалост, упркос семи-професионалној илити не-аматерској организацији клуба, тренутно је ОФК Сириг последњи на табели. Фењераши. Неће до краја носити фењер јер има сиромашних клубова, па ће се, пошто су клуб на партијској сиси, извући. Али, не само да думам, него сам и у више наврата практично доказивао - боље или много боље може и без тог гротескног вашарског семи-професионализма, заправо јадног подмићивања фудбалера којима се на крају то подмићивање и вечито камчење пара од арогантних фушера смучи. Такав модел рада је пут у пропаст и крај приче.

Да. Сеоски клуб ОФК Сириг је под потпуном контролом и скрби СНС. И, управо зато што је у питању минијатурна пројекција владајућег модела руковођења, све је много транспарентније.

Ако чисте двориште од ђубрета, што иначе спада у обавезу домара, разапну Вучићев стег. Одакле паре стижу, нико не пита. Куда иду, нико не пита, па ни ко прсте лиже. У овом случају "црни фонд" за наше скромне семи-професионалне играче и руководиоце тешко може бити мањи од 30.000 евра. По врло уздржаној процени. Па и није нешто. Само, за резултат имаш последње место у лиги, све са разапињањем Вучићеве заставе. Толике успехе си могао остварити џабе и да не мораш да се бламираш глумећи патриоту. Шта ће ти Вучић и застава?

Децу им тренира члан СНС, бивши СРС и бивши ДС, отпуштен из омладинаца као неупотребљив. Омладинце тренира један лик за кога бих грешан био да нешто лоше кажем, али човек постао тренер са цца 45 година, а никада није играо фудбал.

Мудраци би рекли: симулакрум. Фудбалски клуб као Потемкиново село.

И, тако, појавим се ја на игралишту. Прво сретнем Кочичку из Темерина. Мајстор за електрику и флексибилан за плаћање. Продаје семенке. У ствари, воли фудбал, па му тај шићар изговор пред женом да може да иде на утакмице. Дуже се нисмо видели. И, он је једини био искрен: "Ал' си пропо!" - рече ми човек искрено... Тја... Ови други... ООО! и слично.

Седнем, гледам, понеко приђе, али један момак баш седе да се разговарамо. И, 110% вероватно, старачки сам га сморио. Боље би било да сам 30% мање причао, али шта сада да радимо? Емоције, баш су добри били.

Младић/човек је из моје последње генерације коју сам тренирао пре 7,5 година. "Евоцирали смо успомене" што би рекли партизани, како је сада и слично. Где су сада ти играчи? Па ево:
 
 
Слика је са Ченеја. Победили смо. Просек година екипице једва 21. Нико плаћен. Сви около тврдили да ћемо се распасти, ми били тим пролећа. Ја сам их звао "Синовци". Тако је у мом завичају. А, чини ми се, кад тренер своје играче зове "синови", да нема меру, да је простак. Ружно ми је то.

Но, сама историја ове фотографије говори о мозгу СНС-оваца: Пошто су ме уклонили из клуба, без обзира на резултате и јефтиноћу (јер чак ни ја као тренер нисам радио на паре), прво су фото-шопом одсекли тренера, да се виде само играчи и моје лево раме. Ето, замислите која је то патологија. У то време, брисали су све што је на ФБ страници клуба било и о мени и о овој селекцији. Није било политички корисно. Коначно, склонили су и фотографију одличне екипе са тренеровим раменом. Екипе другара који су били ту зато што воле фудбал и боре се за своје место. И неколико момака који су били из Темерина и Бачког Јарка, а кидали су једнако.

Не  треба такав ентузијазам овима што кошуљу цепају због села, али им је дупе добро закрпљено. Не да не треба, смета. Не може да се "одрађује".

Лично, баш ту посечену фотографију бих радије поставио јер кључна реч је о тим дечацима, о њиховим судбинама.

Тако, причам ја са мојим младим саговорником, те се пресабрасмо: један са фотке у Русији, други у Немачкој, трећи у Словенији, четврти у Америци. То, само са ове слике, од једанаест њих... А нити усликана читава екипа, нити су још сви одредили своје животе.

Чекајте људи, то није нормално... За пет година биће добро ако од двадесет и нешто мојих "синоваца" само из те фудбалске селекције, половина остане.

То је најгори погром који смо у историји доживели!

Ко то брани, или плива уз њих, гори је од Турчина и усташе.

Овај момак са којим сам причао каже да једноставно не може тако, да иде. Остаће, каже, овде. Тако кажу и моја деца.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА