ПУКОВНИК ЗДРАВЕ ПАМЕТИ

Било је довољно да навијачи Звезде дотерају тенк испред стадиона, па да се из летњег дремежа разбуде домаћи терористи здраве памети које још познајемо као аутошовинисте. Почело је у спринту надметање аутора и ауторки и смишљању ингениозних наслова и виспрених метонимија у телу текста. "Тенковска стадионска грозница", "Слика још једног вуковарског тенка", "Тенк, оклопно возило и Црвена звезда", "Лептирић и тенк", "Тенк и трактор"... Има свакако још таквог галијотског ђубрета и биће га у изобиљу даље, без бриге.

Постоје до душе индиције да је тенк из Вуковара, али заробљен, хрватски, док је посада на време убјежала. По изузетно нервозној реакцији наших грађенера и навијача БББ, изгледа да и они то знају, али не смеју да признају.

Поента је ипак да се реч по реч, стилска фигура по стилска фигура, дотера да је тенк дотеран из Вуковара оличење српске агресије, па отуда доказује српску геноцидну нарав. Ко постави тенк испред стадиона такав злоћа хоће да уништи свет.

Ако се овдашњим бранитељима и домобранима здраве памети укаже да испред стадиона "Арсенала" стоје топови за које ћемо, ако се успизмимо, доказати да су коришћени за убијање Кинеза док нису присиљени да троше опијум, рећи ће вам: "То није исто". Па да да није исто, бене једне, нису Енглези бранили Енглезе у Кини него терали народ тамо да се дрогира, ради свог профита.

Али, добро. Но шта ћемо рећи на немачку самоходну хаубицу, као симбол ФК "Шалке 04"?
А?

Кад овакву фотографију турите под нос нашим антифашистима, знате шта ураде? Ништа. Окрену главу и терају даље.

Неки филозоф је у шали написао да зе "Здрава памет у ствари скуп наше будалештине и предрасуда". По овима, има основа.

За једног високог официра, макар био и унутрашњи дезертер, ово је превише.

Ја, кад видим бјело лице пуковника у пензији Љубодрага Стојадиновића, одмах имам асоцијацију на наковањ. Како читам шта пише визија наковња расте, а Љубодраг Стојадиновић се смањује у муфљуза.

У Битки на Дрини 1914., погинуло је седамнаест српских пуковника. Где је ова гњида комуњарска Љубодраг Стојадиновић погинула? Можемо ли замислити Љубодрага Стојадиновића како води батаљоне преко ледених албанских кршева? Па не можемо. Једино можемо да га замислимо како сплеткари по канцеларијама и увлачи се у дупе старијима по чину. Само то, ништа више.

Веле за њега да је "брилијантан војник" јер је "завршио све високе војне школе, последипломске студије завршио је на Институту за социолошко и политичко правна питања а магистрирао политичке науке да би 1.марта 1995. био кажњен губитком службе у чину пуковника због деликта мишљења и јавног сукоба са режимом Слободана Милошевића." Зато је "брилијантан војник"? Тај лик, волу реп за ишчупати, је ево 24 године у пензији, са још бољим перспективама. То неко плаћа, брајковићи. Уз сву моју пословичну упорност нисам успео наћи где је тај билмез водио српске пукове у борбама са усташама и да ли се ставио на диспозицију 1999. када је било како је било. Пробајте наћи помоћу Гугла фотку Љ.С. у униформи пуковника, поготово негде на ратишту. Ако се побунио против Милошевића, да ли је одбио пуковничку пензију? Нема ту објашњавања. Официр је школован за то да води трупе и погине кад му се нареди. Не да једе говна по салонима, што раде портпароли ЈНА, и што беше највећи војнички домет Љ.С.

Суочени смо са јединственим примером невротика који је стигао до чина пуковника а алергичан је на тенк. Чим га види добије убрзано дисање, и остало.

Рећи ће Стојадиновић, гледе афере са старим тенком:

"Зна ли Вулин где су му тенкови? Ено једног испред Звездиног стадиона, стоји ту са подигнутом цевком. Тенк је симбол северне армије и звездине машине, навијачких група за посебне намене. Kупљен је на војном отпаду у Лесковцу, нема мотор, није погодан за гурање"

Је ли бре, Стојадиновићу, где су твоји тенкови?

И, Стојадиновићу, шта си против Вулина и сличних имао док си био у "активној служби"?

"Паралелно је текла и побуна те 91/92. против мобилисања грађана за рат на територији Хрватске. Београђани су давали јаку подршку побуни против мобилизације, у чему се ангажовало неколико антиратних организација (водила сам једну). Од 8. октобра 1991. до 8. фебруара 1992, сваке вечери испред Председништва Србије стајало је велико платно на коме је писало „Солидарност са побуњеницима против рата“."

Ово је написао пуковник. Ја том пуковнику могу да пљунем у лице, ако се сретнемо.

Ипак, да видимо како ради официрска етика код овог репрезентативног ЈНА бедника.

2012. године догодила се несрећа приликом војне вежбе на "Пасуљанским ливадама".

- Сви у систему командовања требало би да сносе одговорност за трагедију на Пасуљанским ливадама, а то се пре свега односи на врх Министарства одбране и Генералштаба, као и на начелника Војне академије! Министар одбране Драган Шутановац није директно одговоран за погибију двоје кадета, али мора да сноси одговорност као човек који је на челу војног система. Због тога би требало да поднесе оставку, јер овде је реч о националној трагедији!

Ово је за Kурир рекао Љубодраг Стојадиновић, војни аналитичар, поводом несреће која се прекјуче догодила на војном полигону Пасуљанске ливаде, у којој су погинули кадети завршне године Милина Милетић (23) и Филип Милојевић (24), док је седморо њихових колега теже и лакше повређено.

Наравно да је у праву. Шутановац је издајник. Само, Шутановац је последица, а не узрок.

Стојадиновић се бави и писањем лаких штива. Такво једно има назив "Криволак". Ко не зна, то је назив војног полигона у Маћедонији. Сада су тамо трупе НАТО. Тамо бејах на некаквој, назовимо то, војној вежби. У касарни су остали тзв "гребићи", али великог калибра. Из мог вода извесни Петелин Карло, који је тврдио да је Црногорац. За њега се знало да ће у Команду стана, код "безбедњака", исто Црногорца, чим се заврши обука. Обично, на јутарње постројавање није ни излазио. Десетар прогута кнедлу и чита даље. Тако и би. ЈНА је функционисала по величини, као у септичкој јами - највећи комади најбрже испливају на површину. Не тражите Петелина где се гинуло, и нико то од ЈНА није очекивао, за коју је тај Петелин био најбољи, оличење, тако рекућ. Не тражите ни Стојадиновића где се гинуло.

Али, на тој вежби 1981. на Криволаку, удави се у Вардару мој друг из чете Градина Бранко. Зашто? Због опште недисциплине. Официри или пијани или на краћем отпусту кући. Тако се води черга, војска никако.

И ту Стојадиновић тврда срца био и ни гласа не пустио.

Онда сам из Краљева такође био на војној вежби 1982.. И ту погибе три војника.

Нађите где је Стојадиновић тада, када је у пуној официрској форми био, тражио одговорност?!
Што се тада није огласио:

"Сви у систему командовања требало би да сносе одговорност за трагедију а то се пре свега односи на врх Министарства одбране и Генералштаба, као и на начелника Војне академије!"

Али, онда се догодио злочин у Параћину. Заборавили?

Азис Kељменди рођен 15. 1. 1967. у Липљану, на Kосову и Метохији, али је основну и средњу школу завршио у Призрену. У средњој школи је почео да показује прве знаке незадовољства и нетрпељивост према социјализму, а као 16-годишњак је покушао бег у Албанију. Тада је ухапшен и осуђен на 15 дана затвора, али казну никад није одслужио. Kељменди је 1984. постао члан тадашњег Савеза комуниста Kосова (СKЈ). Две године касније пријавио се у војску, а 12 дана пред крај војног рока извршио је покољ.

Азис Kељменди, војник Југословенске народне армије, наоружан аутоматском пушком убио је четворицу регрута ЈНА 3. септембра 1987. у касарни у Параћину и ранио још пет особа. Догађај је познат као „Параћински масакр“.

Нека неко наже једну реченицу коју је Љубодраг Стојадиновић написао тада уз захтев да се смени Генералштаб?!

Сад му смета један тенк са дрлога. Подсећа га на личну "блиставу војничку каријеру".