"ОНАЈ С ОНИМ ШТАПОМ" ИЛИ - О ПОДМЛАТКУ УРБАНЕ ЕЛИТЕ

"ОНАЈ С ОНИМ ШТАПОМ"

ИЛИ - О ПОДМЛАТКУ УРБАНЕ ЕЛИТЕ

Фото: Pinterest.com

 

Поново помињемо Богдана Илића (Бака-Прасе), али овај пут није он лично у питању.

Јутјубери имају неке своје рубрике, стандардне облике изражавања. Један од тих начина је да насумично заустављају пролазнике на улици, поставе им изнебуха чудно питање, па ако нападнути  погоди одговор буде награђен, ако не, пу, немаш појма, ћао, довиђења.

Тако и Богдан са екипом. Сцена: "Кнез", како ливаду или шпацир-плац зову домороци, или Кнез-Михаилова улица, како је зовемо ми провинцијалци. Рачуна се да се туда крећу прави Београђани, урбана елита. Особито урбани подмладак. Рачуна се такође да та млада урбана елита није ретардирана.

Не можемо тумачити зашто је старији господин у дресу загребачког Динама демонстративно и с презиром одбио да разговара са Богданом. Није битно колико је познавање игре "Покемон". Разумемо што је гузати комунални полицајац љубазно одбио да одговара, јер је на служби. Овде је питање како стоји подмладак урбане елите са знањем на нивоу елементарног појма.

Питање: "Ко је убио аждају?"

Дични младенац одговара да нема појма. Бака-Прасе каже да је у питању Свети-Ђорђе.

Младенац се присећа:

"Аааа, то је онај с оним штапом!" - Даље није у сазнању.

Овде смо могли завршити са гледањем клипа, имао оличење мрака у главама зомбија ходајућих "Кнезом". То је ваљајућа обезличена људска маса без идентитета.

Други одговор на исто питање: "Шта прича овај?!"

Чода је убио Мурата.

Кнез Лазар је убио Мурата.

Коначно, добили смо суштаствени одговор:

"Аждају је убио Луди Еди!"

Па, има ту нешто. Аждаје, олити змајеве, зна се ко јаше.

Ко је ипак тај "Луди Еди". Е, то вам је "урбана легенда".

Легенде деведесетих

Едвард Станимировић звани Луди Еди - са Лудим Ђолетом чинио је смртоносни тандем. Били су ноћна мора за мафију и полицију. Направили су џумбус где год су се појавили: Од Србије, преко Италије до Грчке.

Г. Едвард, урбана легенда "Кнеза", боравио је у "Црној Реци", али, на жалост, након оца Перановића.

"„Овде се спава мирно, не штрецамо од изненадног доласка аутомобила, присилне наплате дугова... А, није то само лечење од хероина већ и од разорених људских особина, ради се на јачању карактера, учењу радним навикама, разумевању и привржености вери... Тако постајеш нови човек, а не само, као у другим, нарочито здравственим установама, да те брзо спусте са хероина, а остајеш особа истог карактера и кад изађеш опет по старом...“

Овако вишемесечни „пацијенти“ Радисав Зејак из Kуле и Едвард Станимировић из Лазаревца описују садашњу ситуацију у црноречком кампу за лечење наркомана, смештеном у планини, близу познатог манастира и места Рибариће, а између Новог Пазара и Тутина."

Тако, Луди Еди, замена за Светог Ђорђа, сад кулира у затвору у Новом Пазару.

Да питате било ког младог урбаног елитисту од хиљада који су те вечери гмизали "Кнезом", ко је Сташко Сондермајер, њихов вршњак који је шетао истом улицом, не би знали. У осталом сећање је свуда избледело.

Дегенерацију смо прихватили као добро стање.