Пређи на главни садржај

ФАЛА ЂЕДУ НА ПОСJЕДУ

"Освета бедника" 
Управо тако: Освета бедника Тиранину коме су као пашчад верно служили, да би им бацио свој избљувак испод стола.

Нису ову цигански нафарбану бисту са вашара бацили на депонију неки четници масних брада, већ бивши партизани који су је до јуче држали истакнуто и пет пута се јавно клањали пред ругобом. Да се види. И, тешко оном код којих препознају презир. Сад овако бришу прошлост, уста и дупе. Или обрнуто. нема разлике.

Шта све нису радили само да дођу до обећаног плена? Одвратно је помињати. Не може истина да се сакрије, макар колико је гурали под тепих.

И, кажу поседници туђих станова, данас неки "Дан победе"?!

Ко је кога победио и кад? Каква победа такав и празник: у свету је један такав Дан победе над фашизмом, код нас је покретан празник, како прилике налажу. Зато што ништа није јасно ни сигурно, сем да су окупаторску пљачку и злочине заменили ослободилачки пљачка и злочини.

Колико је била та велика разлика између окупатора и ослободилаца?




Ето, баш оволика.

Дерали се "Америка и Енглеска/ би(т) ће земља пролетерска!", док је ФНРЈ била америчка спонзоруша.

Дерали се "Трст је наш!", па ишли после онамо по фармерке и каву у шверц. И ником ништа.

Све чега су се латили, упропастили. Све што су правили, пропало.

Распали се пре Југославије и сваки се завукао свом усташи под сукњу.

Само опљачкано сачували себи.

И, сад ће да нам марширају као некакав "Бесмртни пук"?! Они "бесмртни"? Дераће се неки кретени по Београду "Фала ђеду на побједу!", све носећи слику коњокрадице на стомаку.

Добро, неће данас зато што је чипуљички шврецер заузет, али хоће сигурно, колико сутра. Није важан дан, важан је тај победоносни осећај окупатора.


Енглески нобеловац Радјард Киплинг је написао поему "Ако" коју је посветио своме сину и која је проглашена за најлепшу песму написану на енглеском језику. Уз мале измене, може се превести као порука партизана-ђедова из "Бесмртног пука" својим наследницима, напредним еуропејцима.


Ако знаш за се – Рађард Kиплинг

Ако можеш да изгубиш разум кад га око тебе
Други чувају и осуђују те;
Ако можеш да изгубиш веру у Бога и кад те препознају,
Наставиш да хулиш не губећи из вида ни њихово познање;
Ако можеш да грабиш власт а да се не замараш грабећи,
Или да будеш џелат помоћу лажи а да сам не паднеш под  таквог џелата,
Или да мрзиш и да дајеш маха мржњи;
И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре;
Ако можеш да лажеш а да твоје лажи не владају тобом,
Ако можеш да не мислиш, а да ти твоје мисли буду твој циљ
Ако можеш да погледаш у очи својој Издаји или Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју су ти изрекли
И изопачену као подлац је претвориш у замку за будале,
Ако можеш да гледаш животно дело предака срушено у прах,
И да и даље прилегнеш на рушење са алатом који си упропастио;
Ако можеш да сабереш све што си отео
И једним замахом п'јан ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да отимаш
И никад, ни једном речи не поменеш свој добитак од поштених;
Ако си у стању да присилиш туђа срца, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако си их већ одавно издао
И да тако истрајеш на врху, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: Истрај!
Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју власт;
Или да се улизујеш краљевима и да останеш левичар
Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако те сви презиру али не претерано;
Ако можеш да испуниш свој минут који кошта
Са шездесет скупоцених сатова,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више, тада ћеш бити велика Kомуњара, сине мој.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3)ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију.
Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.
Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.
Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и цени се као увреда када се …
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРАИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ
"Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913.
У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи.
Путопис карактерише поетски тон имеланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману.
Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препозната као једно од најважнијих прозних дела српске модерне и као један од најлепших путописа српске књижевности. ...


Исидора Секулић је типичан представник &…