Пређи на главни садржај

ФАЛА ЂЕДУ НА ПОСJЕДУ

"Освета бедника" 
Управо тако: Освета бедника Тиранину коме су као пашчад верно служили, да би им бацио свој избљувак испод стола.

Нису ову цигански нафарбану бисту са вашара бацили на депонију неки четници масних брада, већ бивши партизани који су је до јуче држали истакнуто и пет пута се јавно клањали пред ругобом. Да се види. И, тешко оном код којих препознају презир. Сад овако бришу прошлост, уста и дупе. Или обрнуто. нема разлике.

Шта све нису радили само да дођу до обећаног плена? Одвратно је помињати. Не може истина да се сакрије, макар колико је гурали под тепих.

И, кажу поседници туђих станова, данас неки "Дан победе"?!

Ко је кога победио и кад? Каква победа такав и празник: у свету је један такав Дан победе над фашизмом, код нас је покретан празник, како прилике налажу. Зато што ништа није јасно ни сигурно, сем да су окупаторску пљачку и злочине заменили ослободилачки пљачка и злочини.

Колико је била та велика разлика између окупатора и ослободилаца?




Ето, баш оволика.

Дерали се "Америка и Енглеска/ би(т) ће земља пролетерска!", док је ФНРЈ била америчка спонзоруша.

Дерали се "Трст је наш!", па ишли после онамо по фармерке и каву у шверц. И ником ништа.

Све чега су се латили, упропастили. Све што су правили, пропало.

Распали се пре Југославије и сваки се завукао свом усташи под сукњу.

Само опљачкано сачували себи.

И, сад ће да нам марширају као некакав "Бесмртни пук"?! Они "бесмртни"? Дераће се неки кретени по Београду "Фала ђеду на побједу!", све носећи слику коњокрадице на стомаку.

Добро, неће данас зато што је чипуљички шврецер заузет, али хоће сигурно, колико сутра. Није важан дан, важан је тај победоносни осећај окупатора.


Енглески нобеловац Радјард Киплинг је написао поему "Ако" коју је посветио своме сину и која је проглашена за најлепшу песму написану на енглеском језику. Уз мале измене, може се превести као порука партизана-ђедова из "Бесмртног пука" својим наследницима, напредним еуропејцима.


Ако знаш за се – Рађард Kиплинг

Ако можеш да изгубиш разум кад га око тебе
Други чувају и осуђују те;
Ако можеш да изгубиш веру у Бога и кад те препознају,
Наставиш да хулиш не губећи из вида ни њихово познање;
Ако можеш да грабиш власт а да се не замараш грабећи,
Или да будеш џелат помоћу лажи а да сам не паднеш под  таквог џелата,
Или да мрзиш и да дајеш маха мржњи;
И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре;
Ако можеш да лажеш а да твоје лажи не владају тобом,
Ако можеш да не мислиш, а да ти твоје мисли буду твој циљ
Ако можеш да погледаш у очи својој Издаји или Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју су ти изрекли
И изопачену као подлац је претвориш у замку за будале,
Ако можеш да гледаш животно дело предака срушено у прах,
И да и даље прилегнеш на рушење са алатом који си упропастио;
Ако можеш да сабереш све што си отео
И једним замахом п'јан ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да отимаш
И никад, ни једном речи не поменеш свој добитак од поштених;
Ако си у стању да присилиш туђа срца, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако си их већ одавно издао
И да тако истрајеш на врху, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: Истрај!
Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју власт;
Или да се улизујеш краљевима и да останеш левичар
Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако те сви презиру али не претерано;
Ако можеш да испуниш свој минут који кошта
Са шездесет скупоцених сатова,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више, тада ћеш бити велика Kомуњара, сине мој.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА(2)
ЗОРАН ЂИНЋИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА„Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

И поред похвала кој…
45 ГОДИНА БЛОКА 45- ОД УТОПИЈЕ ДО ДИСТОПИЈЕ

Насеље Сунца

"Насељем Сунца" назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. - Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. - усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. - уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. - почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада …