ЗА ЧАСТ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
ЗА ЧАСТ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Нико тако подмукло не издаје српство и православље као Сирижани, по томе су већ шире познати.
Зло од "народа".
Данас је "сеоска слава", што ће рећи цигански вашар под изговором Св. Василија Острошког.
Док ово пишем трешти сифилистичарска музика са игралишта. Има тамо све што има на сваком циганском вашару. Кад падне ноћ, о трошку општинскоме ће се виђени свет обхрањивати и обждеравати. Како и приличи "угледним грађанима".
Биће да је била и јутарња "Служба Божја" (нисам присуствовао) у сеоској цркви имена Св. Василија Острошког. Да ли је свештеник поменуо Војводу Баја Станишића и тридесет и три соколова што животима бранише Острог од погани партизанске? Где сме, линчовали би га Сирижани.
Нико то не сме да помене, а узели за Славу Св. Василија!
Да ли у сеоској школи уче децу о херојству Баја Станишића и комунистичким крвницима православља?
Не! Ни у бунилу!
Може ли ико, здраве памети, да замисли да се Дух Василијев појави на сиришком циркуском плацу па да му неко каже да је то у част његову?
Управо то, баш тај цигански вашарски белег, намениле су сиришке комуњаре духу Св. Василија.
Мало ли је за памћење, некрсти? Фукаро људска! Добри вам Цицани са циркусом, не Тврди Срби?!
Ваља објаснити још једну ствар, што чинимо уз помоћ једног пријатеља, политичког емигранта:
У Срба није постојала тзв. 'гусарска застава', као што су комуно-сатанисти покушавали да је сатанизују но је мртвачку главу са укрштеним костима и речима исписаним око или испод и изнад исте, називамо још и "Адамова глава" што овом симболу даје древне и Хришћанске корене.
Према предању прах праоца Адама налази се на Голготи где се одиграло и распеће Спаситељево.
По Божијем промислу крв Христова опрала је Адамову лобању, а преко ње и читаво човечанство од греха дајући му могућност спасења.
Тако гледајући, ова лобања симболише Победу и Спасеније, Победу над смрћу и Спасеније Душе.
На немалом броју приказа Христовог распећа, а у подножју Kрста, може сваки Православни Хришћанин да види мртвачку главу са укрштеним костима у моменту кад целива и пали воштаницу за своје упокојене у Цркви.
Црна Четничка Застава дакле, најчешће СА НАТПИСОМ 'С'ВЕРОМ У БОГА-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ' и мртвачком главом, сведочи о спремности на самопожртвовање по цену живота како би се извојевала Победа и Слобода.
Образац овакве Заставе је, преко РУСKИХ ДОБРОВОЉАЦА који су се борили на страни Срба у србско-турском рату, стигао и на наше просторе.
О Застави нам сведочи новинар и писац Пера Тодоровић у књизи "Одломци из дневника 1 добровољца-Успомене из српско-турског рата 1876. године":
Дакле, ови храбри ратници себе су зарад виших циљева већ избрисали са бројног стања и, истицањем црне заставе са мртвачком главом, то непријатељу, како би га заплашили јасно и показују:
"Победићемо, смрти се не плашимо јер већ смо мртви, не предајемо се живи заробљенике не узимамо "
Зато су они били, како то Пера Тодоровић пише, "легија посвећена смрти".
Под оваквом заставом Четници су и касније, у Првом светском рату, учествовали у свим важнијим биткама и прославили се као посебне, јуришне јединице делујући као претходница или у непријатељској позадини.
24. априла 1940-е године наредбом Министра војске и морнарице установљена је такозвана Четничка Kоманда, језгро око којег су основане посебне, четничке-јуришне, јединице за диверзантске акције у позадини непријатеља.
Уредбом Ђ број 10.884 прописана је и униформа као и ознаке ових јединица су, колико је то у ратним условима било могуће, коришћене код Четника KЈВуО (а не осакаћено ЈВуО) Ђенерала Михаиловића.
Нож се носио у ножницама на којима је био знак јуришних јединица - мртвачка глава са укрштеним костима. Исти симбол се носио и на крагни униформе и био је једнак за све чинове.
Припадници прве противнацистичке гериле у Европи, Kраљевске Југословенске Војске у Отаџбини су истицали заставу са мртвачком главом и натписима који су најчешћи били: "С вером у Бога - слобода или смрт" и "С вером у Бога - за Kраља и Отаџбину".
Нико то не сме да помене, а узели за Славу Св. Василија!
Да ли у сеоској школи уче децу о херојству Баја Станишића и комунистичким крвницима православља?
Не! Ни у бунилу!
Може ли ико, здраве памети, да замисли да се Дух Василијев појави на сиришком циркуском плацу па да му неко каже да је то у част његову?
Управо то, баш тај цигански вашарски белег, намениле су сиришке комуњаре духу Св. Василија.
Мало ли је за памћење, некрсти? Фукаро људска! Добри вам Цицани са циркусом, не Тврди Срби?!
Ваља објаснити још једну ствар, што чинимо уз помоћ једног пријатеља, политичког емигранта:
У Срба није постојала тзв. 'гусарска застава', као што су комуно-сатанисти покушавали да је сатанизују но је мртвачку главу са укрштеним костима и речима исписаним око или испод и изнад исте, називамо још и "Адамова глава" што овом симболу даје древне и Хришћанске корене.
Према предању прах праоца Адама налази се на Голготи где се одиграло и распеће Спаситељево.
По Божијем промислу крв Христова опрала је Адамову лобању, а преко ње и читаво човечанство од греха дајући му могућност спасења.
Тако гледајући, ова лобања симболише Победу и Спасеније, Победу над смрћу и Спасеније Душе.
На немалом броју приказа Христовог распећа, а у подножју Kрста, може сваки Православни Хришћанин да види мртвачку главу са укрштеним костима у моменту кад целива и пали воштаницу за своје упокојене у Цркви.
Црна Четничка Застава дакле, најчешће СА НАТПИСОМ 'С'ВЕРОМ У БОГА-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ' и мртвачком главом, сведочи о спремности на самопожртвовање по цену живота како би се извојевала Победа и Слобода.
Образац овакве Заставе је, преко РУСKИХ ДОБРОВОЉАЦА који су се борили на страни Срба у србско-турском рату, стигао и на наше просторе.
О Застави нам сведочи новинар и писац Пера Тодоровић у књизи "Одломци из дневника 1 добровољца-Успомене из српско-турског рата 1876. године":
Цитат:Тих, дакле, тријестак Руса и толико Црногораца саставили су под командом Руса Kирилова такозвани одред Плостунов. Ова чета имала је црну заставу са белом мртвачком главом и укрштеним костима, као што се рече на гробовима и звала се још и легија посвећена смрти.
У половини августа још је било врло мало Руса у нас, нарочито је мало било простих војника, свега 20-30 људи.
Дакле, ови храбри ратници себе су зарад виших циљева већ избрисали са бројног стања и, истицањем црне заставе са мртвачком главом, то непријатељу, како би га заплашили јасно и показују:
"Победићемо, смрти се не плашимо јер већ смо мртви, не предајемо се живи заробљенике не узимамо "
Зато су они били, како то Пера Тодоровић пише, "легија посвећена смрти".
Под оваквом заставом Четници су и касније, у Првом светском рату, учествовали у свим важнијим биткама и прославили се као посебне, јуришне јединице делујући као претходница или у непријатељској позадини.
24. априла 1940-е године наредбом Министра војске и морнарице установљена је такозвана Четничка Kоманда, језгро око којег су основане посебне, четничке-јуришне, јединице за диверзантске акције у позадини непријатеља.
Уредбом Ђ број 10.884 прописана је и униформа као и ознаке ових јединица су, колико је то у ратним условима било могуће, коришћене код Четника KЈВуО (а не осакаћено ЈВуО) Ђенерала Михаиловића.
Нож се носио у ножницама на којима је био знак јуришних јединица - мртвачка глава са укрштеним костима. Исти симбол се носио и на крагни униформе и био је једнак за све чинове.
Припадници прве противнацистичке гериле у Европи, Kраљевске Југословенске Војске у Отаџбини су истицали заставу са мртвачком главом и натписима који су најчешћи били: "С вером у Бога - слобода или смрт" и "С вером у Бога - за Kраља и Отаџбину".
Коментари
Постави коментар