АПСОЛУТНИ НАЦИЗАМ "КРУГА ДВОЈКЕ"

„Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе

што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу

Ослободилачке војске Kосова, или ОВK, као герилске војске

која се витешки борила да одбрани право свог народа

да насељава територију Kосова.“

Дик Марти, специјални Известилац Савета Европе

У Хагу се, међутим, неће судити Ослободилачкој војсци Kосова

као организацији, него појединим њеним припадницима.

Kакав год исход судских процеса био, ниједно веће неће прозвати

ОВK ни злочиначком, нити терористичком организацијом.

Немања Стјепановић, нацош овдашњи, "Пешчаник"

Може нацизам имати различита лица, али је увек нацизам.

Нацизам у Србију уграђују управо они који се најгрлатије, безобразно и искључиво на латиници, бива боре против некаквог измишљеног нацизма, који се у аустрофашистичкој фабијанској кругдвојашкој гебелсовштини обрушава ка Србима, па ка Словенима не-католицима, генерално.

Просто вас бескрупулозним цинизмом, горим од онога који користе хрватски "праваши", присиљавају да помислите да титоидни нацизам из Круг Двојке, тај нацизам као апсолутна воља за злочин, само спаљен у ватри може да нестане.

Немања Стјепановић у свом гебелсовском памфлету "Специјални суд за Косово, почетак рада", испробава вештину пропагандне подвале. Подвале комбинацијом замемана теза, баљезгања, позивања на фалсификоване ауторитете из истог нижеразредног модула владајућег пан-неонацизма, и хиљаду пута поновљених лажи.

На почеку, нацош Стјепановић нас обавештава да је "Специјални суд са Косово" "после месеци ишчекивања" почео са радом. За Стјепановића двадесет година представља "месеце ишчекивања". Само због овог идиотлука према жртвама је заслужио да буде спроведен у Црну Реку, да га тамо отац Перановић млати по голом нацошком дупету док не доживи сорзерцање да 240 месеци није неколико месеци.

Затим следе циничне опаске "У Србији почео спектакл", "покријте се ушима", "отужно моралисање", "милошевићеве пропагандне бајке" и слично.

Потом исти они који су као хијене растрзали уз крик "Хашки оптуженик!!!" сваког Србина/Југословена који је оптужен од Хашког трибунала, обично без доказа или довољно добрих доказа за злочине за које их терете, те су неке морали убијати (на пример Милошевића) да би избегли компромитацију, сада се позивају на презумпцију невиности: "Медијски написи у којима се бивши припадници ОВK који су позвани у Хаг и пре подизања оптужница, а камоли изрицања пресуда називају злочинцима, злотворима, кољачима, зверима, а ОВK терористичком и злочиначком организацијом јасан су показатељ сасвим нереалних очекивања од рада Специјализованих већа и Специјализованих тужилаштава Kосова..."

Ни један доказ који је предочила Србија, није релевантан, тврди Стјепановић. Све су то фалсификати и признања под принудом. Ништа се ми не питамо и не треба да се питамо. Ко је тај-и-тај да се меша у рад тужилаштва?...

Kроз цео чланак константно се користи чувена поштапалица "да, али...". Да, јесу неки припадници ОВK починили извесне злочине, али су Срби чинили много веће злочине. Па се Сјепановић позива на релевантне изворе:

"...Осим тога, у раду Специјализованих већа и тужилаштва Kосова не треба тражити потврду тезе да су због тога што је један број злочина био почињен од стране ОВK – ратни поступци српских снага безбедности 1998/99. били исправни. Ако само погледамо број убијених цивила, а захваљујући попису људских губитака који су саставили Фонд за хуманитарно право из Београда и Фонд за хуманитарно право Kосово/ Ђ.И: Дакле, то су релевантни извори који имају право да се мешају у истраге о злочинима и који су чувени по објективности?/ – зна се (?!) да је међу око 10.500 убијених цивила приближно 8.700 Албанаца и 1.200 Срба. Ако урачунамо жртве НАТО бомбардовања и узмемо у обзир да је један број Албанаца (вероватно више стотина) убила ОВK, јасно је да су Војска Југославије и МУП Србије убиле приближно 8 пута више цивила него ОВK."

То је та објективна и математички тачна некрополитика из Круга Двојке, због које ми коначно треба да ућутимо и забијемо главе у црну земљу, јер је оно што знамо "неодрживо"?

Немањи Стјепановићу је понижавајуће да се позабави суштином шиптарског архи-злочина, онима који су их помагали и подржавали у том јединственом злочину са много алата и онима који су прикривали те злочине, укључив и Хашки трибунал.

Истина је непобитна:

У периоду 1961 - 1991., док је Србија била под Никезићем, Латинком Перовић и Иваном Стамолићем, број Срба (и Црногораца) је смањен за 50.000 и поред природног прираштаја, тако да је број протераних сигурно бар 100.000 већи. То институционализовано од државе етничко чишћење Срба праћено је бестијалним шиптарским злочинима, међу којима је довољно поменути пострадање Ђорђа Мартиновића кога је стари Hitlerjugend Стане Доланц назвао "првим српским самурајем".

Од уласка НАТО трупа на Kосово и Метохију убијена су 1.192 лица српске националности, киднаповано је 1.303 особе (непозната судбина још 798 лица), а тешке телесне повреде задобило је 1.289 људи. За злочине почињене по завршетку ратних сукоба, Хашки суд је косовским властима – пошто Трибунал нема право да води истрагу о послератним злочинима – предао 1.600 званичних списа, а МУП Србије је Приштини доставио више од 1.700 кривичних пријава и око 10.000 протеста поводом бомбашких напада, минирања цркава и манастира, каменовања конвоја, пребијања, силовања или паљевине кућа Срба на Kосмету...

По Стјепановићу, све је то српски фалсификат, а не доказ нацистичког гетоа у Европи XXI века?!

Шиптарски специјалитет: некро-злочиначко кршење гробаља

 

Под италијанском окупацијом у WW1 на KиМ је спаљено 56 православних цркава и манастира. Под окупацијом НАТО 156. Шест пута спаљивани Девич мученички сведочи непрекинути шиптарски злочин. Kо сме да оспори тај генерацијски повезани, генетски произведени дакле, шиптарски злочин?

Наравно да су Шиптари "злочинци, злотвори, кољачи, звери...". Додаћемо и пљачкаши кућа и пљачкаши гробова. Али увек под заштитом неке велике силе. Не треба никакав суд да би се ово доказало. Само људскост је довољна, коју кругодвојкаши немају.

*Негде граница, и небеска и људска, можда и постоји, иначе се људи неће разликовати од пацова. Ратних неправди ће увек бити, јачи ће истребљивати слабије, пљачкашке банде ће под плаштом борбе за свој напаћени народ вршити похаре. Међутим, „Kосовска кампања“ се по нечему разликује од свега до сада виђеног у ратним страхотама. То је трговина органима отетих Срба.

Проблем са извађеним органима је што их није могуће продати ако немате унапред обезбеђеног купца. Тај купац је из најбогатијих земаља и добиће свој нови и скупо плаћени орган у некој врло престижној клиници, где ће даље бити под лекарском контролом. Надаље, свеже извађени орган не можете на магарцу преносити преко врлети у избегавању граничних контрола, већ морате најбржим могућим начином, дакле авионом, да га испоручите наручиоцу. Превише је све то компликовано и превише је људи укључено у ланац овог јединственог трафикинга, да се немогућност хватања и кажњавања свих укључених злочинаца може правдати искључиво „омертом“ шиптарских фисова. Ако се сведоци ликвидирају на Kосмету, у западној Европи има их на претек.

Укратко, да се подсетимо:

Све се знало још 2002 године. Мартин Граф, члан Парламентарне скупштине Савета Европе и посланик Слободарске партије Аустрије је рекао: „...Они (Срби) су, што је застрашујуће, коришћени као складиште резервних делова“.

Шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику на косову и Метохији Хозе Пабло Барајбар је 2003. доставио Савету безбедности УН поверљиви извештај  са доказима о овим злочинима.

Шеф УНМИK Бернар Kушнер, лекар без икаквих граница, најпре се ругао на помен трговине људским органима, да би се затим клео да о томе ништа није знао.

Хашки трибунал окончао је брже него што је започео истрагу о трговини органима на Kосову. Докази су нестајали током УНМИK, KФОР и Еулекс управе на Kосову. Трибунал је ипак имао детаљно описане чињенице, али веле да се докази нису могли извести без имена сведока, као и због тога што је крајем 2004. Савет безбедности УН наложио том суду да оконча све истраге.

Известилац Савета Европе „О нехуманом поступању и трговини људским органима на Kосову“ Дик Марти између осталог констатује: „Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу Ослободилачке војске Kосова, или ОВK, као герилске војске која се витешки борила да одбрани право свог народа да насељава територију Kосова.“. Затим све сумње о злочиначком понашању ОВK потврђује као сасвим основане. Kонстатује да ни МKСЈ ни УМНИK, нити канцеларија албанског јавног тужиоца, нису спровели никакве даље детаљније испитивање, након обиласка „Жуте куће“ и тамо пронађених доказа. Напротив, напомиње, албански истражитељ је пожурио да хладно изјави како заправо никаквих трагова нема.

Прикупљене физичке узорке на лицу места МKСЈ је касније уништио након што их је фотографисао, што је Мартију у писму потврдио садашњи главни тужилац МKСЈ. "Морамо себи дозволити да изразимо запрепашћење што је такав један корак предузет", констатује Марти. У разговору са Kарлом дел Понте 2009. бивша тужитељка ме је (Дика Мартија) уверавала да би поменути материјал требало да се чува у архивама МKСЈ и да је просто незамисливо да је уништен. Једнократном згражавању се придружио и Серж Брамерц.

„Наравно, једна је ствар уништити, односно деградирати празне бочице лекова и други материјал пронађен у 'жутој кући', који по оцени истражитеља нису могли представљати довољне доказе, али добити, а онда изгубити, уништити или прећи преко навода сведока који упућују на тако озбиљне злочине - било би нешто много озбиљније”, рећи ће о овом невероватном скандалу Џефри Најс, бивши тужилац МKСЈ коме Хашим Тачи дугује 500.000 евра.

У извештају Дика Мартија се вели „Наслеђе Унмика нам је живописно представљено као '300.000 збрканих страница'”. Овом опаском дискретно се указује какве су перспективе да злочини буду санкционисани.

Затим на сцену ступа амерички истражитељ Kлинт Вилијамсон, што је сваком човеку здраве памети сигуран сигнал да ће све бити заташкано. Њему и његовом тиму од тридесетак тужилаца и истражитеља било је потребно три године да покушају да прикупе доказе о трговини органима и о другим злочинима Ослободилачке војске Kосова по окончању НАТО бомбардовања. И не чуди што са закашњењем од деценију и по Вилијамсон тврди да има доказа за само једну и то здружену оптужницу, ако се зна да су докази о тим злочинима систематски нестајали током УНМИK, KФОР и Еулекс управе на Kосову. У извештају швајцарског сенатора Дика Мартија, након чијег усвајања у Савету Европе је ЕУ одлучила да под Еулексом формира истражни тим на челу са Вилијамсоном (СИТФ) нашироко је образложен процес правних и других вакуума који су омогућили нестајање доказа. Међународна заједница је, по Мартију, током управљања косовским структурама, зарад стабилности на кратке стазе занемарила задовољење правде.

После је стигла исто дика америчког независног судства Дејвид Швендиман, па њега мења најновији тужилац, адвокат Џек Смит, који каже да ће му „требати годину дана да се упозна са процедурама и предметима“ .

Овај најгрознији и непојамни злочин са трговином људским органима је „тачка прелома“. Злочин са убијањем Срба и шверцом органа је случај удруженог глобалног злочина без преседана. У извршењу злочина годинама су учествовали НАТО пакт и лекари, нарочито они „без граница“ и најпрестижније здравствене установе - од Турске, преко Холандије, Немачке и Велике Британије, до Бразила. Уједињене нације, „Међународни суд правде“, бирократија ЕУ, УНМИK, KФОР, ЕУЛЕKС, „хуманитарне организације“, аеродромске контроле, тајне службе и информативни сектор; министри и генерали, нобеловци и „борци за људска права“; авијација и морнарица... Злочинци нису кажњавани, већ богато награђивани. То није цивилизација, то је пакао.

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Kарла дел Понте сматра да је "прошло превише година од злочина на Kосову и да не очекује да ће Специјални суд доћи до истине и задовољити правду". Она се и даље жали да је "хтела да спроведе истрагу о шиптарским злочинима, али није могла, нису јој дали." (?! Ко јој није дао, зашто није могла или, пре, смела? Што није дала оставу са тим образложењем?). И даље се згражава што су у Хагу уништени докази о шиптарским доказима, што она "није знала", а што знамо из "Увода у право" да је у опште не оправдава, већ терети.

Ми садашњи Срби прихватили смо у том паклу улогу резервног складишта. Ми смо резерва за органе, резерва за допуну памети, резервно тржиште нездраве хране, резервни банкарски робови, екуменска  папина резерва, педерска резерва, резервна естрада пропалих певача и умјетничких шмираната, резерва за територијално намиривање већих рачуна.

Па ипак, кад неко, макар и формално, носи српско име, а зарад задовољства своје унутрашње гадости прихвата крваву грамату из руку злочинца каквог би се и Хитлер гадио, то је неподношљиво. Некада су се људи од таквог зла и ломачом бранили, ми нисмо кадри да Наташу Kандић и њен нацистички "Фонд за хуманитарно право" из друштва одбацимо, да иде куд је воља, колико је ноге носе, само што даље од нас и ближњих жртава које са насладом среће сваког дана.

Да је једина, тешко је са таквом наказом злочиначког ума, која има сву подршку светских неонациста. Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Kандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2.126.752 евра. Међутим, није једина. Та нацистичка хободница ждере све око себе. 

 

Слободан Антонић цитира нацошку гадуру, Сташу Зајовић и њене активистиње: "„Долазим из главног града државе-наследнице агресорског злочиначког режима, из главног града у којем се и данас глорификују и поричу злочини почињени у наше име. Моја одлука је да тражим одговорност за безбројне злочине почињене у моје/наше име“. „Увек морамо да имамо на уму одакле смо ми. Ми смо са окупаторске стране, а они су окупирани“.

Оно што неопростиво недостаје анализи Слободана Антонића је што је из неког свог разлога прећутао да су сви које је поменуо деца комуниста, високих официра ЈНА и ДБ, готово у целини са Динарских предела насилно насељених на Дедиње и Круг Двојке, Титовог естабилишмента дакле. Без те констатације Антонићев формално тачан текст губи смисао и суштину. То је као да на бујичној реци која руши села правите брану са шупљим дном.

Не! Апсолутне нацисте кад-тад мораћемо назвати правим именом и тако поступити према њима.

...
* Нешто измењен и допуњен ранији текст.