ТОМИСЛАВ ЛОВРЕКОВИЋ, СУПЕРБОТ

Томо Ловрековић у својој маскуларној фази

Супербот није глуп. Он има стил, креативан је, уме да се изражава. Будући вешт са речима, сваком политичком трешу који промиче ингениозно ће дати привид смислености. Тако поставља нове стандарде ботовштине. Супербота ћете препознати по томе што не брани политичара који га је унајмио, већ напада његове противнике. Свог старосту помиње овлаш, остављајући нациљаном конзументу да својом памећу схвати колико је староста у ствари прави народни вођа са ставом и визијом. 

У својој авангардној модификацији супербот је разбарушен, ван друштвених шаблона. То је самосвојни ботовски Мајаковски. Изградио је имиџ антисистемског диверзанта, скандал-мајстора спремног да за своја слабо плаћена уверења допадне и затвора. 

Попут савременог Дантона, оног анфантерибла Француске револуције, супербот може да гордо ускликне „Продајем утробу, али срце никад!“ . Зато што је тако принципијелан и уједно искусан, он је најпозванији да суди о моралним вредностима, мушкој части и сличним стварима. Једино што се Дантон храбро уздигао пред гиљотином, суперботу су довољне две „заушке“ у бајбоку да му се пресложе кликери у глави. 

Суперботови су, коначно, особито презрени од нормалних ботова. 

У ту сорту авангардних суперботова спада Томо Ловрековић.

Пошто још није доспео до „Википедије“, не знамо у којој је револуционарној средини  Томо Ловрековић поникао и како се калио у време чедности. Истраживати у колико је партија био члан, ћорав је посао. То ни он не зна због помућеног памћења. Оно што знамо је да је правовремено, за студентских дана, запловио ботовским водама као искушеник.

Некоћ, далеке 2010-те године, Томо Ловрековић је жустро бранио педерску „параду поноса“ са таласа „Пешчаника“. У то име позвао је на забрану и брисање из регистра осведочених клерофашистичких организација и екстремистичких групација радикално десних идеолошких позиција. 

Седам година касније поводом једног од хапшења Томе Ловрековића у његову одбрану се ставио Покрет 1389.: „Један од лидера покрета СНП 1389 и блиски пријатељ и сарадник Ловрековића – Михаило Јањић, рекао је за ”ИнфоСрб” да се ради о харанги коју су оркестрирале структуре бившег ДОС-а.“ 

Да  је истрајавао на про-педерској парадигми, не би га подржавали бар вербално декларисани десничари. 

Управо сада (септембар 2018.), у време содомских Ида у Београду, више нема став. Сад није ни за ни против, то су за њега беспослице, он је заузет крупним државним питањима. 

У међувремену, у својој мушкобањастој фази, Томо је више него убедљиво размишљао овако : 

„Ретко сам се радовао туђој несрећи, а у категорију несреће свакако спадају и батине. Па, ипак, омакло се по који пут- рецимо, када је Теофил Панчић ономад фасовао у „вугла“ у троли, са нескривеном слашћу сам написао текст -Једна шипка није била довољна- који је и данас предмет судског спора. Сличну, или за нијансу већу радост осећао сам и на отварању -Сербиш паба- у Новом Саду када је власник тог објекта одржао педагошку лекцију Сергеју Трифуновићу наставно-васпитним средством званим песница,на радост већине званица. О том догађају нисам писао,како не бих кварио његову лирску лепоту,али сам неретко размишљао о њему, схватајући да је Сергеју очигледно прекопотребан континуирани рад те врсте и трајна посвећеност педагога.“ 

Иначе, тада је хапшен је због лапрдања по друштвеним мрежама у стању свести када није упутно јавно промишљати. Гласници су јавили да је Ловрековић приведен по тужби посланице Нове странке Маринике Тепић. 

Посланица Мариника је саопштила да је поднела пријаву полицији због организованих претњи и позива на убиство. Такође посланица Мариника захтева забрану деловања покрета Мише Вацића „Национални српски фронт“.

Адвокат Мироје Јовановић је међутим објаснио политичку позадину шикане којој је изложен Томо Ловрековић:

...Подсећам да је због новинарског ангажмана Томи Ловрековићу ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК У ЦРНУ ГОРУ на 5 ГОДИНА!!!

Такође подсећам, да Тома спада у ретке новинаре северно од Саве  и Дунава који су:

– отворено  и критички писали о идеологији тзв „Друге Србије“;
– константно били друштвено ангажовани у критици НАТО пакта и његових експонената;
– нескривено критиковали режим Мила Ђукановића у Црној Гори;
– се брутално новинарски подсмевали концепту србофобије и русофобије;
– промовисали ћирилично писмо;
– често узимали у одбрану особе које су „мејнстрим медији“ прогласили за непожељне и унапред кажњене;
– друговали са дисидентима свих режима;
– подсмешљиво критиковали тзв  „Западне“ амбасаде и њихово мешање у унутрашња питања Р. Србије;
– отворено подржавали референдум народа на Криму и враћање те области у оквир Русије;
– неговали сећање на српске жртве у ратовима 90-их година;

ТОМИСЛАВ ЈЕ ЗБОГ ГОРЕ НАВЕДЕНОГ У ПРИТВОРУ!...

Нема збора, Мироје га је украсио највишљим одликама које би сваки поштени србски клерофашиста пожелети могао.

Посебан однос владао је између Динка (судски доказано не Сабахудина) Грухоњића и младеначког Тома Ловрековића. Томо беше Динков новинарски „ђојлен“ (тја, у преводу са турског „милосник“, „даире-дечак“). Зато је срчано скочио у Динкову одбрану против Горана Давидовића, са којим се није било шалити, па отписа Горану у далеки Трст (не знамо како би било да је Горан ближе) :

„У демократским земљама и системима, овакве поруке бисте могли да шаљете једном недељно, писменим путем и то тек пошто прође строгу цензуру затворске управе. Срамота сте за српски род и срамота је за Србију да данас, на прагу 21. века, један тако миноран, неедукован, плитак и дубоко умно поремећен елемент као ви игра битан фактор, а бојим се штета и за Динка што свој неоспорни таленат и вихорну енергију мора да троши упозоравајући на такве бедне појаве.“

Пошто младенац, макар и у продуженој адолесценцији, у процесу сазревања мора да одбаци амбивалентни однос према ауторитету, и Томо је морао да одвоји новинарско дупе од Динка и његове „вихорне енергије“.

Тако је Томо је постао љути непријатељ Динка Грухоњића. Са једне трибине робустно обезбеђење Динка и Недима без фесића ишутирало је Тому ванка. Томо се није дао покорити већ је оштро захтевао од УНС и НУНС да се огласе и осуде фашистичко понашање организатора трибине.

Коначни раскид са прошлошћу се догодио када је Томо ухапшен због претњи Динку и Недиму.

У свим његовим раскидима са својим прошлостима један је ипак пресудан.

Ловрековић је особито скренуо позорност на себе у емисији на једној новосадској телевизији јер се херојски испрсио и показао мајицу са натписом „Вучићу педеру“. Када направимо музеј полтронства на екс- YU простору, ова мајица мора заузети важно место.

Тада, 2015. Године, под насловом „Терор се наставља“ извештени смо да „Новинар Томислав Ловрековић ухапшен је данас због снимка који је снимио и поставио на Јутјубу. Он је снимио видео у ком критикује власт, а „великог вођу“ назива „помахниталим и поремећеним издајником. Он у видеу упозорава да ће СНС проћи као Мусолини.“

Како поменусмо, не треба таквима ни „штангла у 'вугла'“, некмоли далеко било гиљотина, већ су довољне две „клемпе“ да схвате неке ствари. Тако је Томо почео са својим великим самоисцелитељским преиспитивањем. Наравно, на себи својствен начин. Сада је штампа  забележила његов несвакидашњи перформанс испред америчке амбасаде када је уприличио „штрајк преждеравањем“ све док амбасадор Кајл Скот не прими и њега, како је рекао, међу „издајнике као што су Јанковић, Јеремић, Бошко Обрадовић, Динко Грухоњић и други на платном списку те амбасаде“. Клицао је Томо: „Примите и мене у издајнике, нисам шугав!“.

Сетићете се сами које издајнике под паском исте амбасаде је пропустио да помене.

Са тако изграђеном репутацијом Томо Ловрековић у својој зрелој ботовској фази нас сад учи изражавајући се на господственој латиници (нап.: посрбљавање наше) :

ОВАКО ЋЕ РУШИТИ ВУЧИЋА У 6 ТАЧАКА: Ахилова пета!

...На неформалном састанку руководства Савеза за Србију окупљеног око жутог тајкуна Драгана Ђиласа, уз присуство маркетиншких магова, ветерана Отпорових манипулативних кампања и ведета CANVAS, али и уз присуство одређених страних елемената, начелно су договорени координисани напади не само на власт председника Србије Александара Вучића, него и стабилност држава и то у шест тачака. Окидач за ову акцију је чињеница да Србији није сломљена кичма за исхитрено признавање квази творевине Косово у оштрој блицкриг кампањи америчке дубоке државе и других моћних савезника косовских терориста, а Недељник “Афера” први и ексклузивно открива где су дириговани опозиционари тражили “Ахилову пету” актуелне власти и шта нас чека.

ТАЧКА 1: Вучић је издајник!
ТАЧКА 2: Вучић је кукавица!
ТАЧКА 3: Вучићев брат је рекеташ и криминалац!
ТАЧКА 4: Вучић нема подршку најугледнијих институција!
ТАЧКА 5: Србија нема углед у свету!
ТАЧКА 6: Вучић ће покрасти изборе!

Затим ће – закључује после разраде свих шест тачака за државу забринути Ловрековић – неваљалци из опозиције на улице извести плаћену и „(не)контролисану“ руљу да сруше Вучића и са њим државу Србију, а све зарад тога да се дочепају фотеља...

Паметноме доста.

Е мој Томо, пређи ти на Badel Brandy, не скрнави више часно име Вињака.