Претражи овај блог

недеља, 18. март 2018.

ПЕТРОВГРАД НА УДАРУ ФАШИСТА


Заоштриле се полемике око враћања назива Петровград данашњем Зрењанину. Ово није бенаста полемика налична комунистичким кружоцима непосредно после Другог светског рата да ли треба "Деда Мраза" преименовати у "Баба Зиму" ради раскида са назадном прошлошћу. Ова "прича" око имена града је заправо борба за достојанство националног идентитета.
Дакако, са новокомпонованих проеуропских гласила на дуговалним таласима "ТАНЈУГА" и тихим певушењем "Лили Марлен" у позадини, попут Пешчаника, Аутономије, Данаса... кренули су обрушавајући Focke-Wulf напади на српску народну идеју. Не, галами напредна интелигенција, мора се бранити "нападнути антифашизам". Какве везе краљ Петар има са фашизмом, и како то да Жарко Зрењанин нема савезничких веза са нацистима, за њих нису питања.

Тако се и Алексеј Кишјухас, декларисани титоиста по званичном баждарењу и небаждереног али извесног порекла, обрушио на људе који хоће да врате граду име Петровград, као да су у питању неки нацистички ливидатори. Отуда бомбасти и пијачно-подмукли наслов "СТРЕЉАЊЕ ЗРЕЊАНИНА". Враћање часног имена граду није никакво стрељање.
Управо невероватан чанак!

У којој Орвеловој години смо ми то закуцани, у кавом фашизму?

Какви нам се смрдљиви треш-памфлети подваљују као мал' не научна штива?
Да ли је овај свет генерално коначно излудео или се претворио у манкрутске робове смрвљеног разума?

Шта нам то аутор потура, под изговором "антифашизма" и борбе против "прекрајања (измишљене) историје", као да је Србија баш потпуна колективна дебилана, па не види да Кишјухас бестидно измишља нашу прошлост?

Ко сме у опште да буде толико дрзак па да пореди краља Петра Ослободиоца са неким провинцијским залуђеником и аутошовинистом, па још од овога другога диже на ниво титана а првога типично аустро-фашистички ружи?

Ако некога хвалите да је "комуниста од 1927.", онда вас и академска и обична људска етика обавезују да кажете да је дакле Жарко Зрењанин био савезник усташа пре рата, те савезник немачких нациста од 1939 до лета 19141. Дакле, у неком периоду Жарко и Шицер су били савезници и камаради. Из тога се види да су предратни закони били преблаги за такве хуље и народне непријатеље. Што су га нацисти убили? Ништа необично. Међусобне ликвидације су карактеристичне за комуно-нацисте. Тако исто је могао да га ликвидира Тито, као што је Мустафу Голубовића "одрукао" Немцима, Иву Лолу Рибара његовим (Лолиним) усташама, и десетине других из свог окружења ликвидирао на различите начине.

Па "Жарка" онда прогласе за "црвеног генерала". Колико је црвене војске имао под командом, адекватно би било "црвени капларица".

За лажну тврдњу да је У БЕОГРАДУ "побијено 1300 Јевреја из Зрењанина" аутор би морао кривично да одговара, будући да се ради о флагрантном покушају ревизије хрватско/католичко-усташке одговорност за геноцид осим над Србима и над Јеврејима и расистичко сваљивање непостојеће кривице на Београд и Србе.

Али, такође, велики "антифашиста и хуманиста" Кишјухас ћути о жртвама које је Пертовград претрпео од "ослободилаца" по обрасцу Жарка Зрењанина. Успело се пописати именом и презименом 588 жртава комунистичких зликоваца. Жртве су припадале свим народима и народностима, закључно са +Шот Илзе, рођене 1943.

Па Кишјухас каже:
"...Када су на десетине хиљада Зрењанинаца и Зрењанинки радили, самоуправљали и самим тим управљали својим судбинама? А „Дијамант“, „Југоремедија“, „Млекопродукт“, „Бегеј“, „Шинвоз“, „Металац“ и остале зрењанинске фабрике нешто значиле и ваљале?..."
Када се пише овако важан чланак, сваки озбиљни аутор би се прво информисао, а не вадио податке прстом из гузице.

Знао би да су "Дијамант" или "Шинвоз" (раније "Главна радионица државних железница") предратна предузећа. Али не само то. Петровград је пре рата, са 20.000 становника сразмерно знатно боље индустријски стајао од социјалистичког Зрењанина. Па није у ери Интернета тешко доћи до таквих информација. Потражите "INDUSTRIJSKO NASLEĐE: ZRENJANIN KOJEG VIŠE NEMA", па ћете се уверити да у мојој тврдњи нема претеривања. Та наопако да за педесет година социјалистичке диктатуре баш ни једно ново предузеће није отворено, а град нарастао на 80.000 становника (истовремено села опустошена, што је већ друга мада везана тема).

Један универзитетски наставник би најпре морао знати да је сва та "самоуправна привреда" ПРОПАЛА пре Југославије. Затим би морао знати да је пропаст била економски сасвим предвидива због неодрживости самог концепта. Морао би јавно казати да је тај концепт "радничког самоуправљања" Едуарда Карделија (ака Едварда Кардеља) само полуписмени "мозаички плагијат" "радничког корпоративизма" Бенита Мусолинија чијим је фашистима Едуардо Кардели припадао, а памет није није морао мењати када је знак на капи променио (који, нови знак, ретко и по изузетном морању носаше). Битност је да је предратна индустрија била самоодржива, корисна и напредна, а Титова и Карделијева неодржива, лења и пропадајућа. И то је научна чињеница које би се Алексеј Кишјухас морао држати као пијан плота. Али неће. Дража му фашистичка каљужа. Па из те каљуже немушто и неповезано бунца:
"...лажног сећања када је Зрењанин био некакав Петровград? Ма, Сунце вам жарко, вратиће се неки нови Зрењанин Жарко."
Не, не. Србији као со треба нови Апис. А што се Кишјухаса тиче, зарад народне добробити, Драги Јовановић би био мелем на рану. Љута травка на љуту рану.

Нема коментара:

Постави коментар

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши игра...