Претражи овај блог

субота, 02. септембар 2017.

ЈАПИЈИ ИЗ БРОДАРЦА

Када би просечном познаваоцу српског фудбала поставили питање на кога би се кладио на утакмици Црвена Звезда – Бродарац, вероватно би вас погледао са чуђењем. Међутим, пошто је реч о српском фудбалу у коме је свашта могуће, одговор није тако једноставан. Ако су сениори у питању, свакако Звезда је далеко надмоћнија. Међутим, ако се „спустимо“ у млађе категорије, долази до наглог обрта – Бродарац је тај који суверено влада српским фудбалом у јуниорској конкуренцији, а не Звезда или Партизан!

Заинтересован за овај феномен, мало сам се задубио у проблематику и, не кријем, у први мах сам се одушевио. Помислио сам, ево коначно једног „малог“ клуба који је ради оно што клубови тог ранга и профила треба да раде – да се превасходно баве децом и омладином. Заиста, њихов стручни штаб је импресиван: броји укупно двадесет пет чланова, од којих је осамнаест тренера са високим квалификацијама и репутацујом задужено за млађе категорије, уз помоћ још двојице специјалиста, за рад са голманима и кондиционог тренера. Кад се тако озбиљно приступи раду, такмичарски успех је природна последица, рачунао сам у првом моменту. Дакако, одмах ипак се поставило питање како један клуб „из краја“ ма колико се људи који га воде трудили, може да обезбеди квалитетнији стручни рад од врхунских клубова, и како играчки кадар може да буде равноправан кад се у Бродарцу скупљају деца из пар околних блокова, а Звезди и Партизану је селекциона база пола бивше Југославије?
Ц. Звезда - Бродарац = 2:3 ("Журнал", ФОТО: И. Веселинов)
Црв сумње ме је сасвим нагризао кад сам погледао на званичном сајту Бродарца састав руководства, који је, хајмо рећи, помало чудан. Председник клуба је госпођа Драгана Дабић, директор Драган Илић звани „Лита“ (који понекад вија противничке играче по терену), иначе посленик у највишим органима ФСБ и ФСС, спортски директор је Алит Куртовић, итд... Када сам прегледао трофејни састав јуниора Бродарца (1998. годиште), није било више сумње. У неком интревјуу поводом епохалног успеха омладинаца, господин Лита је појаснио:

- Искрено, нисмо рачунали на овако добар пласман, али опет, ништа није случајно. Сви знају да Партизан и Звезда покупе најталентованију децу из свих крајева Србије, а ми, најчешће, селектирамо клинце из пар блокова око Сава центра, Бежаније...Клуб се регенерисао и процветао последњих 7-8 година. Огромна средства уложена су у инфраструктуру и то се полако враћа (Нап.: одакле „огромна средства“ помоћу којих је клуб процветао, није појаснио). Имамо јасну стратегију и амбиције. Фокусирани смо на рад, развој и обликовање младих играча. Посао од кога сви беже, а нама причињава задовољство (Нап: Ама не сумњамо). Не занима нас много сениорски фудбал, али смо на услузи играчима уколико им треба помоћ, савет у проналажењу нове средине после једне или две сезоне у нашем клубу.

Другим речима, „фокусирани су на рад са млађим категоријама“ на једну или две године?! Ја сам скромни фудбалски тренер али не разумем како се то праве играчи за годину дана тренинга? Чини ми се да такав чаробни штапић тренери немају, таман и да их је двадесет. „Јасна стратегија“ ограничена на пар година „рада са клинцима“ па онда „помоћ, савет и услуга“ у тражењу „нове средине“. Ово је већ јасније.

Да је прича о „деци из краја“ шупља, господин Лита је сам потврдио већ следећом реченицом у истом интервјуу: „
Исправност политике Бродарца потврђује податак да омладински погон тренутно даје пет репрезентативаца: три за Србију, плус Црна Гора и Македонија.“ То све момци око Старог сајмишта, са годину дана тренинга?

Ма какви. У Бродарцу имају дискретни скаутинг који превазилази Звезду и Партизан. Таленти се доводе буквално из свих крајева Западног Балкана. Тако се на Санџакпресу појавила вест са насловом: „Пазарац Џенан Делимеђац најбољи млади фудбалер Србије. Уз поднаслов... „Фудбалски клуб Бродарац из Београда је Омладински првак Србије а његов најбољи играч и носилац игре је наш Џенан.“
 
Логично је да у спорту постоји „вертикална проходност“ која се тиче напредовања младих талентованих играча из мањих клубова ка већима. Код нас је обрнуто: таленти се селе из српских фудбалских „институција“ Звезде, Партизана, ОФК Београд, у нижеразредни Бродарац.

Не можемо знати који су мотиви повели Чочај Аријаса да, иако један од најталентованијих фудбалера Партизана на прагу првог тима, пређе у Бродарац? Али, ако такви случајеви пређу у правило, онда имамо ситуацију.

Највећи таленат ОФK Београда, 17-годишњи Матија Бабовић, „тихи убица голмана“, био је најбољи стрелац Kадетске лиге Србије у протеклој сезони, па је и логично што овог лета на његову адресу стижу бројна интересовања домаћих и иностраних клубова. Право градско дете, лепо васпитан, модерно обучен, али за разлику од већине вршњака, иако има само 16 година, прича као "матор". Не крије се иза флоскула, нападач је па се не брани...

Он је на ту тему говорио у изјави за данашњи ''Спорт'', па ће ''Романтичари'' бити на великом испиту у покушају да га задрже у својим редовима.

''Истина је, нема дана на моје родитеље неко не контактира. Од наших највећих клубова, до скаута из иностранства. Сви желе да дођем у њихове редове'', изјавио је Бабовић.

Ипак, он додаје да, иако му интересовање прија, не жури са одласком из ОФK-а, где би волео да остави траг и у сениорској конкуренцији.

Стефан Бабовић, првотимац Партизана , брат је од стрица младог Матије, о чијим људским и фудбалским квалитетима је говорио бираним речима. - Нема дилеме, Матија је изузетно талентован и има перспективу да направи много већу каријеру од моје. У осетљивим је годинама и сада мора да ради на прави начин, али познајући његов карактер убеђен сам да ће остати на правом путу. Вредан је, радан, дисциплинован, дете за пример – рекао је Стефан.

И од свих атрактивних понуда, како из земље тако и иностранства, клан Бабовић везан за Партизан је свог ђетића усмерио на Бродарац, да га тамо обликују као фудбалера и човека???

Сасвим је јасно да је Бродарац „сјемениште“ неке јаке менаџерске твртке. Толико јаке, да је јача од сваког нашег фудбалског клуба. У Бродарцу купе децу, па их шаљу даље. Тај трафикинг са децом је већ уходан. О томе сведочи вест да је још 2013. године Италијан Виторио Риго, између осталих адвокат Ибрахимовића и Балотелија, боравио у Београду у посети Бродарцу..."Неколико момака из Бродарца већ је боравило у Италији, били у камповима Фиорентине, Роме, Ђенове… Да ли ће потписати уговор са неким од тих клубова мене професионално занима због будуће сарадње, али сам у Београд превасходно дошао како бих клијентима објаснио с каквим ће се административним проблемима суочити ако дође дан да се преселе у Италију, пошто Србија није чланица ЕУ.“ - Објаснио је сврху посете адвокат Риго.

За српски фудбал то је толико штетно да не може да се израчуна. Колико кошта играч подмлатка Бродарца или тај исти играч три-четири године касније као првотимац Звезде или Партизана, и сасвим могуће, репрезентативац? Показује се такође да је читав „систем селекције“ у нас дегенерисан и изврнут наглавачке. Дечаци, уместо да маштају да постану велики играчи наших трофејних клубова и репрезентације, као идеал постављају да се се преко менаџерске испоставе попут Бродарца како било дочепају иностранства.

Формално, не можете никоме, па ни Бродарцу, забранити да стреми највишем такмичарском резултату. Међутим, то што се тамо ради скоро је немогуће на регуларан начин јер се ФИФА и УЕФА прописима труде да колико је могуће заштите малолетнике од трафикинга; или може али са слабом зарадом. Но, пошто је финансијски интерес као дух из старог замка који пролази кроз зидове, тако и менаџери и адвокати нађу начина да заобиђу прописе и пуно боље зараде. У главном се ради о, званично недозвољеним, „грађанским уговорима“ са родитељима деце, којима деца практично долазе у робовски статус према менаџерима.

За добро пословање није ни све набројано довољно. Потребне су и јако добре везе са домаћим државним структурама. У случају Бродарца мислио би човек да у њиховом првом тиму све пуца од младости. Ма какви! Узданица првог тима је четрдесетогодишњи Славиша Кокеза, тренутни председник ФСС, са својим пивским стомачићем. У својој званичној биографији на сајту Фудбалског савеза Београда Славиша Кокеза истиче да је фудбалску каријеру започео у ФК „Челик“ из Зенице играјући у млађим категоријама у периоду од 1985 до 1991. године. У сениорској конкуренцији, како наводи, играо је за ФК „Бродарац“ из Новог Београда, а у овом клубу као фудбалер и као функционер провео је период од 1999. до 2014. године. Напомиње да је још као активни фудбалер у периоду од 2009 – 2011. године постао директор ФК „Бродарац“, а од 2011 до 2012. године био је генерални директор ФК „Земун“. Од 2012. године је први човек Звезде, да би коначно постао први човек ФСС. Од Бродарца до првог човека српског фудбала за само четири године! На другим местима може се сазнати да је Кокеза један од главних финансијера Бродарца. Где је Кокеза, сигурно је иза бар један од Вучића. Ето како је финансијско-организациона структура затворена.

Прво што бива јасно је да је Кокеза у директном пословном (и етичком) сукобу интереса. Потпредседник управног одбора Црвене Звезде уместо да најталентованије младе играче усмерава ка Црвеној Звезди, он их шаље у Бродарац. Уместо да је смер талената од мањег клуба ка већем, оно је обрнуто. Тако нешто ни један клуб од репутације не би дозволио. Једини одговор зашто су такву ситуацију трпели у Звезди је што им је опстанак директно завистан од политичке воље врха власти.

И шта сада раде наши „велики клубови“? Наричу. Веле да "су жртва манипулације системом" Економиста, проф. Божидар Церовић са правом критикује ФСС:

„..Али, суочавамо се опет са истим проблемима. Наводно, имамо реномиран савез, али савез без система, без јасне политике која покреће напредак фудбала, најпопуларнијег, али доиста увелико запуштеног спорта у нас. Имамо савез стално уплетен у неке интриге, у нереду, у ком се одлуке мењају од данас до сутра, без плана и било какве стратегије.

Зашто се сви праве да не примећују како се први пут у нас увлачи сумња у намештање, чак и код јуниорских категорија? Да ли је тај однекуд нагло изникли клуб Бродарац заиста скуп генијалаца или је нешто друго у питању? Они који то редовно прате причају свашта, али наглас се нешто не чују? Али зато, савез, кажу, оснива неку нову етичку комисију, наравно, не тим поводом, него хоће мало да причају "о поштењу".

Уз то, све се заогрће разним лажним политичким подршкама, уводе се ствари које не само да не треба да постоје у спорту, него су стриктно и забрањене. То само потврђује да и немамо посла с људима из спорта који га воле и разумеју, већ, углавном, ситним шићарџијама који себи стварају простор и место које у својим редовним пословима нису успели да освоје. То су те муке малих играча...

Но, проблем Црвене Звезде је дуг од 52 милиона евра. За функцинисање клуба потребно је 10 милиона евра годишње, од чега половину покрива спонзорством „Гаспром“. Испада да клуб десет година није приходовао ни један једини евро, само тако је могао настати оволики дуг. Па шта је радио економиста и Метузалем Церовић који је у фудбалу још од Титовог доба, да то спречи?

САСЛУШАНЈЕМ Божидара Церовића, некадашњег члана Управног одбора Црвене звезде, у среду је у Вишем суду у Београду (Нап.: ради се о 2011. години) настављен поступак против бивших челника нашег најтрофејнијег фудбалског клуба, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Милоша Маринковића, као и менаџера Ранка Стојића, оптужених за малверзације приликом трансфера фудбалера. Церовић је том приликом изјавио да су сви трансфери били корисни за клуб, али „да се не сећа како су они реализовани“.

Шта ћете, старији човек па му памћење попустило. У главном сви поштени а пара нигде. То од 1945. научило да са државне сисе забашуре сваку своју малверзацију и да ником не одговарају. Све што је Церовић рекао за ФСС је тачно, само што све исто важи за већину наших клубова, оних најелитинијих понајвише.

Е, између осталог и зато, 27. септембра моћи ћете да уживате пратећи дуел Бродарца и израелског Макабија у Европској лиги шампиона за јуниоре.

А деца, како се она сналазе у том општем хаосу, аномији и грабежу? Ма одлично. Одбацили су сваки младалачки идеализам и постали прави фудбалски јапији, „млади градски професионалци“. Својом појавом, стајлингом, снобизмом, геџетима, аксесоарима, клабизмима... сасвим фино уклопљени у београдски малограђански миље. Мало сам погледао њихове ФБ профиле. Пишу „ћелавом“ латиницом, слушају Дина Мерлина, не могу да саставе више од једне реченице па више комуницирају „смајлијима“ и разним сличним визуелним садржајима. Према свом клубу не испољавају никакву емоцију (што је иначе - јака емотивна везаност за клуб и другове - карактеристична за овај узраст), па чак се и међусобно слабо друже. Све што је у њиховом видном пољу је гранични прелаз иза кога их чека брдо пара.

Нема коментара:

Постави коментар

ТРАЛАЛА, ТРАЛАЛА, СРБИЈА ЈЕ ПРОПАЛА Сећа ли се још неко шта то би 11. 11. 2018. У 11 часова код Тријумфалне Капије у Паризу? Слаб...