СРПСКА РОЗЕТА

СРПСКА РОЗЕТА

"Нови идентитет Србије" Фото: Re⋮Srb

1.

Некако све чешће, људи од имагинације и ерудиције, упозоравају нас кроз литерарне визије, како би свет изгледао да је Хитлер чудом победио. Све је то толико мрачно, да се човеку следи крв у жилама. Ерго, поручују, хвалите ову Цивилизацију, не знате шта нас је могло премрежити...

Хитлер, међутим, није чудом победио. Победио је зато што је јасно артикулисао примордијалне нагоне цивилизације Западних Племена. За Жидове се не треба превише бринути: јесу пропатили (свакако мање од Руса под Лењином и Троцким) али, пошто су као мачка са седам живота, очас су у Талмуду нашли упориште за сопствену редефиницију. И, ево их опет као перјаница Новог светског поретка, сада као мачке са девет живота.

Како би то наци-апокалиптично друштвено чудовиште заправо изгледало да је Хитлер победио?

Најпре, по дефиницији, имали би НАТО пакт, који би насртао на оно што је остало од СССР, "јер није поштено да само једна земља располаже са толиким Земаљским ресурсима" (казала Ангела Меркел).

Друго, имали би Европску унију, у којој би Немачка економски црпла инфериорне, доње народе. Може о ЕУ да прича ко год шта хоће, ипак је то нацистички пројекат и нема ту порицања. Ваља се да се мало понови градиво: 

Године 1936. Хитлер је рекао у Рајхстагу: “Није интелигентно замислити да се у таквој тесној кући као што је Еуропа, заједнице народа могу одржавати различите правне суставе иразличитеконцепције закона, тако дуго времена.” Године 1941. Валтер Функ, Хитлеров министар економије, покренуо је Europäische Wirtschafts Gemeinschaft (Еуропску економску заједницу) – ЕЕЗ) да би успоставио јединствену еуропску валуту. Хитлеров план за интеграције еуропског господарства у јединствено тржиште. За своје добро, Европа мора бити гурнута из романтичне назадности.“ (Економски изглед Нове Европе - Walter Funk).

Неумитно, формирала би се екстремно обогаћена олигархија која би владала Пангеом. Где је олигархија ту је и "дубока држава", метастазирани бирократски апарат и сличне пошасти. Што се "демократије" тиче, било би је таман колико је и има.

Пошто свака власт квари, а апсолутна власт апсолутно квари, и нацисти би се за три генерације профанисали и угојили, а гласовима утањили. Унуци више не би марили да елегантно прикривају своју порочност, а нарочито содомију коју су одувек затомљавали.

Са прилично сигурности могли би додати напомену да би, у случају Хитлерове победе, Черчил већ нашао начина да напије Хитлера и тако склопи неки ортачки споразум, сасвим слично као са Стаљином.

2.

Ми би живели тачно овако како живимо овог тренутка, са неким аустрофашистичким идиотом као намесником. Наша паметна деца би трчала да уздижу мисао Великог Рајха, а медицинске сестре сматрале за велику привилегију да се запосле у Немачкој како би прале дискредитоване позадине самртним велико-немачким бабама и дедама, за које њихова деца не могу да троше своје драгоцено време, а ни руке не би да прљају. Ко не верује, нека гледа  и чита плакате:



ШТА ЋЕ БИТИ КАД ПОБЕДИ национал – социјализам?

Српски народ постаће члан велике европске породице. Србија неће више бити монета за поткусуривање рачуна између великих сила. Нестаће страха од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања, уз подршку уједињење европе.

Рад ће постати једина и уистини права вредност. Духовна народна блага, вера, породица, све културне творевине, приватна својина стварни покретач напретка, биће заштићени и обезбеђени. Отпочеће нам бољи живот. Из крви најбољих синова Европе наићи ће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања.

НЕМАЧКА – ЖИВОТ „СВОМ СНАГОМ ЗА РЕФОРМЕ И НОВА РАДНА МЕСТА“ јер „УЈЕДИЊЕНИ МОЖЕМО СВЕ“…
...

Наравно, као и све на овом свету, и рекламиране почетне вредности ("што момак увече обећа девојци, то ујутру не важи") су доживеле делимичну метаморфозу, па су "духовна народна блага, вера и породица" у Србији презрене као ретроградне препреке просперитету, те их с тога треба уништити за сва времена. Наш volens-nolens отац и мајка Јосип Броз Тито, се слагао са Хитлером, те је послао стотине хиљада фабера да раде "тамо где има посла за све" и шаљу девизне дознаке овамо где пара никада не беше довољно за благодети самоуправних социјалиста. Мало по мало, од Срба је остао само голи хомо-фабер и фаберка, у пеленама. Све коначно постане толико одвратно, да чак и новинари плану. После моле за опроштај, али истина остаје за њима. 

3.

Хитлер је, међутим, савршено очигледно, био медиокритет, скучене и инцестне личне визије и ускраћен физичке лепоте. Упоредите само Карађорђа Петровића и Адолфа Хитлера, па да питамо задрте "14" фанатике, ко је дакле над-раса?

Ценити ко је супериоран на основу боје косе и очију и кривини носа је архи-будалаштина. Уверење да ту "нешто има" па ваља спалити пола света да се то докаже, може се сврстати само у колективно лудило. Иако није испуњавао ни један од расних параметара за перача улице у Великом рајху, Темуџин олити Џингис-кан је био већи освајач него што је неостварено бечко штрокаво мазало, неостварени аустроугарски каплар, неостварени Велики вођа и остварени аргентински дементни пензионер у колицима покривен карираним ћебетом на неком обронку са свежим лахором, и у најбурнијим сомнабулијама смео да замисли. И то је Џингис-кан постигао без тенкова, авиона и Фау-1 и 2, већ само на коњу, са шницлом под дупетом. Не само то: Темуџин је војску и укупно ратоводство 1200. године поставио тако да су тај ниво организације и вештине некако постигнути тек за време WW2. Па ни ту није крај - Темуџин је културу геноцида толико дигао да би Хитлер умро од стида.

Или, са друге стране, да није било арапске науке у средњем веку,  западна Европа би и данас била загубљена прашумска вукојебина пуна измета и пацова по улицама, заражена болештинама од којих се брани људским жртвама на ломачама. 

Зато је А.Х. (= 14) заправо само премунтовао оно што су га учили док је био тек кињено јеврејско копиле, а не Велики Вођа Хиљадугодишњег рајха, мало заменио субјекте и објекте Талмуда, суштину не, и добили смо Нови светски поредак. Они које је највише мрзео, завидео им и преписивао их, дигли су његову визију на разину Изгубљених у свемиру, апсолутно способни да војно прегазе све и свакога, ни небо им више није граница. Само параноидни перфекционисти могу наћи некакве разлике између политичко-етичких доктрина Талмуда, нацизма и Новог светског поретка.

Све те идеологијe спадају у псхијатријски опус "pseudologia fantastica", али под страшним притиском незајажљиве колективне алавости, грабежи и саможивости. Ако их препознате, "криви се што сте их познали". Цитираћемо психијатра: "...али када сте у ординацији сами са пацијентом, увијек можете очекивати љутњу или изливе бијеса. У прошлости су се чак дешавали и физички напади од стране пацијената чији је свјесни покушај обмане откривен и на тај начин осујећена његова намјера да оствари добит коју је планирао". Само проширите дијагнозу на групу народа, и ето нас у Новом светском поретку, без психијатријске скрби.

4.

У последњих сто година и мало  више, Срби једва да су двадесетак година живели у слободи. У осталим временима мењао се делимично само облик окупације. Дакако, ако се патриоте систематски истребљују генерацијама, сасвим је природно да у народу имамо више квислинга и проданих душа него часног света. Свест нам је толико изобличена да више и не умемо ни да разликујемо слободу од ропства. Поменућемо општепознати процес окупаторског затирања ћирилице. Оно што су некада окупатори морали да раде силеџијски и окрутним терором, сада радимо драговољно сами себи. Догурали смо дотле да зазиремо, избегавамо или бар чинимо кисело лице кад на рафу у самоуслузи видимо неки производ са ћириличним именом. "То мора да је неко ђубре" - шапуће нам подсвест.
 
Срби у Великом рату према филму "Свети георгије убива аждаху"

Филм је такође важан (најбољу верзију о "Титаник"-у направиле су Хитлерове филмаџије). Толике године након фиктивног пада "комунизма", наши ТВ-канали су затрпани "партизанштином". О најславнијим и најстрашнијим данима Великог рата, нема ништа. Има "Марш на Дрину" из 1964. где је Церска битка приказана као фудбалска утакмица где су наши победили у зауставном времену. Аустроугарски злочини не постоје ни у назнаци, нити се приказују пијани Аустроугари искежених чељусти док кољу, како се ритуално четници приказују седамдесет година (за сада закључно са "Равном Гором"). Није се то смело јер би Титу и братским народима врло криво било. После је сличну матрицу "амортизовања олити пацификовања истине" применио наш Бјела за своју франшизу "Монтевидео". Имамо и филм "Свети Георгије убива аждаху" где су препечене комуњаре Срђан Драгојевић, Душан Ковачевић, Лазар Ристовски и остали, и буквално српске ратнике убогаљили, огрбавили и побудалили. Ни Вељко Булајић или Хајрудин Крвавац не би радили са толиком страшћу и поганом инвенцијом, као домаћи квислиншки олош.

Наша извесно квислиншка власт (за овакву врсту режима нема друга дефиниција без обзира на позивање на подршку народа) и пратећа котерија, иде дупетом окренута ЕУ док све даљој Русији преврће очима к'о сврака на југовину. Ка Космету више и не афектира, тај проблем су превеслали. Велеиздајницима на власти Косово и Метохија не значе ништа, њина душа потајно чезне за сто година мртвом Аустоугарском и топлој речи из царствујушче Виене. Отуда, у згуснутом погибељном хисторијском метежу, скоро "бенигна" вест да су кроз Србију пренети шљемови за војску Косове, има немерљиво већи или дубљи етички односно срамотнији значај. То је исто као да на пладњу приносите куртоне силоватељима своје мајке.

ТЗВ Србија је дакле у Еуропу кренула рачјим ходом, напредујући унатраг, да се Власи не досете.

5.

Знали смо да је "Коштуничин" Устав последња брана тоталном уништењу Србије и кост у грлу свима који мрзе Србе. Однос према том Уставу је тачна мера патриотизма. Чим неко напише/изјави "Ја сам патриота АЛИ САМ ПРОТИВ УСТАВА зато што..." и даље следи рационализација која се може свести под немачку пословицу "изговор је као шупак, свако има по један", можете рачунати да је такав "Србин" одвратнији и подлији од сваког полатиничареног "другосрбијанца".

"Новим" Уставом, који се извесно негде далеко пише у подрумској пивници и сабира све вредности нацистичке окупације 1941. и устава из 1974., Београдски пашалук ће свечано бити октроисан, док ће остали санџаци и бановине бити формирани како је ономад било. Преамбулу ће театрално бацити на ђубриште историје. Тим Уставом Србима ће бити додељен статус јединог геноцидног народа у Европи. Патриоте са "али" неће ни зуцнути, јер цене да су толико вредни да је грдна штета да чаме у затвору.

Но, и кад мислите на су вас нацисти и домаћа фукара прописно изгазили и лобању вам поломили, ето још нешто што ваља изменити и пропаметити. Ето, ни "визуелни идентитет" нам не ваља?! Појави се ниодкуда неки "графички дизајнер специјализован за заставе" (?!) Владан Павлович. Овај педер и душом и телом, плаћен доларима за ту дубоку љубав, ће објаснити своју маестралну орнаментичку визију:

"Србија има дугу хералдичку традицију која потиче од Византијског царства, користећи симболе хришћанства, међу којима су најкоришћењији оцилот (огњило, српски крст), љиљан, и симболи монархије и царства као што су двоглави орао, круна, краљевски плашт и слично. У новом добу оваква средњовековна хералдика својом симболиком не представља савремено толерантно и мултикултурално друштво, јер Србија је секуларна и демократска република по Уставу Републике Србије". Павлович сматра да је тренутно стање државних ознака прилично лоше, са превише елемената и детаља, кича, промашених и неприкладних симбола и слика "које су најчешће неуставне".

По његовом предлогу, нови симбол Србије би представља бела розета, са осам латица, постављена симетрично на плавој позадини заставе, која је симбол мирног неба. И још, али не мање значајно... "Розета својим изгледом и положајем симболише јединство, мир и стабилност, а различитим латицама динамичност мултикултуралног и толерантног друштва. Својом древном симболиком представља сунце, звезду, живот, и својом цветном орнаментиком природу." Та знамо, нисмо ми први који су користили розету као знак мултикултурног и толерантног друштва, мир и сабилност. Само дебил може поставити питање како неки "стручњак за заставе"  тако грдно може да побрка појмове?

Шта се заправо може очекивати од дегенерика, који не уме да разликује смисао државних симбола од бабине мустре за хеклање, па би ту нешто да буде креативан. У тој нарученој креативности овдашњем педеру једноставно недостаје храбрости да каже: “Није интелигентно замислити да се у таквој тесној кући као што је Еуропа, заједнице народа могу одржавати различите правне суставе и различите концепције закона, тако дуго времена. За своје добро, Србија мора бити гурнута из романтичне назадности.“ Па да храбро постави коначни предлог. 

Геј-активиста Владан Павловић са предлогом српске заставе. Фото: Србин.инфо

О да! Овако храбро и визуелно интересантно решење националне заставе која оличава невиност и белину планинских висова које досежемо у своме цивилноме друштву, нема ни један народ на свету. Ми би били први и јединствени. Истом, могли би уградити белу розету на белу позадину и тако постигли савршенство мистичности.
 
Шта у осталом значи најхрабријем мртвом народу, чиме млате издајници?

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА