ИНАУГУРАЦИЈА ИЗ ПОРОДИЧНОГ УГЛА
Ово што вам пишем немојте ником рећи.
У мојој петочланој породици једини сам ја мушка глава, али празног џепа. Једино ја не зарађујем ништа. Ево, као трудњача чекам (још седам месеци) да достигнем пензију и коначно постанем свој човек.
Чак и моја најмлађа кћерка ради преко студентске организације. У вези тога рекао бих да наша деца нису лењи дебили, већ државни апарат производи дебиле по својој мери. Примерице, та моја најмлађа кћерка је као пахуљица, ситне грађе, умиљата и бејби-фејс. Па замислите такво нежно чељаде у некој самоуслузи за месарским пултом са сатаром у руци, а не види се преко пулта. И није јој било тешко за месечну зараду коју татини синови заврше за ноћ.
Неко време ради за једног кабловског оператера. Суочила се са реалним животом, и то је за њу било врло потресно. Ето, прича, Сомбор је град старих људи. Шта ћете више, депресивно.
Сад тренутно ради на обуци пензионера за правилно коришћење даљинског управљача ТВ. Фрустрирајуће је што покушава да их упути у тајне даљинског управљача, а њих то не интересује, не обраћају пажњу, већ јој објашњавају политику. Немају много коме, па њој. Треба ли рећи да су апсолутно фасцинирани Вучићем?
И, тако, ономад моје дете дође тим својим послом код једне пензионерке. Не могу ја да предпостављам, али види се да је буржујка, а није од пре рата. Велики стан, стилски намештај. Богато. Кћерка покушава да објасни шта да ради ако нестане струје, а госпођа прича о Вучићу. А, не, није тако просто. Онда је објаснила како је син купио ново црно одело, а ћерка нову хаљину, јер обоје су позвани на инаугурацију. И онда је настао преседан, јер је у нервози припрема изведена мини модна ревија, па госпођа није својој кћерци дозволила да у таквој хаљиници иде на дипломатски пријем, те је послата да купи другу хаљиницу са дозвољеним палчевима од колена и до колена. То је читаво узбуркавање у породици било како да се изађе пред Алека. Породично узбуђење о коме ће следеће генерације преносити сећање. Нећу да кажем, тако сам и ја научио шта је дрес-код. Не зна баба како да укључи даљински, али зна шта је дрес-код.
Ако је неко помислио да је баба у опсајду, у грдној је заблуди. Најпре је стара партизанка са ораховим намештајем поносито ускликнула: "Ето, нека смо коначно доживели да Вучић буде председник!" (знају они шта то значи, не будите луди) и онда, са орловским погледом: "Ти си наравно за Вучића?!" Она моја пахуљица треба да ради свој посао, те одговори : "Ја сам аполитична." и покуша поново да скрене причу на даљински управљач. А, не! Ту се баба обруши: "Како те није срамота! Имаш двадесет година а ниси свесна! Дете освести се!".
Изађе моје дете из ораховином опточеног брлога и под стресом.
Позове маму да се пожали, изјада и замоли "али немој да кажеш тати знаш како је луд!". Јес', моја госпођа много може, али да ћути не.
И тако имамо причу како све функционише. Да ботови и све везано... али партизански пензионери са ораховим намештајем и њихови потомци у дрес-коду, нам запржише чорбу.
Да сам ја био уместо моје пахуљице, баба би летела са спрата у дрес-коду као са падобраном. Моји раде, њени стида немају.
Коментари
Постави коментар