ЗНАМ ЈА НАС, ЈЕБ'О НАС ПЈЕШЧАНИК (1)- АКО СМО СТОКА НАКЛАНА, ОНДА НИШТА
ЗНАМ ЈА НАС, ЈЕБ'О НАС ПЈЕШЧАНИК (1)
АКО СМО СТОКА НАКЛАНА, ОНДА НИШТА
Задатак превазилази моје људске могућности.
Ако се позабавимо сајтом "Пешчаник", његовим ауторима, бест-френдовима аутора, дискурсом и финансијерима, мало-по-мало доћи ћемо до дефиниције и практикума "дубоке државе", што није само тупава "администрација", како 'лади један уважени потуљени комуњара, у јавности представљен као "националистички дисидент". Да скратимо, "дубока држава" није администрација, већ они који командују са тупавом администрацијом, а нису ни Парламент, ни Влада ни Председник - па таман Председник јесте коријеном празилука из Кумровца, Чипуљића или Шкаљара. Јер, и ако јесте, ваља му слушати старијег. У млађега поговора нема. Савремена либерална демократија се темељи на добром узору послушања.
Но, да би се сво ђубре истерало на чистац, потребни су тачни подаци: Ко је шта радио и за које паре? Чији је, ко су му тата и мама? Како је Небојша Бугариновић као бедни студент олако допро до најугледнијих радио и ТВ емисија, па муцајући дрхтавим гласом од треме, постао и уредник култне емисије "НИКО КАО ЈА". Како је то постао, кога је сменио на функцији? Куда су се кретали ти новинари? За које паре?...
Толико прецизних рупа има, да аматер попут мене, циљано не може да доспе до сигурне истине, мада је из далека видљива.
Треба ми помоћ пријатеља. Али, знам, оно за шта замољавам толико је мукотрпно, стресно и досадно, да разумем да никакве помоћи неће бити. Без обзира што нису у питању СМС поруке, односно паре за оболелога, већ информације.
...
Одмах да кажемо - ЛАЖУ!
"НИКО КАО ЈА"
"...Тада је постојало и правило да се сваки слушалац који се јави у емисију, прво представи именом и презименом и остави број телефона, па накнадно буде или не буде позван да се укључи у програм. Ми смо установили ново правило анонимности слушалаца и директног укључивања у програм. Слушаоци су постали наши прећутни савезници."
Моментално се поставља питање како слушалац који се укључи у програм како би нешто рекао, може бити "прећутни савезник"?
Овако нешто може исписати врло глупа ћурка, или култивисана Драгица Правица; то нормалан мозак не прима.
Али, мало затим, Светлана Лукић нам лучу приближава:
"Током 1990-е, све чешће су нам се у програм јављали слушаоци који су се
бунили зато што се у емисији чује само једна, а никада друга страна. У
једној од најава званично сам прокламовала најважније правило наше
уређивачке политике, којега се придржавамо до данас – у нашим емисијама
постоји позитивна дискриминација мањинског мишљења. Неоправдано
маргинализовани људи и идеје биће главни јунаци нашег програма."
Па, ћурке, како сте могле знати шта ко мисли и заступа, ако сте, да се подсетимо, "установили правило анонимности слушалаца и директног укључивања у програм", те сте инсталирали многохваљену "позитивну дискримацију мањинског мишљења"? Данас, покушајте код "њих" реализовати право свог "мањинског мишљења" - најебаће вам се цивилно оца нациоаналистичког. Наругаће се.
Ја сведочим да Светлана Лукић лаже!!! Оно прво правило укључивања у програм никада није мењано, него је под њом заоштрено. Знам, пошто сам био повремено активан, али селективно укључиван, зависно од онога што сам хтео рећи. Јер, морао си да кажеш не само име, презиме, адресу, број телефона, већи шта ћеш говорити у етар. Зезови нису долазили у обзир. Ако почнеш нешто друго, чује се би-бип... Рецимо, у вези гостујућих лезбача код Светлане, није ме пустила у програм. Лукићка је знала лично већину од оних који се јављају, па за такве није важило опште правило. Медијска демократија као '48.
И то је убило, иначе иницијално потентну, радио-емисију "Нико као ја". Идеологија "Шарло акробате" дошла је главе српској медијској слободи.
И сада, после толиког курвања, "Пешчаник" се дичи слободом мишљења раширених ногу. Кога паре тога и Лукућка.
Коментари
Постави коментар