ХУК СТАДИОНА (1)

ХУК СТАДИОНА (1)

Усред наше политичке динамике која носи све знаке ропца, док Србија више личи на Калварију него на државу, у први план, као нешто од необичне важности за наш национални идентитет, избио је сукоб између групице навијача ФК РАД и играча Партизана Евертона, у виду обостраног вређања. Сукоби такве нарави и масовности избијају сваке недеље по селским лигама, па се бежи по кукурузима, али и свуда по Европи, где постоје тунели спаса. Наравно, ако су мета расизма Срби и Србија постоји одиста фрустријајућа толеранција. И све то ником није важно. Додатни импулс јавном мњењу је додао перфектни Србин и Дверац Boѕko Obradoviс, позивом Радовим навијачима на покајање.

Логичан би био паралелни захтев Обрадовићев да се Бразилци извину навијачима Рада због понашања Евертона. Наравно, пошто би такав захтев показао колико је цела Обрадовићева прича политички коректна, уз снажну дозу малограђанске бурлеске, ухватио се величанствених српских слободарских жртава, као мајмун за банану. Ово Бошково етичко љуштење банане би се некако и могло пренебрегнути да реагује примерено свакој ситуацији, дакле на теже случајеве сразмерно одлучније, па чак и личним (по)жртвовањем. Без тих ултимативних реакција, лако се долази до аутошовинистичке парадигме. Задржаћемо се ипак само на опомени Обрадовићу да не помиње српске мученике узалуд, зарад јадног личног политичког ћара.

Међутим, изнад перфектних Срба постоје још перфектнији Срби. Такви Срби су метафизичко чудо интелекта. Тако се г. Владимир Челекетић у општој халабуци, у ономе што се у новинарској теорији назива „псеудо вест“, лажна вест, врло истакао. У напису „Мајмунисање“ поновио је неколико приближно општих места и фразетина, неспорно приближно тачних сагледавања приближно уопштеног стања нашег приближно виђеног народа. Тако је указао је на најмање две ствари:

- Прва је да се, о грдила, навијачи Рада зову „United force”, што је очити знак да нису патриотски Срби. Јер да јесу, назвали би се сочно српски „Делије“ (» delija • muški rod Junak, jako razvijen muškarac; Konjanik u nekadašnjoj sultanovoj ili vezirovoj straži; pogrdno: Kicoš, gizdavac (tur.) ) А може и „Јаничари“ (Јањичари или јаничари тур. yeniçeri — нова војска . „Фазани“, „Рукији“ јбт).

- Друга ствар је много опаснија и много одвратнија:

„Дакле, шта су навијачи, не само Радови, него и остали, учинили, све ове године, да се супротставе овој најезди на Србију? Ено уљеза код Економског факултета, у Шиду, у Суботици, по целој Србији. Нема судија, нама камера, нема фудбалског савеза да прописује казне. Али не, док се Вучић и Вулин хвале како ова руља без и једног инцидента пролази Србијом или живи у Србији, навијачи свој „патриотизам“ доказују тако што изигравају мајмуне и једни другима разбијају главе.”

Овако ужасан половичан „недостатак знања“, овако преметање памети манипулисањем тачно половином истине, је тачно дозирано.

Навијачке групе нису полиција или жандармерија или војска, да одржавају ред.

Навијачке групе нису политичке странке да би решавале питања које партије треба да решавају. Да су то хтели, оформили би се као странке, а не групе које навијају за овај или онај клуб.

Навијачке групе нису националне организације, па треба да решавају национална питања. Ако је до тога, нека аутор (Челекетић) наведе једну националну организацију која се препречила злу које је поменуо. И, сад, навијачи треба ЈОШ (назначавамо са разлогом) крви да пљују, е да би најреферентнији Срби били задовољни.

Или: Треба навијачи да изгину, па да Челекетић процени да ли су довољно корисно изгинули? Ко је више гинуо од њега?

Међутим, навијачи нису аполитични, још мање анационални. У нашим злим временима нико није пролио више крви за Србију, нико више дао живота, нико више истрпео, од тзв. „навијача“ (јер они нису само глупа недефинисана хорда, већ и наша деца, и патриоти).

Нико на својим још нејаким плећима и у својим младим душама не подноси терет српске самоиздаје. Нико не окајава српски грех као млади навијачи. Отуда, прича је тешка и одвећ далеко од епских висина. Али је ту, тврда и чемерна. То је прича наших синова.