Претражи овај блог

уторак, 14. март 2017.

ХУК СТАДИОНА - 4

НА КРАЈУ НАВИЈАЧКЕ ИСТОРИЈЕ

Наслов овог серијала "Хук стадиона" није случајан. Наиме, пре више од двадесет година објављено је неколико мојих написа са истом тематиком. Један од њих имао је наслов - "Хук стадиона". Зашто мењати наслов ако је све исто? Истост у смислу незаустављивог деструктивног процеса. Тада сам (1995.) писао овако (на згражавање тадање "патриотске јавности" оличене у неприкосновеном контраобавештајном пуковнику Јевтовићу који се од Титове кнојевске гусенице преко ноћи претворио у православног лептира): 

...Цео наш спорт се налази у једном неразмрсивом колоплету са корупцијом, организованим криминалом, свим облицима примитивизма. Да у питању није никакво претеривање нека послужи неколико цитата из штампе: "Притворен Жарко Павловић, 'Крушевачки шеик', власник ФК Напредак"; "Убијен Миодраг Никшић, 'кум' Звездаре и власник ФК Звездара"; "Убијен Радојица Никчевић, члан управе ФК Партизан, председник КК Партизан у време његових највећих успеха 1990-92 године, један од пет најбогатијих београђана"; "Притворен Момо Рајић, власник ФК Спартак"... Или: "Тренер Подгоричана са на сред терена хватао за место где се 'састављају ногавице панталона', али су га превазишли чланови управе који су се из почасне ложе служили таквим 'вокабуларом' да је публика морала да позове милицију да интервенише"...И тако у недоглед... У друштву које готово да нема позитивних узора понашања да му понуди (па ни у спорту), где је, дакле, суочен са најопаснијим друштвеним стањем - стањем без вредности (вредносним вакуумом), адолесцент тешко може да нађе "прави пут". Зашто се онда чудимо што су у Београду, на пример, 1994. године 16 убистава од укупно 58, починила деца узраста 14-18 година? О томе како харају дрога и верске секте (не мање опасне) не вреди ни говорити...

Ако се дода извештај у оно време постојеће Регрутне комисије Војске Југославије да је 1992. године 80% регрута имало различите физичке деформитете /Нап: Према најновијим истраживањима овај поразни удео младих српских делимичних богаља се попео на 90%/, лако се добија слика свеобухватног и дуготрајног процеса ментално-етичке и физичке дегенерације српског народа. Тадашња омладина данас су родитељи, и не може се очекивати у истој друштвеној констелацији да деца буду боља већ само гора, ма колико се опирали. Аркана и Јусу Булића могли су заменити само гори, никако бољи. Гишку и Кнелета су убили гори од њих, али не зато што су били криминалци, већ зато што су били и патриоте па су се отргли од система. Грешни, али патриоте, што је недопустиво. Природни след издаје је наметнуо да председник ФСС постане криминалац подсавезног ранга Славиша Кокеза (рањеник са фотографије) који нема проблем са патриотизмом. За њега је мутни буздован Толе Караџић Бизмарк. Први милион зарадио је као угоститељ са особитом понудом "издавање собе на сат". Рођен је 1977. у Сарајеву (нап: у време објављивања поменутих мојих старих текстова био је тек безимени бубуљичави клинац у утешној, "Саобраћајној школи"). У политичком ангажману, био је у Српској радикалној странци, а након Николићевог и Вучићевог просветљења, подржава финансијски Српску напредну странку. Био је на њиховој листи за републичке посланике на 104 месту, са описом "предузетник". Има чврстих извора да је  био "један од чланова новобеоградске групе нарко дилера која је финансирала Вучићево политичко напредовање, још док је био члан Српске радикалне странке...Овај 'кандидат' СНС је дошао из криминалне групе која је у МУП-у Србије била позната по убиствима, силовањима, разбојништвима, изнудама, крађи аутомобила, трговини наркотицима... Због својих криминалних активности је хапшен." На једној фотографији сублимирана наша политичка, национална и спортска елита са уочљивим карактером каморе. (Кaмора за разлику од сицилијанске Мафије нема централизовану структуру, него се састоји од више независких криминалних братстава која се понекад и међусобно сукобљавају).

Српски криминал је организован, дакле, то је државни ресурс. Отуда, службе безбедности и криминалци су као нокат и месо. Даље следи да милиција не тренира строгоћу на сваком грешнику о закон, већ само на онима који се отргну од система, макар зато што се превише осиле, па помисле да су јачи од каморе. Иначе, држава је врло благонаклона према политички коректним криминалцима. Да пустимо владу и естраду, већ да останемо фокусирани на навијаче. Данас сви вођи навијачких група имају криминални досије, мало који мање од десет кривичних пријава. Али је то, криминални досије, као туршија - вади се кад удари зима.

Чини се да је рекордер Ђорђе Прелић, бивши вођа Алкатраза. Осумњичен да је организовао убиство француског навијача Бриса Татона (Напомена: у ствари се не зна да ли је Борис Татон у опште убијен, али се зна какав је био те му је у Француској био забрањен улаз на свим стадионима. Но, умешала се висока политика). Против Прелића је до сада поднето више од двадесет кривичних пријава.

Најчувенији од свих,  Иван Богданов, такође има врло богат и занимљив досије. Између осталог, што је тукао милицајце. "Славан" је по томе што је репрезентација Србије због његовог дејства изгубила пар-форфе две утакмице - против Италије у Ђенови и против Албаније у Београду. Иначе, да ће се оба инцидента десити навијачи су јавно упозоравали данима унапред, али је јавност остала глува, слепа и тупа. Богданов живи на Дедињу, блиски комшија му је Ивица Дачић. То се затим прикаже као "српски милитантни клерофашизам".

Оно што је наш спецификум су "вође навијача - прелетачи"  Да постоје „прелетачи“ међу вођама навијачких група (што је иначе апсолутно немогуће у иоле нормалним условима), сазнало се знатно раније од убиства Аце Мутавог. Био је у питању „атентат“ на Александра Вавића – Ваву, када га је Бог погледао, па га је у киши куршума само један погодио у „карлични део“ или у „дебело месо“ у народу познатије као дупе. И, потом је настала чаршијска енигма зашто је тако брутално нападнут Вава? Престоницом је кружило неколико верзија, због чега је пуцано на "контроверзног" вођу са "југа" (шта је ту "контроверзно" нико не објашњава). Према првој, али мање вероватној верзији, осам хитаца је испаљено због сукоба међу самим "гробарима". На појединим навијачким форумима као разлог сачекуше, спомиње се освета - подсећа се на период када је Вавић као ватрени "делија" ножем избо неколико виђенијих "гробара". Међутим, мало раније појавише се наводни навијачи "Партизана" умоболног назива "Јаничари", који су као организована фаланга временом преузели контролу над навијачким "копом". Ко су ти "Јаничари", фудбалске мрке кошуље Вучићевог режима у Србији?

"Јаничари" су организовано почели да долазе на стадион Партизана од јуна 2013. Они су у сукобу са Партизановим навијачким групама Алкатраз и Забрањени, а полиција их везује за послове обезбеђења и и трговину наркотицима. Четворица „јаничара“ ухапшених у децембру 2013. због демолирања Вавићевог кафића радници су обезбеђења на сплавовима и саслушавани су у истрази убиства Федора Фримермана, али нису осумњичени. Али, ту су укључени и елитни представници Војске Србије...Београдска полиција расписала је потерницу за двојицом активних припадника Војске Србије, пише "Ало". Они су, како се сумња, учествовали у дивљању заједно са групом хулигана која је демолирала кафић у власништву Александра Вавића (26), једног од вођа Партизанове навијачке групе "Алкатраз". В. С, један од њих, најпре је затворио улицу Пере Ћетковића својим аутомобилом БМW X6 објашњавајући збуњеним суграђанима да је у току "рутинска контрола војне полиције" и да је улица затворена за саобраћај накратко, а потом је и ушао са осталима у кафић. Са друге стране за Н. В. није познато да ли је заиста био ту, пошто се на снимцима надзорних камера види џип марке "доџ", који је у његовом власништву, из којег излази један од учесника инцидента, али возач остаје у возилу. То су они јадници Војске Србије (Еј бре!) што парадирају у подераним чизмама. И неко верује да ће такви бранити Србију, а не Вучића?

О, да, "послови обезбеђења". Челници "Партизана" плаћају 3000 евра навијачима "Звезде" да их чувају. Од кога и зашто? При томе ти чувари имају своје лично обезбеђење. (Пок. Салета Мутавог је чувао човек по основном занимању затворски чувар).

Нове газде партизановог навијачког копа сада су навијачи који су до јуче били на Звездином северу, или припадали другим екстремним групама. Сале Мутави и неки Карапанџић. Уз њих су бивши припадници “Таурунум бојса” (навијачка група Земуна) и два дојучерашња члана “Плаве уније” (навијачи ОФК Београда), али и извесни "Веља", бивши навијач "Рада". Што би се рекло екипа навијачких "хуманих звезда". Александар Станковић први пут се помиње у јавности 2010, када је имао 23 године. МУП је тада ухапсио осмочлану групу осумњичену за два покушаја убиства, шверц, продају наркотика, експлозива и оружја. Ова група за коју је полиција навела да је вођа Станковић, због нерашчишћених односа јурила је Владимира Д., а изрешетала невиног младића на Медаку. На издржавање казне није отишао због "тешког здравственог стања". Боље да јесте. Иако лошег здравственог стања, имао је моћ да мења руководства Партизана. Сале Мутави и његова екипа помињу се и у вези ефикасне акције "Савамала". У вези убиства Салета Мутавог помињу се 40 кг хероина, извесни црногорски кадровик у ДБ и некакве 'ајдучке дружине из МНЕ - "Шкаљари", "Кавчани", "Загоричани"..., које владају београдским подземљем. Нема ту никакве везе са фудбалом и навијањем. У сваком случају, само на основу читуља поводом погибије Салета Мутавог, којих је у једним новинама објављено на четрнаест страна, могло је да се реши већина криминалних група у Србији. Поставља се озбиљно питање како једна држава, каква год да је, не може да се обрачуна са "Шкаљарима"? Немојте да смо неозбиљни. Једини одговор да "српска власт" неће то да ради, јер су на власти пословни партнери "Шкаљара" и кумпаније.

Некада је Скадарлија била појам боемског живота. У кафанама није требало обезбеђење. Данас је Скадарлија досадна. Можда прође понеко да види места окупљања српских песника. Све се преселило на сплавове, где владају дрога, разврат, турбо-фолк, смрт и обезбеђење. Свако мало плане неки сплав "због неисправних инсталација" или "грешке у обезбеђењу". Перфидна замена теза је да су "навијачи преузели обезбеђење сплавова". Обрнуто је - обезбеђења сплавова су добили директиву да преузму контролу навијача.

Прихватљиво је понашање раније поменуте "Лолите". Друштвено пожељно и исплативо је бити педер. Патриотизам је passé. Немојте заборавити - патриотизам младих је срамно издан од старијих генерација октобра 2010. На другој страни, узор су вође навијача који све ређе иду на утакмице са својим групама, већ одвојено, у скупоценим џиповима. Они су разметљиви, пуни пара, у кич оделима и са говорном аберацијом, окружени свитом, силиконским женскињем, моћни и наизглед изнад закона. То су нови идоли омладине. Само чињеница да маса младих навијача покорно прихвата да их воде људи који су их до јуче боли ножевима указује да је њихов идентитет у расулу. Та деца немају пут, немају чак ни странпутицу, већ само беспуће. Све више постају режимска потрошна роба. Није више ни њима тачно јасно за кога навијају, већ само којој шквадри припадају. Сви остали су непријатељи.Они више не разумеју "за ким звона звоне", већ слушају против кога звона звоне. На стадионе их спроводе као стоку, али брзо уче - ако не дирају у режиим много шта ће им бити прогледано кроз прсте, и мање ће батина добити. Нешто се и заради ако се покажеш. Шта више од живота да очекују летеће вреће хормона без будућности и без Отаџбине?


Како написа Димитрије Љотић у једном писму намеснику Павлу: "Шта мислите, Ваше Височанство, кад би се награде на изложби стоке стале давати рђавим примерцима и сељак схватио да се то и тражи, зар би се трудио и мучио да гаји више и боље примерке?"
 

Тако се навијачи, већином недозрели клинци, доводе у стање клања. Добровољни просипачи српске крви. Јер, клинци се једноставно поводе. То више нису навијачи, већ псеудо-навијачи. Истина је, чемерна истина, да је више српских регрута страдало у међусобним даљински детонираним обрачунима, него у одбрани Космета током НАТО агресије. Нико се на свету не убија толико и тако крвнички него међусобно ово мало преостале Српчади. Како идентитет бледи нека послужи девиза навијача "Рада" који беху со соли српских патриотских навијача: "Храброст, несаломивост, патриотизам - кад неправда постане закон, отпор је твоја дужност!" Како у ову максиму тумачити кад се Радовац залети и у возу закоље брата Србина? Или се исто залети дечак и убије вршњака (17г) у тучи која "није његова", већ других навијача? То "патриотизам" и "борба против неправде"? Истовремено, "вође" се убијају због других ствари. На пример, треба ли "рекетирати" неки ћумез, станични бифе са три стола. Наравно, пошто правде више нема, на једном суђењу недостајала су четворица навијача Рада јер су у међувремену погинули у различитим обрачунима. Овакво стање одговара једино режиму, управо ономе коме је неправда закон.

 

Пре двадест година писао сам: "...На сличан начин, нашим аналитичарима данас промиче кад млада публика у Новом Саду скандира 'Мрзим Београд!', или када се догоди да се играчи 'Партизана' јавно пожале после гостовања у Подгорици, да су им се у Црној Гори догађале сличне ствари као некад у Сплиту. Стадиони, данас као и јуче, региструју сваки потрес у друштву и злослутно опомињу на могућа будућа дешавања. Зато ваља увек слушати њихов хук."

 

Најцрње следи кад стадиони замукну. Кад деца забораве шта је пркос.

 

 


Нема коментара:

Постави коментар

ЗАСТАВЕ НАШИХ СИНОВА Најновије што смо сазнали је да застава наше државе није наша застава. Држава има своју заставу, народ своју. ...