Претражи овај блог

понедељак, 28. децембар 2015.

"СЛОБОДНА ЕВРОПА"

 

Пре неколико дана осванула је на велепоштованом сајту "Слободна  Европа" писанија "Злоупотреба Јасеновца за 'билдовање' национализма" из пера Душана Комарчевића. Ако се прави "студија случаја", прво погледате ко је аутор.

Душан Комарчевић - Рођен 1986. у Београду, где је дипломирао на Филолошком факултету на Катедри за скандинавске језике и књижевности. Од 2009. до 2014. године радио у редакцији регионалног интернет портала "е-новине". Прати друштвено-политичке теме у Србији и земљама бивше Југославије. Дописник београдског бироа РСЕ постао 2012. године. Сарадник је београдског магазина "ЛицеУлице" и приштинског интернет сајта "Косово 2.0". Текстови су му превођени на енглески и албански језик. (РСИ)

Ако пак погледате где све пише овај "перспективни сатиричар" (по Пери Луковићу) видите да је у питању класични другосрбијански, аутошовинистички, "бео-фашистички" (како се понекад сами карактеришу) шмокљан. Комарчевић је писао или још пише, поред поменутих, и за већину осталих новинарских преливних јама другосрбијанске клоаке. Ако би хтели дати оцену кључне карактерне особине ове новинарске "сисе" у развоју, по реално замишљеном удбашком мерилу, рекли би: Љигавост - врло се истиче. Употребљив као корисни идиот. Није скуп.

Садржина његових писанија је лако препознатљива - не треба ни да покушавате да тражите логичку или чињеничну везу између увода, разраде и закључка. Нема ни покушаја дубљег улажења у проблем о коме накуцава захтевани број речи, нема људског осећаја или емпатије као нечега што стварно постоји, већ се кроз текстове људскост "промиче" као "брига за озонски омотач" и "мир у свету". Имамо посла са "београџанином" који је своје српство отресао као што слину отреса на градски асфалт, тако да су у његовој инетрпретацији Срби универзални кривци, а сви други народи универзалне жртве, док је нацизам тих других заправо доказ да су Срби универзални кривци који у екцесу нацизма других траже изговор за свој генерални злочин и "српски нацизам" - који у реалној историји никада није постојао. Слажемо се, потпуна ментална збрка, али за ту збрку нисам ја крив.

Уместо озбиљних доказа, има да се чита "реч мајстора", што се у главном своди на врлудање кроз есеистичку маструрбацију "перспективног (= у покушају) сатиричара", све подупрто мудрим изјавама (= баљезгаријама) проверених "интелектуалних ауторитета". Уместо аналитике, података, поређења, бројева, факата, супротстављања аргумената, неутралног вагања различитих становишта, Комарчевић нам као типизирани ст(ј)удент дате крипто-гебелсовске новинарске школе нуди лепо и надасве ефектно написане колумнице. Продаје нам стилску вежбу која пре подсећа на писање школских радова, као што је "Пролеће је дошло у наш крај", неголи на интелектуалну евалуацију, у конкретном случају хрватске геноцидности. Комарчевићу је само стало да се у тексту "најебе мајке" Србима и "срБским патриЈотама", ефектно и снажно, тако да читаоци западну у читалачки транс, јер Лик, ето, има "јаку реч" која сече противника као самурајски мач. За разлику од "заокружених" новинара који, и кад вређају, увек то раде са финоћом, који умеју да праве ефектне алузије и вешто наводе читаоце да сами направе закључак, итд., дакле за разлику од таквих, овакви "новинари новог европског професионалног манира" где спада Комарчевић, млатарају директно својим мрсомуђевинама, отровни су, пургерски подсмешљиви, спрдљиви "зезом" ронђош-пијаце, и најрадије би затукли на лицу места онако грађанси толерантно оне са којима се не слажу. За почетак, речима. А не слажу се са Србима. Било како било, метод и сврха су исти. Агресија је агресија, била вербална или физичка. Форма у којој се она испољава је ирелевантна и не може да камуфлира њено суштаство. (Отуда, потписник не налази потребе да у спорењу са таквима много бира речи. "Према свецу и тропар", што би народ рекао).

Да се разумемо, ради се о школованом новинару. Тај се држи постулата тзв. "форматираног новинарства", дакле нечега што је усмерено на одређену "циљну групу". Кад улазите у конверзацијом са датом циљном групом, прво је да користите од групе прихваћен сленг, вокабулар, "кључне речи", па даље нападате систем вредности. У овом случају употребљен је термин "билдовање", тако препознатљивог одеђеној популацији, и за који (израз) се очекује да ће део читалачке популације привући. Затим се упакују у понуду "злоупотреба", "Јасеновац", "национализам", и може даље да се гуди задата мелодија. Не значи да ће бити баш успешно у једном покушају, али ваља бити упоран. Безброј пута поновљена усташка антифашистичка мантра би по старој теорији морала да се запати.

Не постоји међутим усташки антифашизам, макар се котио усред Београда. Тачка. И, не помаже ту упорно и звонко цитирање "историчара" који историју граде у некаквој орвелијанској задужбини, мада је Нова Европа несретног Орвела услед наивности одавно прегазила као фап жабу.

Историчарка Дубравка Стојановић у разговору за РСЕ не скрива бојазан да би и, у овом случају, то могло да се догоди.
„Јасеновац се, на жалост, увек користи за подизање тензија и ту је онда најмање важан Јасеновац и његове жртве. Он је ту нека врста 'робе' за сталну злоупотребу кад год је потребно освежити то виђење српског питања.“
Каква Јасеновачке жртве могу бити "роба"? Како се Јасеновац може користити за спуштање тензија са хрватским усташама? Која "стална злоупотреба"? Какво "то виђење српског питања"? Шта то булазни Дубравка Стојановић?

Пошто је домаћи задатак Д. Комарчевића раширен сајбер-простором као "спонзорисана објава", стигао је некако и до мене, те сам покушао дати коректан допринос виђењу ситуације. Међутим, мој коментар је "Слободна Европа", како јој само име каже, цензурисала. Цитат цензурисаног коментара:
Сигурно да је број од 800.000 Јасеновачких жртава преувеличан.
Но, упорно се прећуткују чињенице да је Хрватски геноцид над Србима и просторно много шири:

а) Захвата цео простор тзв Независне државе Хрватске, али и Србије - када би показали све локације на којима су злочини вршени, могла би се схватити страхота злочина.
б) Хрватски геноцид се никако не сме ограничити на WW2 већ су геноцидни злочини вршени и током WW1 (видети нпр Извештај Арчибалда Рајса, затим констатовати постојање конц-логора за Србе, првих такве врсте у Европи...), геноцид је у главном довршен у рату 1991-1995.
в) Како тумачити да никад ни један хрватски поглавник није пред судом одговарао за геноцид над Србима? Анте Павелић је најочитији пример.
Нема у овом коментару ничега лажног нити увредљивог. Све је историски чврсто утемељено. Међутим, цензори РСЕ су си дали за сходно да коментар цензуришу као политички некоректан. Ако неко себи дозволи да се назове "Слобода Европа", онда мора да поштује "слободу" и, о муке, "истину"!!! Шта да сам цитирао констатацију Арчибалда Рајса "Од свих, најгори су били Мађари и Хрвати!" ? Међутим, и једно и друго (слобода и истина) одвратни су "Слободној Европи".

У анализи ситуације, на сугестију ФБ пријатеља Новака Драшковића: "Треба прекуцати текст, заменити појам Јасеновца појмом Сребренице, и остатак специфичних личности и топонима такође прилагодити новонасталом садржају. И онда послати такав текст Слободној Европи, да видимо како би га објавили."...Тако и урадим. Са резервне адресе пошељем нешто "модификовану" поруку, на латиници, да се Латини не досете:
Ime: Anonimni posjetilac Grad: Backa Topola
24.12.2015 13:12
Sigurno je broj od 800.000 jasenovačkih žrtava preuveličan.
Tim agresivnim preulveličavanjem pokušava se racionalizovati genocid u Srebrenici, gde broj stradalih nije izmišljen. Ali, srpski genocid je mnogo širih razmera – kada bi se pokazale sve lokacije u Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj, na Kosovu, ali i u samoj Srbiji na kojima su devedesetih zločini vršeni, mogla bi se shvati težina savesti.
Treba se, međutim, setiti i zločina tokom 1. I 2. Balkanskih ratova, treba se setiti četničke kame u 2. Svetskom ratu, da bi se razumela geneza genocida.

Ne može biti pomirenja među narodima na prostoru bivše Jugoslavije do god SPC i SANU, ali i mnogi intelektualni krugovi, sve agresivnijim insistiranjem na mitu o Jasenovcu, pravdaju moralnu kalvariju koju smo doživeli krajem XX veka.
Kao skromni doprinos pomirenju, želim sretne blagdane svima koji ih upravo slave. 
Ова "варијанта" коментара је објављена након 20 минута, изгледа без строге цензорске контроле. Када се нацистички напљувавају Срби, без икаквих разложних рагумената, без чињеница, све лако пролази. Уместо некаквих аргумената, којих у осталом нема или врло слабо има, натрпао сам препознатљиве "кључне речи" : "деведесете", "српски злочин",  "четничка кама" (које треба да се сетимо), СПЦ, САНУ, "интелектуални (српски) кругови", "мит", "Јасеновац", "(српска) морална калвараја". Ето приче! Ето коментара! 

Такође ФБ другар Борис Трбић је дао кратку и јасну дефиницију показаног случаја, којој се нема шта додавати: "То је што би рекли у педагогији медија textbook example (пример из уџбеника) блокирања информација и наметања одређене политичке и идеолошке агенде." 

Дакле, што се тиче "Слободне Европе" чија слобода се види у томе што је тоталитарну "гвоздену завесу" заменила демократска "жилет жица", ствар је кристално јасна.

Но, показаћемо мали пример како то Хрвати раде.

Бановање сам прихватио као део своје худе судбине. У новој серији анатемисања која ме је задесила, за нас је интересантан пример са хрватског љевичарско-кришћанског портала Autograf.hr - Autorski intelektualni portal. Елем, тамо су ме бановали после другог коментара (у првом сам их похвалио како су јако добри и паметни). У инкриминисаном коментару сам написао исто што и у оном цензурисаном на РСИ. Разлика је што ми се у поводу бана лично на приватну адресу обратио уредник портала, главом и брадом Драго Пилсел. не бих да мрачим комплетном преписком, само ћу навести како размишљају, за разлику од хрватских десничара, хрватски кришћански љевичари:

Драго Пилсел (непотребно изостављено):
2) Не дозвољавам да о новој Хрватској говорите као о усташкој земљи или парадигми. Очито касно стижете у мој јавни живот и рад па вам пуно тога није познато, стога, изволите се информирати о мени.

3) Не дозвољавам да Њемачку канцеларку стављате у контекст било које врсте тоталитаризма.

5) Прилично је интелектуално плитка ствар да моје противљење вашим небулозама проглашавате неком врстом нетрпелљивости. Напросто не желим губити вријеме са особама које Хрватску сматрају усташком земљом.
Мало касније је додао:
Сада сам погледао садржај вашег сајта и то је нешто престрашно.
Ви сте један од оних лунатика који тврде да постоји завкера Ватикана против Србије.
Ваистину, како би рекли Срби, престрашно.
И да је у тој завјери РКЦ дала побити милијун Срба, да и оних фамозник 700.000 у Јасеновцу?

Мајко мила.

Заиста сам с вама завршио за сва времена.
Ето штете, Драго Пилсел је тако прекинуо у самом почетку сарадњу која је могла дати прегршти слатких плодова. Међутим, закључак који се неумитно намеће је да се Хрвати и Далматинци свађају исто као и ми, али на Хрватску ни случајно "не дају", макар оптужбе биле непорециве, чисте као суза. Они својих шоњавих "Душана Комарчевића" немају. И да се појави неки, главе се не би наносао. Обрнуто, поменути  "Аутограф" у свом многољудном Савјету редакције има и таква имена од интегритета као што су Бора Ћосић, Иван Чоловић, Милан Влајчић, Борка Павичевић, Теофил Панчић или Филип Давид.

Хрвати ерго имају државу, наша пропада.

 

Нема коментара:

Постави коментар

МАМАЉУГА ОД ФУДБАЛА Нису Енглези изгубили утакмицу од Хрвата у семи- финалу СП у Русији зато што су Хрвати играли спектакуларан ф удб...