ДУГО ПУТОВАЊЕ У РАЈХ

ДУГО ПУТОВАЊЕ У РАЈХ



Како год неки докоњак покуша да схвати шта нам се то дешава, мора се озбиљно позабавити дијагнозом Европске уније. За дијагнозу је нужна "породична анамнеза" (Анамнеза грчки ανάμνηση - сећање). Чега се можемо сетити везано за тешку болест евроунијатсва? Можемо се сетити само Трећег Рајха. Увек има разних визионара, идеалиста, али нема никаквог спора да је уједињена Европа Хитлерова визија. Овако су говорили нацисти:

Валтер Функ, министар економије Трећег Рајха - први заговарао идеју Централноевропске уније и „европског економског подручја“ са „фиксним валутама“.

Валтер Функ: први организовао научни скуп о Европској заједници, с кога је објављен обиман зборник, где је истакнуто да ниједна европска држава „не може сама да оствари највиши ниво економских слобода неопходан за задовољавање свих друштвених потреба“, због чега треба приступити остваривању циљева као што су слободан проток робе и капитала у Европи (укључујући и Енглеску), царинска унија, нови систем кредитирања, платног промета, координација пореза, цена и плаћања пољопривредне производње у Европи.

Маршал Херман Геринг - први сањао о „најширем економском уједињењу Европе“.

Јоаким фон Рибентроп, министар спољних послова Рајха - основао "Европску комисију".

Хајнрих Химлер, шеф СС - основао посебан Уред за европско планирање и предвидео уједначавање путних докумената у Европи.

Адолф Хитлер“Коликих би проблема човечанство, а нарочито европски народи, били поштеђени да су се природни и очевидни животни услови поштовали кад су се политички обликовали европски животни простор и економска сарадња! Европски народи чине једну породицу у овом свету! Није баш паметно замишљати да тако пуна кућа каква је Европа, заједница народа, може тако дуго да одржи различите правне системе и разне концепције законодавства“.

Јозеф Гебелс: „у 2000. години Европа бити уједињени континент“.

Јоаким фон Рибентроп, нацистички министар спољних послова, рачунао је да ће у марту 1943. бити створен "Савез европских држава" чиме ће се постићи трајан мир. А ево неколико реченица Нацрта представке Министарства спољних послова о стварању Савеза европских држава: "Уједињење Европе које се у историји већ одавно оцртава представља нужан развој. /.../ Европа је постала сувише мала за међусобно изоловане и зараћене суверенитете. /.../ Решење европског питања може се наћи само на федеративној бази пошто се европске државе могу ујединити само слободном одлуком која произилази из увиђања неопходности уједињавања у заједницу суверених држава. /.../ Савез европских држава мора бити заједница по могућности свих европских земаља." На шта вам ово личи, браћо Срби? Да поновимо: није ово РТС пропаганда "евроатлантских интеграција". Ово је Рибентроп. И није то 2005, кад је постало "изводљиво"; била је то 1943.

Наравно, таква нацистичка политика има "дупло дно", и Хитлер паралелно спроводи супротну идеју на истој рекламној матрици: Хитлер је свом специјалном изасланику за Балкан, Нојбахеру, говорио да народ какав су Срби "не сме да живи уз Дунав". Немачка је, по Хофбауеру, у жудњи за ширењем своје капиталистичке моћи, данас потчинила скоро целу источну Европу, настављајући Хитлерову економску политику у тој области."


Вернер Дајц, један од главних нацистичких економиста: "Ако хоћемо да предводимо европски континент економски, што нужно и безусловно произилази из економске снаге европског континента као језгра беле расе, не смемо, из разумљивих разлога, јавно то проглашавати немачким економским великим простором. Морамо увек изнова говорити о Европи, јер немачко вођство произилази само од себе и из политичке, економске, културне и техничке огромне тежине коју Немачка има, као и из њеног географског положаја."

Владимир Димитријевић с правом, али приближно, дакле само мало нетачно, закључује:

"Историјска истина је, међутим, непобитна: Срби, за разлику од својих суграђана (попут Хрвата, босанских муслимана, Арбанаса, Мађара и Бугара) у Краљевини Југославији, коју је Хитлер раскомадао, нису имали никаквих симпатија према Хитлеру, Мусолинију и Силама осовине. Херман Нојбахер, специјални Хитлеров изасланик за Балкан, у својим успоменама био је крајње јасан: једини народи које су Рим и Берлин на Балкану окупирали били су Срби и Грци; сви остали су били савезници Сила осовине (на пример, од Хрвата и босанских муслимана, по Химлеровим инструкцијама, направљена је СС дивизија „Ханџар“,а од Арбанаса СС дивизија „Скендербег“).Чак и србијански колаборациониста, ђенерал Милан Недић, није био никакав германофил. Предратни левичар, вођа Земљорадничке странке, Драгољуб Јовановић, у својој књизи успомена „Људи, људи“ тврди да је, још 1940. године, Недић преко њега ступио у додир са совјетским амбасадором у Београду, Плотњиковим, и обавестио га о томе да Немачка спрема напад на Совјетски Савез. И Нојбахер говори о Недићу као србском патриоти: “Недић је од Немаца стално доживљавао разочарења и био је огорчен њиховим поступцима. Он је непрестано хтео да поднесе оставку на место председника владе./.../ Надао се да ће, ако пристане на сарадњу са окупатором, олакшати злу судбину Срба и побољшати њихов положај“. Он је чак одбио да пошаље, макар и симболично, било коју србску јединицу под својом командом, на Источни фронт, против Русије.

Уистину, у Србији се народ  није лако "лепио" на демагошке пароле сублимисане на пример у једном пропагандном плакату, чије су поруке данас подразумеване "европске вредности": 

 

Шта је код Владимира Димитријевића "само мало нетачно"? Јесте Грчка окупирана, али не треба поништавати чињеницу да је у Београд, скупа са Немцима, у априлу 1041. умарширала и једна грчка квислиншка јединица.

Оно што је далеко важније, односи се на Србе. Наиме, као што знамо, "ђаво се крије у детаљима". Тако и Димитријевић износи наизглед општепознату истину: "Србе, народ који је имао два антифашистичка покрета (ројалистичко-легитимистички и левичарско-револуционарни, четнике и партизане), србијанске невладине организације у служби Вашингтона, на све могуће начине желе да прогласе „фашистоидним“".

Најпре, "левичарско-револуционарни" покрет - партизани, у опште није био антифашистички. Титови левичари у аустроугарској варијанти чак нису били ни "бољшевици", јер је "бољшевизам" повезан са Русијом, што се никако не уклапа у аустроугарску дефиницију вођства КПЈ. Титовци су били индиферентни према нацизму, без обзира на поразна његова дејства на српским етничким просторима.Њихова једина "Библија" је била ВЛАСТ. Та безочна борба само за своју власт најбоље се очитовала током "опсаде сарајева 1943"  када су се партизани бестидно ставили на страну нациста, истовремено оптужујући ЈВуО за колаборацију. Јесте то био најзначајнији "комунистички" стратешки потез, али истовремено је почетак српске калварије. И, јесу на тој грозној страни били скоро сами "западни" Срби као "топовско месо".

Са друге стране, да се приметити да "велики Срби", у главном титовско-милошевићевске провенијенције, као зоље реагују на употребу атрибута "србијански", особито ако се државности тиче. Међутим, ако је нешто проблематично у вези колаборације, исти аутори користе невероватно лако атрибут на који су претходно повраћали. Тако су и Недић и НВО "србијански", а "покрети антифашистичког отпора" су српски, иако смо показали да нису Срби из различитих подручја били једнако антифашисти.


Није ни ту крај. Зашто се упорно гура под тепих чињеница да су четвртину Павелићевог оперативног система чинили Срби? Да ли је и данас тајна да су дванаест Павелићевих генерала били Срби? Зашто се страдање Срба у Јасеновцу никако не повезује са српским/крајишким издајницима?


Кад саберете проусташке Србе + комуно-Србе + "прилагођене Србе" типа "шунка без прилаза бунару", у коначном скору добићемо да већина Срба-Пречана нема ништа лично против пројекта ЕУ како је напред описано.


Последично, данашњи "србијански" НВО сектор нема везе са "србијанством". Тај ЕУ/наци НВО сектор природно је поникао од пречанских "левичарских-револуционара" и отуда је инкопатибилан са било којим обликом "србијанства".

Евроунијатска идеологија /је/ тупог, животињског "потрошачког друштва" ("у се, на се и пода се"). Политичари у Србији данас говоре мртвим језиком "јавке и одзива" ("отворено друштво", "толерантност", "евроатлантске интеграције", "политичка коректност", "говор мржње", "лустрација", "људска права", "Партнерство за мир", "менаџмент", "међународна заједница", "бела шенгенска листа", "превазилажење прошлости", итд.) Али, евроунијатска хипокризија испољава све јасније и свој упамћени расистички карактер. Зар Немачка, а тиме и целокупна ЕУ не гледају благонаклоно на "жицарско" понашање Мађарске и Хрватске на граници са Србијом поводом емигрантске кризе? И зар целокупни "другосрбијански" сектор не напада, изједначујући "нас" и "њих", "враћање на говор мржње деведесетих", на "повампирење прошлости", мада се шовинизам испољава једносмерно - од земаља ЕУ ка Србији. Посебно екстремно са хрватске стране.

И овај пут, Хрвати су исказали особиту бестијалност. Оставити некога ко је у туђем свету да спава на грбљу, да су деци гробови колевке, још под нишанима калашњикова, може смислити само умоболник. Ако се информација допуни да је у питању православно гробље, искључује се свака случајност и порука постаје врло читка и од давнина позната.



Пада у очи да имена и презимена хрватских јастребова звуче српски, одвећ српски. Премда по наводном родослову екстремни хрватски милитари, попут Милановића и Остојића, нису Срби, тешко се кладити у живот да ипак њихова имена нису национални атавизам, из времена док се нису похрватили. Па чак да ова двојица неким чудом нису Срби, трећина сустава хрватске владе јесте српска. Та хрватска полу-српска Милановићева влада је декларативно, у изборној предигри, била левичарска. Како је време текло постала је приземнија од Туђмана. Дакле, та влада је унисоно евроунијатска, полу-левичарска и полу-нацистичка, и верни немачки трабант.

Ако сагледате ко је у Србији на власти и ко зуји око ње, видећете полу-Србе сличне Милановићевим, полу-левичаре и полу-нацисте, и безусловне немачке трабанте.


Колико нама Вучићево срљање у ЕУ "до последњег Србина" делује сулудо, за њега и његове фанатичне следбенике то је природно стање свести. Вучић и Милановић су браћа близанци; њихов речник и поступци су као одрази у истом огледалу.


"Бескрајни, плави круг. У њему, звезда!" Јесте поетско сажимање српских Сеоба. Али, ни плави круг ни звезда нису са неког еуропског отарка.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА