О ПОРЕЗИМА И ХУЉАМА

О ПОРЕЗИМА И ХУЉАМА

Горко народно искуство нас учи да ако желиш да те човек замрзи, само му позајми паре. Мало теже је препознати правило да ако желиш да те неки блиски народ, или чак део твог рођеног народа замрзи, ослободи га ропства.

Скоро читав век, од како је Србија ослободила Срем, Банат, Бачку и Барању - што се данас у окрњеној комунистичкој верзији назива Војводином (узимамо за пример, нису једини случај), траје кампања против мрске "Геџованије", "СВрбије" и како је све већ војвођански шовинисти не називају, која се ни Гебелса не би постидела. Један од главних "аргумената" у тој пљувачкој кампањи, која се преноси с колена на колено, је наводна економска експлоатација Војводине од стране "уже" Србије.

По ко зна који пут је Драгомир Јанков  залелекао над несретном судбином "експлоатисане" Војводине. И поново је у свој лелек уткао причу да пљачка траје од ослобођења, 1918. године. Придружио му се збор дежурних локал-домољубивих нарикача. Међу њим се посебно истиче извесни "Тата", нескривени шовиниста и мађарски колониста из Буковине. У коментару дужем од чланка поменутог аутора, поновио је све познате фалсификате и ратно-хушкачке пароле. Наравно, у први план је истакао "аргумент" који војвођански сепаратисти сматрају нарочито уверљивим - наводна пореска пљачка око 1925. године . Завршио је писанију борбеним покличем:

"И Словенци су сматрани пацифистима, па су ипак морали са ОРУЖЈЕМ У РУKАМА да се супротставе вечитој и незајажљивој великосрбијанској хегемонији.
Занима ме само какав је став, у овој већ сада више него драматичној ситуацију у којој се Војводина налази, заузео политички савет Војвођанске партије, јер сам апсолутно сигуран да је сваком салонском саопштавању стања у Војводини ВРЕМЕ да се помиње искључиво у плусквамперфекту.РЕС, НОН ВЕРБА!

ЖИВЕЛА СЛОБОДНА ВОЈВОДИНА ! ! !

СМРТ ВЕЛИKОСРБИЈАНСKОЈ ХЕГЕМОНИЈИ !"

Чињенице говоре супротно, али војвођански сепаратисти као и сваки шовинисти слабо хају за говор аргумената. Није Србија опљачкала Војводину, већ Словенија и Хрватска од којих је Војводина до доласка комуниста на власт била богатија. Није се Србија ни много отимала за Словенију. Kраљ Александар је хтео да је "ампутира", али Словенци нису хтели да изађу из државе. До ослобођења Словенија је била асимилована од стране Аустријнаца до мере да су имали само једну гимназију на свом језику, ако се и то могло тако звати јер се већ и по кућама говорило немачким језиком. Дакле, ти неког ослободиш ропства па га пустиш да иде куд му воља а тај неће од тебе, и опет си "хегемониста"! "Агресија" ЈНА на Словенију, или ће пре бити обрнуто, се догодила за време Анте Марковића и другова за које се свашта може доказати, али да су били србијански хегемонисти, никако.

Фалсификате око "пљачке Војводине путем пореза", раскринкао је Бошко Мијатовић.  Између осталог, показао је да је кукњава око пореза из 1925. године заправо везана за новог министра финансија Милана Стојадиновића који је одлучио да порез мора да се плаћа. До тада, Војвођани су се понашали приближно као Шиптари у Прешеву и Бујановцу који се грдно увреде ако неко хоће да им наплати потрошену струју или државни порез. То је био тај "цивилизацијски шок" због, како кажу "преласка са средњоевропског на балкански начин управљања".

Ми ћемо овде из анализе Бошка Мијатовића предочити само један карактеристичан пример бестидности војвођанских фалсификата. Ради се о тзв. "ратном порезу", који је служио да чему другом до за пљачку Војводине од Србијанаца. Ево о чему је реч:

...Вркатић је, да би додао још материјала причи о неправедности, тврдио следеће: „Посебно је био бесмислен ратни порез уведен у октобру 1919. године. Тим порезом је било предвиђено да у Војводини свако, без обзира на имовинско стање, плати 60 одсто пореза на земљу и зграде“. У овом наводу баш ништа није тачно.

Прво, Вркатић тај порез назива „ратни“, вероватно да би сугерисао његову бесмисленост у мирном послератном периоду, али је прави назив „порез на ратне добитке“. Такав порез не само да има смисла, већ је природно да се плаћа по окончању рата, јер се тек тада евентуално може знати колики су ратни добици. Друго, овај порез није увела у живот југословенска власт 1919, већ сама Аустроугарска још током рата, а Kраљевина СХС га је само преузела, што се лепо види у чл. 49 овог закона. Треће, нису сви Војвођани плаћали порез, већ само они који су потпадали под критеријуме наведене у закону. Остали нису плаћали. И четврто, пореске стопе су биле прогресивне, а за појединце су почињале од 20%, и то не на земљу и зграде, већ на ратну добит (разлику између вредности имовине пре и после рата), што је знатно мање од Вркатићевих 60%. Вркатић очигледно ништа не зна о порезу на ратну добит, као ни Храбак који је тврдио да је то „неприхватљив порез“ који, осим Војвођана, „нико жив тада није плаћао ни у свету ни у Југославији“. И ово је потпуно нетачно. Kако рекосмо, овај порез је у Kраљевини СХС преузет из Аустроугарске и наплаћиван у свим бившим аустроугарским покрајинама, али је, што је важно, наплаћиван и у Србији! А плаћан је током рата или после њега у Данској, Шведској, Норвешкој, Италији, Енглеској, Холандији, Немачкој, Француској, Русији, Швајцарској, Шпанији и Бугарској. На пример, порез на ратне добитке донео је француском буџету 3,3 милијарде франака 1921. године . Незнање и дилетантизам заиста немају граница и, комбиновани с политичком тенденцијом, дају веома нетачне резултате.

Природно, аутошовинизам не може ни почивати на нечем добром, већ на подлости и лажи ниске душе.