МИРАШ "БУМ-БУМ" ДЕДЕИЋ

МИРАШ "БУМ-БУМ" ДЕДЕИЋ

 
“Црни дане, о црна судбино,
Ој кукавно српство угашено...“

Његово Преосвештенство Михаило (Мираш) Дедеић, митрополит НВО Црногорска православна црква, је добро одмереним крошеом наб`о бабу. Да ли јој се од последица класичног ТКО привидело, или заиста, старица тражи да се поново крсти, јер је дотакао Сотона.

Архиепископ Михаило напротив тврди да је само зачепио губицу "плаћеној бабетини". Пошто се не би смело сумњати у истинитост речи највишљег црногорског свештеног лица, једино што можемо закључити да је нокаутирана баба најстарија "Отпорашица", односно споља организована снага хаоса и безумља, која ништа друго није ни заслужила, него да је црногорски попови "оплаве".

Падре Микеле, како га од миља зову латински фанови, је овим витешким поступком обогатио ризницу "Примјера чојства и јунаштва" Марка Миљанова. Такође, уздигао је духовно и национално јединство својих Црногораца. Да у питању није тек атак једне разуларене отпорашице, већ је позадина црња и из ње се помаљају да ко други него разуларени четници, просветлио нас је један благоутробни Мирашев верник:

"Добар, ноншалантан маневар Мираша. Нека јој је дао преко уста жвалавих. И не само то, то је и симболични шамар преко уста разулареним четницима који газе људска права гдје год промиле. :) Зато се и дигла ова фрка, боли вас као да је вама дао преко зуба."

Тако би се ова ружна прича могла окончати закључком да  Мираш није ударио стару жену већ васколико четништво. Чојство је једно чудо!

Наравно, заинтересовали смо се за предисторију црногорског хришћанског Тајсона. И, ништа нарочито. Стереотипна и незанимљива биографија вишеструког превртљивца који је национално уверење и припадност Цркви мењао једнако као и жене. Издвојио бих само епизоду кад га је Наташа Кандић отерала са неке седнице РЕКОМ, иако се ради о овереном разśрбљеном Монтенегрину. Е, ту је подвио реп и увук`о рогове, а ваљало је царева града да је Наташу патосирао, као што уме.

Нешто немају Црногорци ни жеље ни воље да бране вредности у које се обично заклињу. Његош је вероватно најјачи пример те слабости у пребучно изражаваној вери.

Када су 1916. Аустроугари по ноћи ископавали и преносили Његошеве земне остатке, Црногорци ћутке отрпеше. Беху два Чеха који су скупљали делове скелета који су расути. И ево, сада се Црна Гора спрема да Његоша избаци из својих школских уџбеника. Смета Петар Петровић Његош, а ваља Мираш Дедеић.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА